A 2016. évi költségvetésről; A mezőgazdasági és vidékfejlesztési támogatásokról szóló törvény módosításairól; Viszontválasz a miniszterelnöknek
PREDSEDAVAJUĆI: Gospodine Šutanovac, molim vas, veliki broj ljudi čeka da govori o važnom zakonu, budžet Republike je važan. Molim vas da …
(Dragan Šutanovac: Poštujte Poslovnik.)
Po Poslovniku ja procenjujem da nemate pravo na repliku.
(Dragan Šutanovac: Čovek me je imenom i prezimenom …)
Imate reč gospodine Pastor. Izvolite.
(Dragan Šutanovac: O čemu se radi?)
PÁSZTOR BÁLINT (BALINT PASTOR): Gospodine predsedavajući, gospođo predsednice, uvaženi gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega Zoltan Pek je u svojstvu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara govorio o ovim predlozima zakona i najavio podršku za predlog budžeta Republike Srbije za 2016. godinu.
Želeo bih samo da istaknem nekoliko činjenica i malo bi podrobnije govorio o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi, pošto je ovaj Predlog zakona u senci budžeta, što je i razumljivo.
Što se tiče samog budžeta, želeo bih da kažem da je izuzetno bitno, a jako je bilo malo reči o tome danas, da je obezbeđeno dve milijarde dinara za Železnicu Beograd-Budimpešta. To smatram da je jedan izuzetno važan projekat, ne samo za taj kraj, ne samo za AP, ne samo za Beograd, ne samo za Novi Sad, ne samo za Suboticu, nego za čitavu Republiku Srbiju.
Pored toga, od izuzetnog je značaja što su posle nekoliko godina obezbeđena sredstva za takozvani ipsilon krak. Želeo bih da se zahvalim predsedniku Vlade gospodinu Vučiću što je održao svoju reč, pošto je 2. jula ovde u Narodnoj skupštini, kada sam u vezi tog projekta postavio pitanje, obećao da će taj projekat biti posle nekoliko godina u budžetu za narednu godinu i nastavljamo zahvaljujući prihvatanju amandmana Saveza vojvođanskih Mađara i izgradnju zgrade Narodnog pozorišta u Subotici, što isto smatram projektom ne samo od značaja za Suboticu i taj kraj, tu regiju, nego za Republiku Srbiju, pošto se radi o najstarijoj zgradi pozorišta u Republici Srbiji.
Zbog toga i zbog ostalih razloga iznetih od mog kolege, mi ćemo podržati budžet za narednu godinu.
Ono o čemu bi želeo da govorim malo podrobnije to je Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i rekao bih da tu imamo nekoliko amandmana i ja se nadam da će ti amandmani biti usvojeni od strane Vlade Republike Srbije.
Mi razumemo situaciju, ekonomska situacija je teška i treba da uzmemo u obzir potencijale budžeta Republike Srbije i ne smemo biti irealni. Isto tako treba da se postavi balans između potrebe investiranja u poljoprivredu Republike Srbije i ostatka i opstanka malih poljoprivrednih gazdinstava. Zbog toga smo mi podneli nekoliko amandmana.
Smatramo da je bitno da poljoprivredni proizvođači znaju unapred na šta mogu da računaju i na koja sredstva mogu da računaju. Mi smo se još pre pet-šest godina borili za to da to bude zakonska materija i da zakonom bude određeno koliko će te subvencije iznositi u narednoj godini. Do sada je u zakonu pisalo do 6.000 dinara.
Mi smo imali dve mogućnosti kada smo razmišljali o tome da li i kakve amandmane da podnesemo. Jedna je mogućnost populističke prirode, mogli smo da predložimo da sve ostane po starom, to bi bilo nerealno i to naravno ne bi bilo prihvaćeno.
Druga mogućnost je da ipak damo neki limit, neki minimum koji bi poljoprivredni proizvođači dobijali. Radi se o osnovnim podsticajima i o regresima za gorivo i đubrivo i seme. Do sada je to bilo dva puta po 6.000 dinara. Po ovom predlogu koji stoji u Predlogu zakona o izmenama i dopunama taj iznos bi mogao da bude i 15 dinara i 120 dinara i 2.000 dinara po hektaru godišnje i to smatramo da nije dobro i zbog toga smo predložili rešenje po kojem se isplaćuju sredstva po hektaru do 6.000 dinara, a u iznosu ne manjem od 4.000.
Mi smo to pisali još pre nego što je Fiskalni savet obelodanio svoje mišljenje o tome. Ukoliko ministarka poljoprivrede smatra da taj iznos treba da bude drugačiji, onda mi možemo dati ispravku amandmana. Možemo da umanjimo taj iznos, ali smatram da bi bilo jako bitno kada bi neki limit postojao i kada bismo uspeli da održimo neko rešenje po kojem bi poljoprivredni proizvođači uspeli da planiraju svoju proizvodnju u narednoj proizvodnoj godini.
Pored toga, jedan naš amandman se odnosi na rešenje koje je od strane Vlade predloženo da se briše, a radi se o merama podrške koje su davale jedinice lokalne samouprave i AP. Mislim da treba omogućiti jedinicama lokalne samouprave i AP Vojvodini da daje te mere podrške iz svojih sredstava, ako za to para ima. Nažalost, u dva navrata smo mi morali da vodimo bitku za opstanak ovog rešenja. U zakonu dva puta smo uspeli da sačuvamo ovo rešenje. Sada je ovo rešenje opet u opasnosti. Nadam se da će biti prihvaćen naš amandman. Zbog čega?
Evo ja sam pre dva dana pročitao na internetu da je na primer gradonačelnik Vranja, gospodin Zoran Antić, inače, ako se ne varam, iz Socijalističke partije Srbije, potpisao ugovore o davanju podsticajnih sredstava za poljoprivredu u visini od 15 miliona dinara. Mislim da je to odlično rešenje i to treba lokalne samouprave da rade ako za to imaju sredstva. Verovatno nemaju svi i verovatno nemaju sve lokalne samouprave u istoj meri.
Molim vas gospođo ministarka da ovu mogućnost kao mogućnost ne brišemo iz zakona. Možete da se informišete i o tome kako funkcioniše Fond za razvoj poljoprivrede, podvlačim Fond za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine.
PREDSEDNIK: Vreme.
PÁSZTOR BÁLINT (BALINT PASTOR): Nećete naći ni jednu zloupotrebu, nećete naći bilo šta loše o poslovanju tog fonda i molim vas da obezbedite poljoprivrednim proizvođačima da imaju i ovu mogućnost u budućnosti.
PREDSEDNIK: Hvala. Zoran Živković, izvolite. Izvinjavam se, ministarka želi da vam odgovori.
SNEŽANA BOGOSAVLjEVIĆ BOŠKOVIĆ: Zahvaljujem. Poštovani poslaniče, primili smo vaše amandmane. Već sam se upoznala sa njihovom sadržinom i pažljivo ćemo svaki razmotriti i sve ono što je u duhu zakona i što je moguće da prihvatimo mi ćemo prihvatiti.
Vi ste danas razumeli poruku koju sam poslala poljoprivrednicima i poslanicima. Dakle, mi želimo da ubuduće uspostavimo jedan predvidiv sistem plaćanja subvencija prema poljoprivrednicima, s obzirom na iskustva iz prethodnih godina kada je uvek bilo znatno više zahteva u odnosu na raspoloživ budžet.
Prošle godine je Vlada imala razumevanja za povećan broj zahteva, odnosno za zahteve koji su stigli u skladu sa zakonskim procedurama i pravilima, ali nisu mogli da budu podmireni iz raspoloživih sredstava agrarnog budžeta i opredelila je dodatna sredstva.
Vi znate da nam je prošle godine kroz rebalans dodatno dato da podelimo kao subvencije u poljoprivredi 4,5 milijarde dinara. Ove godine takođe se prijavio znatno veći broj poljoprivrednih gazdinstava za subvencije. Dakle, mnogo veći broj nego što je to bilo moguće podmiriti kroz raspoloživ budžet koji je prošle godine usvojen i ove godine, zahvaljujući Vladi i zahvaljujući razumevanju za položaj poljoprivrednih proizvođača, pronađena je mogućnost da se na sve zahteve odgovori pozitivno.
Međutim, ono što nije moguće u narednim godinama, to je da prosto za poljoprivredu, kao za ni jednu drugu granu, ne važe pravila planiranja. Od nas se očekuje da i mi moramo da se uklapamo kao i drugi sektori što se uklapaju i da planiramo unapred sredstva. Zbog toga smo mi, u skladu sa politikom Vlade, u smislu i fiskalne konsolidacije i ekonomskih mera štednji, morali da prihvatimo ovaj model koji je sadržan u Zakonu o podsticajima, odnosno u izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Dakle, ništa se neće značajnije promeniti, osim u onom delu koji se odnosi na biljnu proizvodnju. Mi ove godine imamo 33.000 novih poljoprivrednih gazdinstava, na koje nismo računali. Dakle, oni su se prijavili nakon usvajanja budžeta i to je ono što je dovelo do toga da Vlada sada mora da reaguje kroz dodatna sredstva, a 9,7 milijardi, složićete se, zaista je izuzetno veliki novac.
Dakle, pošto smo za podsticaje u biljnoj proizvodnji prošle godine izdvojili 20 milijardi, ove godine će biti možda nešto manja, ali otprilike u tom nivou. To je zaista izuzetno velika suma koju ovaj budžet ne može da podnese i zbog toga je, kao jedno optimalno i prihvatljivo rešenje, koje je inače rešenje koje se primenjuje u zemljama EU, dato ovo što je dato u zakonu. Dakle, nakon prijavljivanja, sabiranja broja hektara koji će biti subvencionisani u jednoj godini i raspoloživih sredstava, za tu meru odrediće se i visina podsticaja po hektaru.
Pri tome moram da kažem i to da smo kao još jednu garanciju za sigurnost planiranja uveli da se u narednim godinama presek za planiranje budžeta za poljoprivredu u tekućoj godini pravi prethodne godine, zaključno sa 30. septembrom, kako bi još jednom imali tu sigurnost u planiranju. Svi će dobiti sredstva, neko će dobiti u tekućoj godini, a oni novi u narednoj godini, što mislim da nikako neće ugroziti ni poljoprivredne proizvođače, ni poljoprivrednu proizvodnju, prem to što su sve druge mere, posebno kada se radi o merama u stočarstvu, kada se radi o merama ruralnog razvoja, kada se radi o podsticajima za investicije u poljoprivrednu proizvodnju, ostale na istom nivou.
Dakle, samo su to bili razlozi zbog kojih smo morali da predložimo ove izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i opet kažem, sve to u skladu je sa onim što se primenjuje i u drugim zemljama Evrope i zemljama u okruženju. Toliko. Zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Hvala. Reč ima premijer. Izvolite.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Poštovani gospodine Pastor, samo dve primedbe. Ne znam da li ste to rekli suštinski ili ironično, kada ste govorili o Vranju. Plašim se da nije ostvaren tamo suficit od 15 miliona i da ga nema uopšte, ali da predstoje izbori i neke druge stvari, pa je važno da se ljudima nešto kaže. Bilo bi dobro kada bi toga bilo, pa da se taj novac potroši na bilo šta, a pogotovo kada bi se potrošio na poljoprivredu. Plašim se da kad bismo malo ušli u papire da bismo videli da stvari ne stoje tako. To je i inače naš problem. Zato što imamo bezbroj ideja i bezbroj stvari kako da potrošimo novac, a posebno novac koji nemamo i posebno novac koji nismo zaradili. Za to smo velemajstori. Svi znamo kako bismo ga potrošili, samo nikako da napravimo gde i kako te prihode da ostvarimo.
Rekla vam je ministarka za 33.000 novih gazdinstava. A kako su napravljeni? Prostom i složenom deobom onih od preko 20.000 hektara koje su imali stvarnim i lažnim razvodima, činjenicom da su dobijala i snaje i šurnjaje i svi ostali i postajali vlasnici, ali zašto? Pa, samo da bi se izbeglo plaćanje, odnosno da bi se obezbedilo plaćanje od države na onom istom nivou kako je to bio ranije slučaj.
Dakle, da stvari nazovemo pravim imenom, sve subvencije koje dajemo bukvalno, one ne idu ni u traktore, ni u kombajne, ni u druge mašine, već idu u preživljavanje. Ja razumem poljoprivredne proizvođače, ali mi moramo da napravimo ozbiljniju poljoprivredu koja ozbiljnije može da odgovori. Da li to možemo sa tri, pet ili šest hiljada? Ne možemo. Ali, takođe, to neće ni da spase nekoga, a pogotovo to ne možemo da radimo dajući novac koji nemamo. Ja vam kažem unapred, nisam video sve podatke, da pošaljemo bilo koju kuću, da pošaljemo bilo koju inspekciju, uverićete se da sam bio u pravu.
Što se tiče drugih stvari o kojima ste govorili, mislim da je veoma važno da smo pokazali u ovom budžetu, uz vašu podršku, uz vašu pomoć, vaše političke organizacije, da želimo da ne pravimo nikakvu razliku između većinskog naroda i pripadnika svih manjina, a posebno mađarske manjine koja ima značajan uticaj na severu Srbije i ulaganje u kulturne institucije, odnosno institucije kulture na severu Srbije, ali rekao bih i ulaganje u infrastrukturu. Ne samo pruga Beograd-Budimpešta, koja je za nas od velikog značaja, iako mnogi ne razumeju, jer time Beograd i Budimpešta trasiraju vezu i sponu između centralne i zapadne Evrope sa južnom i istočnom Evropom. To postaje najvažniji koridor i deo takozvanog „Puta svila“ na kojem Si Đinping insistira i koji je posebno dogovorio sa poljskim predsednikom Dudom i sa češkim premijerom Bohuslovom Sobotkom, kao i sa nama i sa mađarskim predsednikom Vlade, Viktorom Orbanom. Dakle, na tome ćemo nastaviti da radimo i insistiraćemo.
Ono o čemu smo govorili, taj „ipsilon krak“, koji nije jeftin, mi ćemo, nadam se, iz dela privatizacionih prihoda uspeti da napadnemo tu deonicu i da konačno to uradimo, kao što ćemo da razgovaramo i o pruzi Subotica-Segedin-Baja. Mislim da je to veoma važno za pripadnike mađarskog naroda i mađarske nacionalne manjine u našoj zemlji. Kao što ste mogli i do sada, uvek možete da predlažete, ali samo želim da vam kažem da, bez obzira na to što nam slede izbori i što ja znam kako se najlakše dođe do svesti ljudi podilaženjem i time što sve treba da ostane po starom, bio bih veoma tužan, veoma neraspoložen, ne samo kao predsednik Vlade, već kao običan čovek, ukoliko ne bismo umeli, ne bismo uspeli da realizujemo dolazak „Tenisa“. Zato što će da napravi mnogo moćniju industriju od svega što smo mi do sada napravili. Zato što će time ponovo da nam raste izvoz, što mnogi ne razumeju šta znači, kao i što će ponovo da nam raste BDP, što ćemo da imamo bar 500.000 prve godine, a u drugoj godini milion svinja više nego što smo imali do sada. Zato što će stočni fond dramatično da nam poraste, a bilo smo pre godinu dana na nivou iz 1910. godine.
Dakle, bar smo dalji pad uspeli da zaustavimo, iako bi bilo nezamislivo da bude lošije nego što je danas. Zato od vas očekujemo da nas razumete i da nam pomognete i u objašnjavanju narodu, u objašnjavanju onim ljudima koji nisu tajkunski zainteresovani. Jer, obično ljudi pričaju o malim poljoprivrednicima, a sva ta zemlja završi u tajkunskim rukama, koju oni posle toga raspodeljuju na način i po ceni po kojoj oni to hoće i po kojoj oni to žele. Dakle, da nam u tom poslu pomognete, a ne možete da ubedite one koji neće da budu ubeđeni i koji neće ni da čuju, a kamoli da slušaju. Ali, uvek možemo da ubedimo one dobronamerne koji razumeju državu, koji vole državu i koji hoće da čuju argumente. Zato i vas molim i vašu političku organizaciju da nam u tom teškom poslu pomognete, zato što se plašim da ćemo bez toga ući u ozbiljne probleme, a da nam rezultati neće biti dovoljno dobri. Hvala vam još jedanput.
PREDSEDNIK: Hvala. Reč ima narodni poslanik Balint Pastor, dve minute. Izvolite.
PÁSZTOR BÁLINT (BALINT PASTOR): Zahvalio bih se predsedniku Vlade na ovim objašnjenjima.
Imam potrebu samo da kažem - ja nisam ironično govorio o Vranju. Strašno pazim na to, pogotovo kada govorim o jugu Srbije. Ja nisam o tome ironično govorio, citirao sam samo jednu vest o tome da je gradonačelnik Vranja dodelio sredstva u visini od 15 miliona dinara, gradska sredstva za podsticaje u poljoprivredi. Ne znam da li je to istina. Ne znam da li se to desilo. To je bila Fonetova vest koju sam ja pročitao. To sam samo uzeo kao primer da ilustrujem da se to ne radi samo u AP Vojvodini, nego se radi i u drugim područjima Republike Srbije. Mi se zalažemo za to da tu mogućnost ostavimo i Vojvodini i lokalnim samoupravama da pomažu poljoprivredne proizvođače. Možda nisu takva vremena da oni to mogu da učine, ali će možda te mogućnosti biti za godinu ili dve.
Nadam se da ovaj zakon o podsticajima u poljoprivredi nećemo menjati svake godine, da ćemo ovo doneti pa će da važi nekoliko godina. Mi se zalažemo za opstanak te mogućnosti, podvlačim - mogućnosti, nije obaveza, ali je mogućnost da onaj ko može, to finansira na taj način.
Što se tiče generalno poljoprivrede, gospodine predsedniče, ja se apsolutno i mi se apsolutno slažemo sa vama i zbog toga sam malopre rekao da treba naći balans između potrebe investiranja u poljoprivredu. Znate da mi nismo stranka koju krasi demagogija, pogotovo ne kada se govori o budžetu. Mi smo bili kažnjavani pre nekoliko godina, znate odlično, zbog toga što smo govorili istinu o budžetu. Ali, treba naći balans između…
(PREDSEDNIK: Vreme.)
Završavam, hvala.
…potrebe investiranja u poljoprivredu i opstanka poštenih malih poljoprivrednih gazdinstava, a znate da ima i takvih.
PREDSEDNIK: Izvolite, gospodine predsedniče.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Želim da vam se zahvalim.
Potpuno ste u pravu. Pokušavamo da napravimo takav pristup, zato razgovaramo sa individualnim poljoprivrednim proizvođačima, sa njihovim predstavnicima i nikada se nećemo umoriti od razgovora. Silu, pritiske i ucene ne mogu da razumem i ne mogu da prihvatim, ali da razgovaramo možemo uvek i to ćemo uvek da činimo.
Da vam navedem primer, da biste znali kako to izgleda. Znate li odakle taj novac u Vranju? Vi biste rekli – to je od ušteda, to je od ozbiljne politike ili od ne znam od čega. Nije. Od naših para, odavde. Mi smo dali za „Simpo“, a onda su oni blokirali račun „Simpu“, pošto „Simpo“ duguje od ranije i rekli – e, ovo nam se više isplati da potrošimo, pa ćemo tako da potrošimo. Eto, to je tako nastao novac, da biste samo znali kako to izgleda. Znao sam da je nešto tog tipa, pa sam u međuvremenu dobio od Ministarstva privrede tu vrstu informacije. Tako da, nemoj, kao Boga vas molim, tako da nam pomaže bilo ko, jer to nema nikakvog smisla.
Zato sam vam rekao malopre da to jeste naš problem, što mi u državi, što mi u Vladi možemo da kontrolišemo finansije. Imamo vas, sve vas ovde. Imamo MMF. Međunarodni monetarni fond kontroliše svaki dinar koji mi potrošimo. Mi ne možemo da ga potrošimo netransparentno i ne možemo da sakrijemo novac gde i kako ga trošimo. Vidi se svaka uplata, svaka isplata. Sve se vidi. Plašim se da to nije svuda slučaj. Ja se strašno obradujem kada vidim da, recimo, na računu u Rumi imaju 90 miliona dinara, a imali su minus od 500 miliona. Imaju, zahvaljujući činjenici da sada imaju pet fabrika, a nisu imali nijednu, te im oni to plaćaju. Ali, strašno se rastužim kada vidim koliki su nam dugovi pojedinih lokalnih samouprava, gde da uzmemo da damo po deset miliona evra u ovom trenutku. Mi to ne možemo da ih spasemo. Kada smo davali prošle godine po 500 hiljada, po milion evra, pomagali, uvek smo im govorili – ali, vas molimo, ljudi, smanjite deficit u svojim opštinama. To što ste sada uzeli jednokratno tih milion evra neće izlečiti vašu opštinu ako ne promenite svoje ponašanje, ako se ne budete ponašali drugačije.
Vi znate da smo imali primera po Srbiji da su krenuli da nam drvene bandere naplaćuju, kažu – e, ako država hoće da ima banderu ovde, mora da plati opštini zemlju. Onda sam ja rekao – nema problema, posecite mu te bandere, pa da vidim kako će onda bez struje. Onda su odustali od toga. Onda su to isto radili sa Telekomovim stubovima. Onda su to isto sve vreme radili, zato što ne postoje zdravi prihodi po lokalnim samoupravama, nego je bilo - da se dočepamo vlasti, za svaku stranku jednako govorim - moju, vašu, svaku drugu, u 80% slučajeva. Ima, naravno, i dobrih primera izuzetaka o kojima sam već govorio. Ali, sve je to – hej, hajde da se dočepamo. Pa, domovi zdravlja. Pogledajte šta se sada dešava. Mi sad treba da platimo sve ono što je neko zapošljavao u jednoj kampanji, mislim da je to radio G17 plus i još neke političke stranke, ako se ne varam, zapošljavali stomatologe, zapošljavali ne znam koga, sve, eto, da dobijemo nečije glasove. I, šta sada da radimo? Ostali smo dužni svima i domovi zdravlja prodaju ambulantna kola, prodaju sve da bi se isplatile plate.
Šta sada da uradite? Sada morate ponovo to da uzmete pod republičku kontrolu, na ovaj ili na onaj način, da to ne bi nestalo zato što neki stariji ljudi i neka deca moraju da idu u te domove zdravlja. Dugovi su sve veći, dugovi su ogromni. Isti je slučaj i sa isplatama u 60-70% predškolskih ustanova vaspitačima i vaspitačicama. Ljudi, nije nama problem deficit Vlade Srbije, to ste mogli da vidite po brojevima i za 2015, pa čak i za 2016. godinu. Nama je problem deficit lokalnih samouprava. Nama je problem bio Beograd, koji je imamo do skoro deficit od 21% i to nam je bila najbolja lokalna samouprava. Cela Srbija je slušala bajke o tome kako je divno, kako cveće cveta u Beogradu - deficit 21%. Jel ne valja sadašnji gradonačelnik koji je sveo na 4,7%, što i dalje nije dobar rezultat? Onda možete da mislite kako je bilo ono sa 21%. Ali, to su naše…
Nemojte da dobacujete. Nemojte da dobacujete. Na pristojan način uvek možete da kažete mnogo više nego na nepristojan.
O tim lažima od 24 stana već sam govorio i nije me sramota da o tome pričam, kao što su prvi put slagali, kao što su slagali i o sukobu interesa pa sada ćute kao zaliveni kada su dobili odgovor i kada su dobili izveštaje i grafologa i svih ostalih. Tako da, tih besmislica sam se naslušao.
Dvadeset i jedan posto deficita inače vredi negde 2.000 više od bilo koja 24 stana, izmišljena ili stvarna, kako god okrenete. Toliko o načinu vladanja, načinu upravljanja i ophođenju prema građanima ne Beograda, već cele Srbije. Zato samo molimo ljude u unutrašnjosti, u Vojvodini, u centralnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji da samo novac koji se dobija, da se time raspolaže na domaćinski način jer time će svima nama biti lakše i svi rezultati će nam biti bolji. Zna Kori, već i ove godine su nam iz EU rekli – sledeće godine ćemo mnogo više da pazimo i da vodimo računa o lokalnoj samoupravi i o načinu na koji oni troše novac nego Vlada. Oni su stekli poverenje u Vladu. Kontrolisaće to MMF, kontrolisaće EU, ali mnogo manje nego što će da kontrolišu kako se troši novac u lokalnim samoupravama jer su shvatili da je to za nas ozbiljan problem. To sada vide ljudi svuda po celoj Srbiji.
Vama hvala na tome. Samo vas molim da uvek na isti način, onako kako smo i do sada zajednički radili, ta rešenja pronalazimo, uveren sam, u najboljem interesu i srpskog i mađarskog naroda, u najboljem interesu svih građana naše zemlje. Takođe sam uveren da ćemo imati još dobrih poteza na približavanju naših naroda i da sve ono što smo imali u prošlosti, a nije uvek bilo najlepše i najbolje, da polako ali sigurno ostaje iza nas, što se vidi i u komunikaciji između državnih organa dveju zemalja, u komunikaciji koja nekada nije bila laka, a danas je takva da gotovo na dnevnom nivou razgovaramo o svim važnim stvarima. U tome je i vaša uloga bila izuzetno značajna i ja vam na tome čestitam i još jedanput vam se zahvaljujem.
PREDSEDNIK: Hvala. Ministre, želite li reč?
SNEŽANA BOGOSAVLjEVIĆ BOŠKOVIĆ: Samo da dopunim prethodno izlaganje, zaboravila sam maločas da kažem. Kada se radi o ovoj mogućnosti da lokalne samouprave i organi autonomne pokrajine podstiču poljoprivrednu proizvodnju, ona je postojala i postoji i po novom izmenjenom i dopunjenom Zakonu o podsticajima. O tome ću više govoriti kada budu amandmani, ali samo zarad javnosti i da prosto vama kažem, znači, ništa ne ukidamo. Nama će i dalje biti važna i pomoć lokalnih samouprava za našu poljoprivrednu proizvodnju u celini. Hvala lepo.
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.
