Az igazságügy reformjáról szóló stratégia (2013-2018) - a 2. sz. mód. ind. elfogadva
REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA
POSLANIČKA GRUPA SAVEZ VOJVOĐANSKIH MAĐARA
27. jun 2013. godine
B e o g r a d
PREDSEDNIKU NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
Na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podnosimo amandmane na PREDLOG NACIONALNE STRATEGIJE REFORME PRAVOSUĐA ZA PERIOD 2013-2018. GODINE.
AMANDMAN I
U Predlogu nacionalne strategije u Glavi V koja nosi naziv: „Sprovođenje reforme“ u tački 1. koja nosi naziv: „Pravni i institucionalni okvir reforme“ u šemi koja nosi naziv: „Relevantni akteri reforme“ ispod elipse u kojoj se nalaze reči: „Mediji i građansko društvo“ dodaje se elipsa sa rečima: „Nacionalni saveti nacionalnih manjina“.
U istoj glavi Predloga nacionalne strategije u tački 3. koja nosi naziv: „Struktura i sastav sistema za strateško planiranje i sprovođenje“ u stavu 3. posle rečenice: „Komisija će u roku od mesec dana od imenovanja doneti Poslovnik o svom radu.“ dodaje se nova rečenica koja glasi: „Poslovnikom o radu Komisije će se predvideti načini uključivanja predstavnika nacionalnih saveta nacionalnih manjina u rad posebnih radnih grupa za sprovođenje pojedinačnih načela i ciljeva Strategije kada se radi o pitanjima od posebnog interesa za nacionalne manjine u oblasti pravosuđa (npr. službena upotreba jezika i pisma nacionalnih manjina).“
OBRAZLOŽENjE
U skladu sa članom 2. stav 2. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, nacionalni saveti predstavljaju nacionalne manjine u oblasti obrazovanja, kulture, obaveštavanja na jeziku nacionalne manjine i službene upotrebe jezika i pisma, učestvuju u procesu odlučivanja ili odlučuju o pitanjima iz tih oblasti.
Budući da je službena upotreba jezika i pisma nacionalnih manjina u značajnoj meri vezana za pravosuđe, posebno kroz spovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa, predlažem gore navedenu dopunu teksta predloga.
AMANDMAN II
U Predlogu nacionalne strategije u Glavi III koja nosi naziv: „Ključna načela i prioriteti“ u alineji koja se odnosi na načelo Efikasnosti, u Glavi VII koja nosi naziv: „Organizacija strategije“ u tački 1. koja nosi naziv: „Oblasti koje strategija obuhvata“ u tabeli koja nosi naziv: „Ključna načela i strateški ciljevi reforme pravosuđa 2013-2018.“ u trećem redu kolone koja nosi naziv: „Nepristrasnost i kvalitet pravde“ i u drugom redu kolone koja nosi naziv: „Efikasnost“, kao i u naslovu Strateškog cilja 2.5. (Unapređenje pristupa pravdi i jačanje zaštite ljudskih prava) posle reči: „ljudskih“ dodaju se reči: „i manjinskih“.
OBRAZLOŽENjE
Budući da Drugi deo Ustava Republike Srbije oblast ljudskih i manjinskih prava tretira kao jednu celinu, o čemu svedoči i sam naziv, kao i struktura ovog dela osnovnog pravnog akta Srbije, smatram neophodnim da se Predlog Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine u tom smislu dopuni.
Pored toga, u stavu 1. Strateškog cilja 2.6. (koji nosi naziv: „Jasan zakonodavni okvir koji prati razvoj društva i međunarodne standarde“) i sam predlagač pojam ljudskih i manjinskih prava tretira kao celinu, stoga je i zbog konzistentnosti teksta Nacionalne strategije neophodna ova dopuna.
AMANDMAN III
U Predlogu nacionalne strategije u Glavi VII koja nosi naziv: „Organizacija strategije“ u tački 1. koja nosi naziv: „Oblasti koje strategija obuhvata“ u Strateškom cilju 2.5. koji nosi naziv: „Unapređenje pristupa pravdi i jačanje zaštite ljudskih prava“ posle Strateške smernice 2.5.3. dodaje se nova Strateška smernica 2.5.4. koja glasi:
„Unapređenje normativnog okvira službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina;“
Dosadašnje strateške smernice 2.5.4. do 2.5.6. postaju smernice 2.5.5. do 2.5.7.
OBRAZLOŽENjE
Važeći Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma donet je davne 1991. godine na osnovu Ustava Republike Srbije iz 1990-te godine. Bez obzira na to što je 2002. godine donet Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina (koji se u jednom delu bavi službenom upotrebom jezika i pisma nacionalnih manjina), a 2006. godine i novi Ustav Republike Srbije, kao i da je u međuvremenu došlo do brojnih izmena procesnih zakona (koji takođe regulišu pojedina pitanja službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina), osim terminološkog usklađivanja sa novim ustavom, Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma nije pretrpeo nikakve izmene.
Smatram da bi u cilju unapređenja normativnog okvira službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina, bilo neophodno donošenje novog zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma koji bi na sistemski način uredio pitanje službene upotrebe manjinskih jezika i na taj način rešio brojne neusaglašenosti između važećih zakona i drugih propisa koji se bave ovim pitanjem, sve to u cilju unapređenja pristupa pravdi pripadnicima nacionalnih manjina.
AMANDMAN IV
U Predlogu nacionalne strategije u Glavi VI koja nosi naziv: „Pregled dosadašnjih rezultata reforme pravosuđa u odnosu na uočene slabosti i ostvarenost reformskih aktivnosti predviđenih strategijom iz 2006. godine“ u tački koja nosi naziv: „Neadekvatan program na pravnim fakultetima“ u stavu koji sadrži zaključke, rečenica: „Takođe je potrebno podržati inicijativu da se na pravnim fakultetima kao obavezni predmet uvedu ljudska prava i pravna etika.“ menja se i glasi:
„Takođe je potrebno podržati inicijativu da se na pravnim fakultetima kao obavezni predmet uvedu ljudska i manjinska prava (sa posebnim akcentom na pitanje službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina) i pravna etika, odnosno da se na pravnim fakultetima koje u značajnom broju pohađaju pripadnici nacionalnih manjina kao izborni predmet uvede izučavanje stručne pravne terminologije na jezicima nacionalnih manjina koji su u službenoj upotrebi.“
U Predlogu nacionalne strategije u Glavi VII koja nosi naziv: „Organizacija strategije“ u tački 1. koja nosi naziv: „Oblasti koje strategija obuhvata“ u Strateškom cilju 3.6. koji nosi naziv: „Podrška reformi sistema obrazovanja na pravnim fakultetima“ posle strateške smarnice 3.6.2. dodaje se nova strateška smernica koja glasi:
„3.6.3. Uvođenje ljudskih i manjinskih prava i pravne etike kao obaveznog predmeta, odnosno uvođenje izučavanja stučne pravne terminologije na jezicima nacionalnih manjina koji su u službenoj upotrebi kao izbornog predmeta;“
OBRAZLOŽENjE
Budući da Drugi deo Ustava Republike Srbije oblast ljudskih i manjinskih prava tretira kao jednu celinu, o čemu svedoči i sam naziv, kao i struktura ovog dela osnovnog pravnog akta Srbije, smatram neophodnim da se Predlog Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine u tom smislu na nekoliko mesta dopuni.
U stavu 1. Strateškog cilja 2.6. (koji nosi naziv: „Jasan zakonodavni okvir koji prati razvoj društva i međunarodne standarde“) i sam predlagač pojam ljudskih i manjinskih prava tretira kao celinu, stoga je i zbog konzistentnosti teksta Nacionalne strategije neophodna ova dopuna.
Pored toga, pravo na službenu upotrebu manjinskih jezika je Ustavom zagarantovano pravo pripadnicima nacionalnih manjina u sredinama gde čine značajnu populaciju. Prema članu 79. stav 1. Ustava u ovim sredinama državni organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave vode postupak i na jeziku pripadnika nacionalnih manjina. Pravo na službenu upotrebu manjinskih jezika je dakle nesumnjivo najvažnije manjinsko pravo u oblasti pravosuđa.
Kako bi se poštovanje ovog prava u praksi unapredilo neophodno je ispunjenje dva uslova. Sa jedne strane potrebno je razvijati svest nosilaca pravosudnih funkcija o postojanju i važnosti poštovanja ovog Ustavnom zajemčenog prava, što se najefikasnije može postići uvođenjem obaveznog predmeta na pravnim fakutetima koji bi pored izučavanja ljudskih prava obuhvatio i manjinska prava (sa posebnim akcentom na oblast službene upotrebe jezika i pisma nacionanih manjina). Sa druge strane, za vođenje postupaka na jezicima nacionalnih manjina je, pored poznavanja tih jezika, nepohodno i poznavanje stručne pravne terminologije na tim jezicima od strane nosilaca pravosudnih funkcija. Najefikasniji način za postizanje ovog cilja bi bilo ponovno uvođenje izbornog predmeta izučavanja stučne pravne terminologije na jezicima nacionalnih manjina koji su u službenoj upotrebi, i to za studente koji su za to zainteresovani. To bi značilo ponovno uspostavljanje dugogodišnje uspešne prakse Pravnog fakulteta u Novom Sadu koja je početkom devedesetih godina ukinuta.
AMANDMAN V
U Predlogu nacionalne strategije u Glavi VII koja nosi naziv: „Organizacija strategije“ u tački 1. koja nosi naziv: „Oblasti koje strategija obuhvata“ u Strateškom cilju 1.4. koji nosi naziv: „Proces izbora, napredovanja i odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija zasnovan na jasnim objektivnim, transparentnim i unapred utvrđenim kriterijumima“ posle rečenice: „Pravosudna akademija se uspostavlja kao obavezan uslov za prvi izbor nosilaca pravosudnih funkcija, kako bi se obezbedila objektivnost izbora.“ dodaje se nova rečenica koja glasi:
„Proces izbora nosilaca pravosudnih funkcija se vrši uz puno poštovanje Ustavom i zakonima zajemčenog prava pripadnicima nacionalnih manjina na ravnopravnost u vođenju javnih poslova, odnosno Ustavom i zakonima utvrđenih mera radi postizanja pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i građana koji pripadaju većini.“
U istoj glavi u istoj tački u Strateškom cilju 3.2. koji nosi naziv: „Unapređenje početne obuke na Pravosudnoj akademiji i povećanje njenog značaja prilikom prvog izbora za nosioce pravosudnih funkcija do uspostavljanja Pravosudne akademije kao obaveznog uslova za prvi izbor nosilaca pravosudnih funkcija“ posle Strateške smernice 3.2.5. dodaje se nova strateška smernica 3.2.6. koja glasi:
„Unapređenje normativnog okvira organizovanja prijemnog ispita za početnu obuku, i to u cilju uzimanja u obzir i poznavanje stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi u prekršajnom sudu/javnom tužilaštvu/sudu za koji je utvrđeno postojanje slobodnih mesta za nosioce pravosudnih funkcija, odnosno obezbeđivanja pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i kandidata koji pripadaju većini na prijemnom ispitu za sudijske i tužilačke pripravnike;“
OBRAZLOŽENjE
Članom 14. stav 2. Ustava Republike Srbije je utvrđeno da država jemči posebnu zaštitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta.
U članu 76. stav 3. Ustava stoji: „Ne smatraju se diskriminacijom posebni propisi i privremene mere koje Republika Srbija može uvesti u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i političkom životu, radi postizanja pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalne manjine i građana koji pripadaju većini, ako su usmerene na uklanjanje izrazito nepovoljnih uslova života koji ih posebno pogađaju.“
Član 77. stav 2. Ustava obezbeđuje pravo pripadnicima nacionalnih manjina na ravnopravnost u vođenju javnih poslova (Pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave vodi se računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.)
Zakonom o sudijama (član 46. stav 2.), Zakonom o uređenju sudova (član 65. stav 4.) i Zakonom o javnom tužilaštvu (član 82. stav 2. i član 122. stav 4.) je propisano da se pri izboru i predlaganju za izbor sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, odnosno pri prijemu sudijskih, odnosno tužilačkih pripravnika naročito vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u službenoj upotrebi u sudu.
Budući da Zakon o pravosudnoj akademiji ne sadrži nikakvu sličnu odredbu, kao i da će se u budućnosti Pravosudna akademija postaviti kao obavezan uslov za prvi izbor nosilaca pravosudnih funkcija, predlažem gore navedenu dopunu Predloga strategije.
Cilj amanandmana je sa jedne strane da stvori osnov za primenu odredbe iz Zakona o sudijama, uređenju sudova i javnom tužilaštvu koja se odnosi na poznavanje stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u službenoj upotrebi u sudu. Ukoliko se ovaj kriterijum ni u najmanjoj meri ne uzima u obzir prilikom upisa na Pravosudnu akademiju, u kasnijoj fazi, dakle prilikom izbora nosilaca pravosudnih funkcija, on će biti u potpunosti neprimenjiv.
Sa druge strane, ukoliko udeo proseka zbira prosečnih ocena sa studija ostane 40% od ukupne ocene na prijemnom ispitu za pripravnike, to za pripadnike odrećenih zajednica predstavlja veliki hendikep. Naime, za pripadnike nacionalnih zajednica čiji se maternji jezik bitno razlikuje od srpskog jezika, polaganje ispita na prvim godinama pravnih studija iziskuje ogroman napor, a da pri tom prosek ocena njihovih ispita ostaje znatno ispod proseka ocena studenata čiji je maternji jezik srpski. Ukoliko se, prilikom prijema za sudijske i tužilačke pomoćnike, umesto afirmativnih mera, primenjuju pravila koja su izrazito nepovoljna za kandidate pripadnike određenih nacionalnih manjina, u tom slučaju će se poštovanje Ustavom zagarantovanog prava na odgovarajuću zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u pravosuđu odmah na početku procesa (dakle pri prijemnom ispitu za pripravnike) osujetiti.
NARODNI POSLANICI
LÁSZLÓ VARGA (LASLO VARGA)
________________________
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR)
_________________________
ELVIRA KOVÁCS (ELVIRA KOVAČ)
_________________________
ÁRPÁD FREMOND (ARPAD FREMOND)
_________________________
ZOLTÁN PÉK (ZOLTAN PEK)
_________________________
