Törvényjavaslat az Állami Számvevőszékről szóló törvény módosításáról - elfogadva

PREDSEDNIKU NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

Na osnovu člana 107. Ustava Republike Srbije i člana 137. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, podnosimo  PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNOJ REVIZORSKOJ INSTITUCIJI, sa predlogom da ga Narodna skupština, u skladu sa članom 164. Poslovnika Narodne skupštine, donese po hitnom postupku.

Za predstavnika predlagača zakona određena je Branka Ljiljak, narodni poslanik.

U prilogu dostavljamo potpise narodnih poslanika, predlagača zakona.

NARODNI POSLANICI

1. VUČKOVIĆ Milan          
----------------------------------

2. JOVANOVIĆ Branislav
----------------------------------

3. KASALOVIĆ Zoran        
----------------------------------

4. LjILjAK Branka              
----------------------------------

5. PÁSZTOR Bálint (Pastor Balint)   
----------------------------------

6. PIVAC Žarko
----------------------------------

7. PURIĆ Mihailo   
----------------------------------

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNOJ REVIZORSKOJ INSTITUCIJI

Član 1.

U Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji („Službeni glasnik RS”, br. 101/05 i 54/07) u članu 53. st. 3. i 4. menjaju se i glase:

„Predsednik Saveta ima pravo na osnovnu platu u visini osnovne plate ovlašćenog državnog revizora, uvećane za 30 procenata.

Potpredsednik i članovi Saveta imaju pravo na osnovnu platu u visini od 90 procenata od osnovne plate predsednika Saveta. ”

Član 2.

Posle člana 55. dodaju se naslov iznad člana i član 55a. koji glase:

„Radnopravni položaj državnih revizora

Član 55a.

Broj  državnih revizora određuje se aktom Institucije.
Državni revizor radni odnos u Instituciji zasniva nakon sprovedenog javnog konkursa, u skladu sa aktom Institucije.
Odluku o imenovanju državnog revizora, po sprovedenom javnom konkursu iz stava 2. ovog člana, donosi predsednik Institucije.
Odluka iz stava 3. ovog člana je konačna.
Državni revizor sa zvanjem ovlašćenog državnog revizora  ima pravo na osnovnu platu koja se određuje množenjem osnovice za obračun i isplatu plate i koeficijenta koji pripada državnom službeniku u prvoj grupi položaja – 9,00.
Državni revizor sa zvanjem  državnog revizora  ima pravo na osnovnu platu koja se određuje množenjem osnovice za obračun i isplatu plate i koeficijenta koji pripada državnom službeniku u  drugoj grupi položaja – 8,00.
Osnovica za obračun i isplatu plate iz st. 5. i 6. ovog člana utvrđuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuju plate državnih službenika i nameštenika.
U pogledu drugih primanja i prava državnih revizora primenjuju se propisi kojima su uređena prava zaposlenih u Instituciji. ”

Član 3.

U članu 56. st. 4. i 5. brišu se.
Dosadašnji stav 6. postaje stav 4.

Član 4.

Posle člana 56. dodaju se naslov iznad člana i član 56a. koji glase:

„Institucionalni dodatak

Član 56a.

Osnovna plata određena članom 53. st. 3. i 4, članom 54. stav 3, članom 55. stav 3, članom 55a. st. 5. i 6. i članom 56. stav 3. može se, usled posebnih složenosti u radu u Instituciji, uvećati do 30 procenata (u daljem tekstu: institucionalni dodatak).
Kriterijume i visinu institucionalnog dodatka utvrđuje predsednik Institucije. ”

Član 5.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike  Srbije”.

OBRAZLOŽENjE

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 96. Ustava Republike Srbije kojima je utvrđeno da je Državna revizorska institucija najviši državni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji i da se o Državnoj revizorskoj instituciji donosi zakon i odredbama člana 97. tač. 11. i 16. Ustava Republike Srbije na osnovu kojih Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica, finansijsku reviziju javnih sredstava, kao i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji stvaraju se mogućnosti da Institucija kadrovski ojača i na taj način u potpunosti odgovori Ustavom i Zakonom utvrđenim obavezama u skladu sa preporukama nadležnih institucija Evropske unije.
   
Odbor za finansije Narodne skupštine se na sednici održanoj 7. i 8. decembra 2009. godine, tokom rasprave o Izveštaju Državne revizorske institucije o reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije za 2008. godinu, upoznao detaljno sa problemima koje Institucija ima zbog nemogućnosti da zaposli kvalitetan revizorski kadar, prvenstveno zbog malih plata revizora.

Prema sadašnjim propisima plata državnog revizora sa zvanjem ovlašćenog državnog revizora je 63.554,04 dinara, a plata državnog revizora sa zvanjem državnog revizora je 50.714,84 dinara. Poslovi državnog revizora su visoko stručni i složeni i ta radna mesta će se popunjavati kandidatima sa bogatim radnim iskustvom koji poseduju stručna i specifična znanja i veštine neophodne za obavljanje tih poslova.

S druge strane, plate funkcionera Institucije uređene su Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji i vezane su za plate predsednika i potpredsednika Narodne skupštine, i daleko su manje od plata funkcionera istog ranga u organima državne uprave i drugim državnim organima. Plate u Instituciji su: plata predsednika Saveta je 95.299,20 dinara,  potpredsednika i članova Saveta 83.386,80 dinara, vrhovnog državnog revizora 75.048,12 dinara i sekretara 67.543,31 dinara. S obzirom, da su ove plate utvrđene Zakonom, ne mogu se menjati dok se ne promene plate predsednika i potpredsednika Narodne skupštine, a one se nisu menjale od 2005. godine.

Trenutno, Državna revizorska institucija ima pet državnih revizora i dva vrhovna državna revizora, i za sada su to jedina lica koja mogu vršiti reviziju u 2010. godini. Ovaj broj revizora je nedovoljan sa aspekta obuhvata revizije koju bi trebalo izvršiti u skladu sa donetim Planom za 2010. godinu, kao i u skladu sa odgovarajućim međunarodnim standardima. Usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji stvorila bi se mogućnost za prijem revizorskog kadra. Planirano je da se u Instituciji u 2010. godini zaposli još 3 vrhovna državna revizora i 27 državnih revizora. Sa tim brojem revizora mogla bi se izvršiti obuhvatnija revizija završnog računa budžeta za 2009. godinu i revizija finansijskih izveštaja određenog broja lokalnih samouprava i javnih preduzeća.

Na sednici održanoj 7. i 8. decembra 2009. godine, Odbor za finansije jednoglasno je odlučio da preporuči Narodnoj skupštini da se, imajući u vidu zaključke iz Izveštaja Državne revizorske institucije, pristupi izmenama i dopunama zakona iz oblasti revizije i javnih finansija.

Time je jasno opredeljena i izražena volja Odbora za finansije da se obezbede uslovi za efikasniji rad revizora i samostalnost Državne revizorske institucije.

Sledeći to opredeljenje, Odbor za finansije je na sednicama Odbora  održanim 12. i 22. februara 2010. godine razmatrao Inicijativu Državne revizorske institucije za izmenu i dopunu Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, a nakon dobijanja pozitivnog Mišljenja Ministarstva finansija da će se dodatna sredstva u iznosu od 25.000.000 dinara, na aproprijacijama plata Institucije, moći obezbediti iz budžeta Republike Srbije za 2010. godinu, iz tekuće budžetske rezerve, zaključio je da narodni poslanici, članovi Odbora za finansije podnesu Narodnoj skupštini Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, sa predlogom da ga Narodna skupština donese po hitnom postupku.  
   
Uporednom analizom rešenja materijalno pravnog statusa vrhovnih revizorskih institucija u državama iz okruženja i državama Evropske unije, a imajući u vidu obaveze i odgovornosti koje ove institucije imaju, nesporno je da i Državna revizorska institucija treba da zauzme posebno mesto u sistemu državnih organa Republike Srbije, što će se omogućiti poboljšanjem materijalnog položaja Institucije.

Narodna skupština i Odbor za finansije će usvajanjem izmena i dopuna Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji ostvarivati svoju kontrolnu i nadzornu funkciju utvrđenu Ustavom, zakonom i Poslovnikom Narodne skupštine.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. propisuje se visina osnovne plate za izabrana lica Institucije - predsednika Saveta, koji je istovremeno i Generalni državni revizor, potpredsednika Saveta i  članove Saveta. Predloženi iznosi, koji bi se utvrđivali u odnosu na osnovnu platu koja pripada ovlašćenom državnom revizoru, a ne kao do sada – u odnosu na platu predsednika, odnosno potpredsednika Skupštine, u većoj meri odražavaju složenost i odgovornost poslova iz nadležnosti najviših organa Institucije, kao i zahtevanu stručnost za obavljanje najsloženijih poslova kako iz oblasti revizije, tako i drugih poslova iz nadležnosti Institucije.

Članom 2. bliže se uređuje radnopravni položaj državnih revizora. Na taj način otklanja se nedostatak važećeg zakona koji ne sadrži ni jednu odredbu koja se odnosi na ovo pitanje, što je u praksi stvaralo velike teškoće u utvrđivanju osnovnih prava iz radnog odnosa ovih lica i posebno otežavalo obezbeđivanje odgovarajućeg stručnog kadra koji bi bio u stanju da obavlja složene revizorske poslove. Naime, iz Zakona nesporno proizlazi da su državni revizori imenovana lica, ali važna pitanja njihovog položaja, kao što su  pitanja broja državnih revizora, načina na koji zasnivaju radni odnos, trajanja radnog odnosa, visine plate, drugih primanja i prava, nisu bila uređena. Stoga se ovim članom otklanjaju navedeni nedostaci, predlogom koji obezbeđuje da se, u skladu sa aktom Institucije, potreban broj državnih revizora obezbedi putem javnog konkursa, pri čemu bi odluku o imenovanju donosio predsednik Institucije u skladu sa ovlašćenjem iz člana 25. stav 3. tačka 4) Zakona da odlučuje o radnopravnim pitanjima u Instituciji i u vezi sa tim donosi odluke. Plata državnog revizora sa zvanjem ovlašćenog državnog revizora  upodobila bi se plati koja pripada državnom službeniku u prvoj grupi položaja, a plata državnog revizora sa zvanjem  državnog revizora plati koja pripada državnom službeniku u  drugoj grupi položaja. Osnovica za obračun i isplatu plate bila bi ista ona osnovica koja se koristi za obračun  i isplatu plata za državne službenike i nameštenike, a koja se utvrđuje zakonom o budžetu za svaku budžetsku godinu. U pogledu drugih primanja i prava državnih revizora primenjivali bi se propisi kojima su uređena prava zaposlenih u Instituciji.

Članovima 3. i 4. predlaže se da se odredbe koje se odnose na institucionalni dodatak na osnovu kojeg se plata lica koja rade u Instituciji može uvećati usled posebnih složenosti i odgovornosti do 30%, izdvoje iz odredaba koje uređuju radnopravni položaj  zaposlenih u stručnim službama i, u posebnom članu (novi član 56a) uredi pitanje institucionalnog dodatka – za sve koji rade u Instituciji. Novina je rešenje prema kome predsednik Institucije, osim visine, uređuje i kriterijume na osnovu kojih se vrši uvećanje osnovne plate lica koja rade u Instituciji.

Članom 5. uređuje pitanje stupanja na snagu ovog zakona.
 
IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Procenjeno je da će sredstva za isplatu plata izabranih i imenovanih lica u Instituciji i državnih revizora u skladu sa predloženim rešenjima biti veća za oko 50.000.000 dinara do kraja 2010. godine.
Iz sredstava koja su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2010. godinu opredeljena za rad Državne revizorske institucije, Institucija će moći da obezbedi oko 25.000.000 dinara za povećanje plata u skladu sa predloženim rešenjima, i to stoga što Institucija u 2010. godini neće uspeti da popuni nepopunjena radna mesta kako je bilo planirano prilikom utvrđivanja iznosa potrebnih sredstava za rad Institucije u 2010. godini. Razlozi nepopunjavanja planiranih radnih mesta su navedeni u tački II ovog obrazloženja.
Za primenu ovog zakona potrebno je obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za 2010. godinu u iznosu od 25.000.000 dinara. Prema Mišljenju Ministarstva finansija broj 011 – 00 – 68/2010-06 koje je Odboru za finansije Narodne skupštine upućeno 16. februara 2010. godine, sredstva u iznosu od 25.000.000 dinara, na aproprijacijama plata Institucije, moguće je obezbediti u budžetu Republike Srbije za 2010. godinu, iz tekuće budžetske rezerve.
Poboljšanjem materijalnog položaja državnih revizora obezbedila bi se potrebna i očekivana efikasnost u radu Institucije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, saglasno članu 164. Poslovnika Narodne skupštine, ogledaju se u potrebi da se u najkraćem roku stvori zakonska mogućnost da Državna revizorska institucija ojača kapacitet kvalitetnim i visoko stručnim kadrom, kako bi u potpunosti mogla da odgovori Ustavnim i zakonskim obavezama i time se obezbedi nesmetan rad ovog najvišeg državnog organa revizije javnih sredstava u Republici Srbiji. U skladu sa preporukama Evropske komisije iskazane u Izveštaju o napretku Srbije za 2009. godinu, neophodno je obezbediti sve uslove kako bi Državna revizorska institucija postala u potpunosti operativna institucija i efektivno obavljala poslove revizije javnih sredstava.

VI.   PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENjAJU I DOPUNjUJU

Radnopravni položaj članova Saveta

Član 53.

Član Saveta je funkcioner Institucije.
Akt o stupanju i akt o prestanku funkcije člana Saveta donosi Skupština.
Predsednik Saveta ima pravo na platu u visini od 90 procenata od plate predsednika Skupštine.

PREDSEDNIK SAVETA IMA PRAVO NA OSNOVNU PLATU U VISINI OSNOVNE PLATE OVLAŠĆENOG DRŽAVNOG REVIZORA, UVEĆANE ZA 30 PROCENATA.
Potpredsednik i članovi Saveta imaju pravo na platu u visini od 90 procenata od plate potpredsednika Skupštine.
POTPREDSEDNIK I ČLANOVI SAVETA IMAJU PRAVO NA OSNOVNU PLATU U VISINI OD 90 PROCENATA OD OSNOVNE PLATE PREDSEDNIKA SAVETA.
U pogledu drugih prava, dužnosti i odgovornosti članova Saveta, shodno se primenjuju odredbe propisa kojima su uređena prava izabranih lica.
Član Saveta se ne može pozvati na odgovornost za mišljenje koje je izneto u revizorskom izveštaju, a u postupku pokrenutom zbog kažnjivog dela učinjenog u vršenju svoje nadležnosti i ne može biti pritvoren bez odobrenja Skupštine.

RADNOPRAVNI POLOŽAJ DRŽAVNIH REVIZORA

ČLAN 55A.

BROJ DRŽAVNIH REVIZORA ODREĐUJE SE AKTOM INSTITUCIJE.
DRŽAVNI REVIZOR RADNI ODNOS U INSTITUCIJI ZASNIVA NAKON SPROVEDENOG JAVNOG KONKURSA, U SKLADU SA AKTOM INSTITUCIJE.
ODLUKU O IMENOVANjU DRŽAVNOG REVIZORA, PO SPROVEDENOM JAVNOM KONKURSU IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, DONOSI PREDSEDNIK INSTITUCIJE.
ODLUKA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA JE KONAČNA.
DRŽAVNI REVIZOR SA ZVANjEM OVLAŠĆENOG DRŽAVNOG REVIZORA IMA PRAVO NA OSNOVNU PLATU KOJA SE ODREĐUJE MNOŽENjEM OSNOVICE ZA OBRAČUN I ISPLATU PLATE I KOEFICIJENTA KOJI PRIPADA DRŽAVNOM SLUŽBENIKU U  PRVOJ GRUPI POLOŽAJA – 9,00.
DRŽAVNI REVIZOR SA ZVANjEM  DRŽAVNOG REVIZORA  IMA PRAVO NA OSNOVNU PLATU KOJA SE ODREĐUJE MNOŽENjEM OSNOVICE ZA OBRAČUN I ISPLATU PLATE I KOEFICIJENTA KOJI PRIPADA DRŽAVNOM SLUŽBENIKU U  DRUGOJ GRUPI POLOŽAJA – 8,00.
OSNOVICA ZA OBRAČUN I ISPLATU PLATE IZ ST. 5. I 6. OVOG ČLANA UTVRĐUJE SE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU PLATE DRŽAVNIH SLUŽBENIKA I NAMEŠTENIKA.
U POGLEDU DRUGIH PRIMANjA I PRAVA DRŽAVNIH REVIZORA PRIMENjUJU SE PROPISI KOJIMA SU UREĐENA PRAVA ZAPOSLENIH U INSTITUCIJI.

Radnopravni položaj zaposlenih u službama Institucije

Član 56.
Lice koje radi u službi Institucije ima radnopravni položaj, koji važi za zaposlene u državnim organima.
Odluku o zasnivanju i prestanku radnog odnosa u Instituciji donosi predsednik Institucije.
Lice koje radi u službama Institucije ima pravo na platu, koja iznosi najmanje onoliko koliko iznosi plata po propisima, kojima se utvrđuju plate u državnim organima.
Osnovna plata može se, usled posebnih složenosti u radu u Instituciji, uvećati do 30 procenata (u daljem tekstu: institucionalni dodatak).
Visina institucionalnog dodatka kao i način obračunavanja za one zaposlene koji na dodatak imaju pravo, uređuje se aktom Institucije, koji donosi predsednik Institucije.
U pogledu drugih primanja i prava zaposlenih u službama Institucije, primenjuju se propisi, koji ova prava zaposlenih uređuju za zaposlene u državnim organima.

INSTITUCIONALNI DODATAK

ČLAN 56A.

OSNOVNA PLATA ODREĐENA ČLANOM 53. ST. 3. I 4, ČLANOM 54. STAV 3, ČLANOM 55. STAV 3, ČLANOM 55A. ST. 5. I 6. I ČLANOM 56. STAV 3. MOŽE SE, USLED POSEBNIH SLOŽENOSTI U RADU U INSTITUCIJI, UVEĆATI DO 30 PROCENATA (U DALjEM TEKSTU: INSTITUCIONALNI DODATAK).
KRITERIJUME I VISINU INSTITUCIONALNOG DODATKA UTVRĐUJE PREDSEDNIK INSTITUCIJE.