Zakon o javnoj svojini - rasprava o amandmanima SVM-a

PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem. Na član 10. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Bálint Pásztor. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Bálint Pásztor. Izvolite, gospodine Pásztor.

BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Gospodine potpredsedniče, gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o našim podnetim amandmanima i koristiću vreme ovlašćenog predstavnika. Naravno, neću se javljati kod svakog amandmana jer je priroda ovog zakonskog predloga takva da je teško objasniti u dva minuta na šta se pojedini amandmani odnose, pa ću pokušati da objedinjenom raspravom izložim sve ono što imam.

Gospodine Đeliću, niste prihvatili nijedan amandman SVM, a bilo ih je ukupno devet. To meni znači da vi od nas ne očekujete podršku za ovaj zakon, ali se o tome neću izjašnjavati, izgleda da imate drugu većinu za usvajanje ovog zakona.

Malopre ste rekli, gospodine Đeliću, kolegi Đuri Mučenskom da njegov amandman nije prihvaćen zbog toga što predmet tog amandmana predstavlja predmet regulisanja jednog drugog zakona. To bih i mogao da prihvatim, ali ste sa druge strane prihvatili jedan drugi amandman koji sigurno reguliše pitanje koje ne treba da se reguliše Zakonom o javnoj svojini, a ovim amandmanom, prihvaćenim od strane Vlade Republike Srbije, se kaže da se direktori javnih preduzeća i agencija imenuju posle sprovedenog konkursa.
   
Moram da kažem da se mi apsolutno slažemo sa tim rešenjem i nemamo ništa protiv tog rešenja, znači podržavamo da se direktori javnih preduzeća, bez obzira da li se radi o opštinskim, gradskim, pokrajinskim ili republičkim javnim preduzećima, imenuju putem konkursa, ali mislimo da tom rešenju nije mesto u ovom zakonu.
   
Vi ste prihvatili taj amandman i nemamo ništa protiv tog rešenja, još jednom da podvučem, ali onda ne bi trebalo da kažete drugim poslanicima da je njihov amandman odbijen zbog toga što je predmet tog amandmana predmet regulisanja jednog drugog zakona.
   
Ovih dana se stvara utisak, o tome sam govorio i prošli put, da je tačka sporenja između SVM i republičke Vlade pitanje železnice. To, naravno, nije tako. I prošli put sam objašnjavao da železnice nisu jedina tačka sporenja, da se tu ne radi o tome da mi teramo mak na konac i da po svaku cenu želimo železničku infrastrukturu na teritoriji AP Vojvodine, radi se o tome da smatramo da ovaj zakon, koji se ne donosi svake godine nego se donosi verovatno jednom u deceniji, barem je do sada takva bila praksa kada se radi o javnoj svojini, želeli bismo da ovaj zakon predvidi mogućnosti koje su, sa jedne strane, održivi, sa druge strane celishodni, a održiva i celishodna mogu biti samo ona rešenja u Zakonu o javnoj svojini koja omogućavaju suštinsku decentralizaciju. Rešenja iz vašeg Predloga zakona, bez obzira što se ona poboljšavaju iz dana u dan, nisu takva.
   
Prošli put smo govorili i o kanalima. Predložili smo da pokrajina bude vlasnik regionalnih kanala na teritoriji AP Vojvodine i to svih kanala, a vi ste nam dali vašim amandmanom, kao što sam prošli put rekao, trsku i šaš.
   
Smatramo i dalje da Pokrajina treba da bude vlasnik kanalske mreže na teritoriji Vojvodine. Sa druge strane, niste prihvatili ni naš amandman koji se odnosio na rešenje po kojem je predviđeno da republički organi mogu besplatno koristiti delove zgrada koje će sada biti u svojini, na primer, AP Vojvodine u roku od 10 godina. Tu ima nekog malog poboljšanja, jer ste u prvobitnoj verziji predložili da to do kraja sveta ostane tako i da republički organi do kraja sveta mogu besplatno koristiti delove zgrade ili zgrada drugih vlasnika, tj. AP Vojvodine.
   
Gospodine Đeliću, našim poslovnikom je zabranjeno da se iznose činjenice iz privatnog života drugih lica, pa ću se zadržati samo na činjenicama koje su u vezi sa mojim životom.
   
Gospodine Đeliću, ja sam zakupac. Nemam u svojini nepokretnost. Moja porodica živi kao zakupac. Želeo bih, a ima još dosta takvih građana Republike Srbije koji bi želeli da žive u nepokretnosti nekog drugog lica besplatno 10 godina. Mislim da je to neodrživo, da je to nepravično i da nije celishodno. Zbog toga smo predložili amandmanom da republička Vlada ima mogućnost odnosno republički organi da koriste besplatno nepokretnosti, na primer, AP Vojvodine u roku od tri godine. Mi mislimo da bi to bilo pravičnije i celishodnije. Deset godina je neobjašnjivo dugačak rok.
   
Prošli put smo razgovarali i o dilemi uspostavljanja prava svojine autonomne pokrajine i lokalnih samouprava i sticanja prava svojine autonomne pokrajine i lokalnih samouprava na stvarima koje će preći u vlasništvo pokrajine, opština i gradova. Rekao sam da je ovo rešenje koje ste predvideli u suprotnosti sa drugim zakonom, Zakonom o planiranju i izgradnji. Rekao sam vam, ali nisam dobio odgovor, da je važećim Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno da izgrađeno i neizgrađeno zemljište na teritoriji AP Vojvodine prelazi u svojinu AP Vojvodine po sili zakona, tj. "ex lege". Vi sada predviđate da će Vojvodina i lokalne samouprave u jednom procesu, u jednom postupku morati u ostavljenom roku da sprovedu ovaj postupak i da steknu na taj način svojinu nad objektima, nad stvarima nad kojima treba da imaju svojinu.
   
Mislimo da je ovo rešenje neodrživo zbog toga što je u suprotnosti sa rešenjem iz drugog zakona, sa jedne strane, a sa druge strane zbog toga što je ovo rešenje necelishodno.
   
Ovo što je jutros Odbor za finansije Narodne skupštine u vidu odborskog amandmana prihvatio jeste prodaja magle. Ovim amandmanom je predviđeno da će se autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave kao podnosilac zahteva za upis prava javne svojine biti oslobođena od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava, oslobođena i plaćanja svih eventualno administrativnih i sudskih taksi, kao i troškova rada i usluga Republičkog geodetskog zavoda. Pa, hvala Bogu. To treba da bude tako na isti način kako je to predviđeno i Zakonom o restituciji odnosno ovim najnovijim predlogom zakona o restituciji. Ako je nešto oduzeto onda ne znam zašto bi bivši vlasnik morao da plaća sudske ili administrativne troškove.
   
Ne radi se o tome. Radi se o tome, da bi pravo svojine, tamo gde je to moguće, u Vojvodini je moguće pošto postoje i zemljišne knjige i katastar i sve ostalo, trebalo da se uspostavlja "ex lege", po sili zakona. Znači, trebalo bi da se radi o uspostavljanju prava svojine, a ne o sticanju svojine u nekakvom postupku koji može da traje godinama.
   
Vi ste zaboravili i zajednička ulaganja. Bilo je reči o tome, da će oni objekti koji su izgrađeni sredstvima AP i sredstvima Republike, biti u susvojini ta dva nivoa vlasti. Ali, tog rešenja tu nema. Ovo su bili samo neki primeri koji pokazuju da se mi ne slažemo sa koncepcijom Predloga zakona, a ne radi se samo o železnici.
   
Kad smo već stigli do železnice, imam potrebu da reagujem na neke vaše rečenice od prekjuče. Rekli ste u načelnoj raspravi da cilj treba da bude naš zajednički, da gradimo železnicu 21. a ne 19. veka. Mi se apsolutno slažemo sa tom konstatacijom, naš cilj je upravo taj. Rekli ste da se ovo pitanje mora staviti u istorijski kontekst. Slažemo se i sa tom vašom konstatacijom, gospodine Đeliću.
   
Kada već stavljamo stvari u istorijski kontekst, onda treba reći da je u tim godinama, kada je Vojvodina bila vlasnik železničke infrastrukture na svojoj teritoriji, u tih 15-ak godina 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, izgrađeno 10.000 kilometara pruga na teritoriji AP Vojvodine i investirano je 540 miliona dolara u železničku infrastrukturu na teritoriji AP Vojvodine.
   
Naš cilj je ovaj. Naš cilj je da se to vreme vrati u smislu da AP Vojvodina ima mogućnost da investira u železničku infrastrukturu na svojoj teritoriji, u interesu svih građana Republike Srbije i svih putnika koji se prevoze železnicom.
   
Gospodine Đeliću, rekli ste jednu interesantnu stvar. Prekjuče ste rekli da ste vi pogledali i da je Austrija jedina država članica EU u kojoj železnička infrastruktura može biti u svojini drugih nivoa vlasti, a ne samo države.

Ovih dana sam malo pogledao uporednu praksu. Mogu da vam kažem da taj slučaj postoji i u Nemačkoj, u Italiji, u Češkoj i u Mađarskoj. Naveo sam samo nekoliko primera zemalja država članica EU.
   
Na primer, u Nemačkoj "DB-NETZ AG" je organizovan na regionalnom principu u sedam regiona. Neću se vraćati na primer Austrije, pošto smo o tome razgovarali prekjuče. U Italiji, upravljač železničkom infrastrukturom je kompanija "Rete Feroviaria Italiana", ona je organizovana na regionalnom principu sa ukupno 20 regiona, saglasno administrativnoj organizaciji Republike Italije. U Češkoj, nacionalne i deo regionalnih železničkih pruga su u vlasništvu države, a deo regionalnih su privatizovane. U Mađarskoj, regionalna infrastruktura namenjena za javni prevoz u regionima se koristi, uglavnom, za prevoz putnika, data je na upravljanje lokalnim vlastima.
   
Ako je to tako u ovim državama, kao što ste videli, nisu sve države složene, nisu sve države regionalnog tipa, ni savezne države, onda ne znam zašto to ne bi moglo u Srbiji? Pogotovo, kada znamo da to omogućava i naš Ustav, to omogućavaju i zakoni, a i Strategija koju sam prekjuče citirao, koja predviđa da će se infrastruktura postepeno prenositi na lokalne samouprave i AP Vojvodinu. Ta Strategija je doneta 2008. godine i ništa se u međuvremenu nije dešavalo. Toliko o železnici i toliko o našim predizbornim demagoškim ciljevima.
   
Na kraju, želeo bih da se osvrnem na prihvaćen amandman LSV. Dame i gospodo iz LSV, ovaj amandman je katastrofalan po AP Vojvodinu. Ovim amandmanom je predviđeno sledeće. AP Vojvodini pripadaju i sredstva stvorena ulaganjima AP Vojvodine koja su potrebna za ostvarivanje njenih nadležnosti na poslovima uređenim Ustavom, zakonom i Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
   
U drugom stavu ovog amandmana se kaže sledeće – Vlada Republike Srbije će svojim aktom utvrditi sredstva iz stava 1. ovog člana u roku od 180 dana, od dana stupanja na snagu ovog zakona na poslovima rudarstva i energetike, sajmova i drugih privrednih manifestacija, javnog informisanja, zaštite javnih i kulturnih dobara, nauke, tehnološkog razvoja itd.
   
Ovaj amandman sa jedne strane znači, da ovo što treba i mora da bude zakonska materija, da će biti regulisana podzakonskim aktom, tj. uredbom Vlade. To je ponižavajuće za AP Vojvodinu i za sve građane i građanke AP Vojvodine.
   
Sa druge strane, predviđen je rok od 180 dana, da Vlada Republike Srbije odluči na čime Vojvodina sme da ima pravo svojine. To je skandalozno. Da ne govorimo o tome, da će se, po svemu sudeći, Vlada Republike Srbije za 180 dana, raditi u tehničkom mandatu i da se uopšte neće baviti ovim pitanjem.
   
Mislim da bi bilo bolje da se ovaj amandman povuče, a ne da se stvori utisak i da se pokuša stvoriti utisak da je ovo nešto čime je poboljšan zakon, zahvaljujući čime će LSV podržati ovaj, po interese građana AP Vojvodine, štetan zakon. Hvala.
   
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima ministar, gospodin Đelić.
   
BOŽIDAR ĐELIĆ: Poštovani narodni poslanici, logički gledajući, teško je videti šta je katastrofalno za bilo koga, a ponajmanje za Vojvodinu u ovom zakonu.
   
Raspravu koju smo imali o određenim domenima, razgovarali smo o uporednoj praksi. Da dođemo sada, kada, gledajući amandmane koje je vaša politička partija podnela, bukvalno, sve ono suštinski što je bilo predmet rasprave, nalazi se danas, na ovaj ili onaj način, u tekstu zakona.
   
Nije valjda ideja da vidimo ko je i šta kako predložio, ukoliko je nekoliko političkih partija, i sada ću paziti da me ne opomene predsedavajući, i poslanika, jer to je tehnički tačno, predložilo slične amandmane, iako je Vlada napravila sintezu i predložila amandmane koji mogu predstavljati zajednički imenitelj za isti cilj, pa ne vidim šta je stvarno loše u tome.  Valjda je cilj da svima bude bolje, i u Vojvodini i ostatku Srbije. Valjda je cilj da na najbolji mogući način uredimo odnose unutar naše zemlje.
   
Apsolutno ne stoji ono sa čim ste počeli, a to je, da je Vlada odbila amandmane. Ako gledamo formu umesto suštine, možda možete to da kažete. Valjda je suština važnija od forme. Mislim da, kada govorite o ovom poslednjem amandmanu, verujem da on otvara nove mogućnosti za Vojvodinu. Ne vidim kako možete da kažete, da jedna stvar koja će obezbediti da AP Vojvodina dobije dodatne mogućnosti, da je to nešto što je loše.
   
Što se tiče železnice, videli smo nedavno tokom rasprave o železnici  u ovom domu da se radi o jednom nužnom i skupom sistemu. Nema ni jedne zemlje u Evropi koju bi mogli da pitamo i da kažemo – da li ste zadovoljni sa načinom na koji funkcioniše vaša zajednica, i da ćemo dobiti jedno jednoglasno da. Bukvalno,  ima zemalja koje su imale tu sreću da obezbede značajna sredstva, da ulažu u infrastrukturu i signalizaciju, vagone, druga sredstva za transfer putnika i robe, ali se sada suočavaju u ovom momentu krize, sa ozbiljnim problemima.
   
Govorite o regionima, u ovom momentu u Italiji je cela rasprava u tome, koliko će regiona biti ukinuto.
   
O tome se priča u ovom momentu u Italiji, ne zbog toga što to ima neku političku primesu i da ta zemlja ima neki odjedanput veliki centralistički poriv, nego zbog toga što se ispostavlja da jedna Italija nije u stanju da isfinansira toliki broj regiona. Tako da, to je sve živa materija.
   
U pravu ste ovo što ste rekli oko železničke infrastrukture. Ima lokalnih primera. Dodatno sam se raspitao i daću vam još jedan broj primera. Kao što ste rekli, i u Nemačkoj ima toga, i u Francuskoj postoje tri departmana kojima je dato ukupno tri pruge od po 10 km i u Korzici jedna pruga pripada Korzici i 99,93% pruga pripada državnom preduzeću "Rezo fere de Frans", tj. infrastruktura železničkih pruga Francuske.
   
Nije pitanje, naravno da gledamo u modele, rekli ste u Mađarskoj je dato na upravljanje. I dan danas to može da se uradi. Ovde samo raspravljamo o pitanju svojine. I dan danas po Zakonu o ingerencijama Vojvodine je moguće formirati jedno takvo preduzeće i da se da na upravljanje jedan broj pruga. Ovde govorimo samo o jednom veoma specifičnom i mnogo užem pitanju, što veoma jasno pokazuje da ukoliko AP Vojvodina i danas želi u skladu sa Ustavom i zakonima koji su izglasani da ide korak dalje, da je to apsolutno moguće. Onda ćemo se svi, zato što smo svi građani Republike Srbije, susreti sa ograničenjima koja se zovu finansijska sredstva i mogućnosti i prioriteti.
   
Verujem da niko ne može u nezavisnosti od njegovih ili njenih političkih načela da kaže da je ovaj zakon katastrofalan za AP Vojvodinu u momentu kada on baš po zakonu o javnoj svojini omogućava ono što je otvorio Ustav iz 2006. godine.
   
Naprotiv, kad u ponedeljak, kao što se nadam, Narodna skupština sa velikom većinom izglasa ovaj zakon, to će biti izuzetno dobra vest ne samo za sve građane AP Vojvodine, nego za sve građane Republike Srbije. Hvala.
   
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, gospodine Đeliću. (...) Reč ima gospodin Jovanović, takođe reklamira povredu Poslovnika. Izvolite.
   
ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Hvala, gospodine Novakoviću. Gospodine Pastor, govorili ste o amandmanu koji smo mi podneli, a Vlada je prihvatila, na skandalozan način. Posle ću reći zašto je to politikanstvo i demagogija, ne samo vaše lično ili vaše stranke, nego kompletne pokrajinske administracije.
   
Ako hoćete da se borite za autonomiju Vojvodine, borite se zajedno sa nama. Nemojte mrvice da bacate pred republičku Vladu koji pri tom ucenjujete, jer znate da nema 126 bez poslanika iz Vojvodine. U kakvoj zemlji živimo, u kakvoj atmosferi? Kako možete da kažete da je naš amandman na koji je Vlada pristala besmislen amandman, kome nije mesto u ovom zakonu? Poglavlje se zove – Upravljanje dobrima od opšteg interesa. Za upravljanje dobrima od opšteg interesa u javnoj svojini mogu zasnivati javna preduzeća, javne agencije i društvo kapitala. Pod upravljanjem dobrima od opšteg interesa u smislu stava 1. ovog člana podrazumevaju se zavisnost prirode dobra, uzgoj, staranje, izgradnja, održavanje itd.
   
Naš amandman je vrlo precizan i on kaže da su javna preduzeća i javne agencije i društva kapitala iz stava 1. ovog člana dužna da upravljaju savesno, zakonito i štiteći isključivo javni interes, da je zabranjeno poverena dobra od javnog interesa koristiti u privatne, partnerske ili druge nedozvoljene svrhe, da se direktori koji upravljaju ovim dobrima biraju na javnom konkursu. Gde to treba da piše, ako ne u poglavlju zakona o javnoj svojini koje se zove – Upravljanje dobrima od opšteg interesa?
   
Mi smo rekli koji su ključni amandmani. Što ih nije podnela pokrajinska administracija? Što ste otkazali pokrajinsku Skupštinu? Zašto niste podržali amandman koji govori o upravljanju prirodnim bogatstvima i svojini na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa? To je jedino važno. Sve drugo je politikanstvo.
   
Nas interesuje transformacija zemlje. Ne mislimo da može bilo šta u Vojvodini da se uradi tako što se stalno Vojvodina antagonizuje sa većinom Srbije koja je zatrovana.
   
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala. Izvinjavam se, nisam dobro razumeo. Ovo je bilo pravo na repliku koje ste imali svakako. Reč ima gospođica Jerkov, pa gospodin Pásztor.
   
ALEKSANDRA JERKOV: Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
   
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je gospodin Pastor nazvao skandaloznim, katastrofalnim i smatra da ga treba povući govori o tome šta sve AP može da pripadne. To je ona imovina koja je njoj potrebna za ostvarivanje nadležnosti koje ima u skladu sa Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
   
Ne vidim kako može biti skandalozan amandman kojim se omogućava AP da preuzme imovinu u oblasti energetike, sajmova, drugih privrednih manifestacija, javnog informisanja, zaštite kulturnih dobara, nauke, tehnološkog razvoja i drugih poslova predviđenih Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
   
Isto tako, ne shvatam kako neko ko se zalaže za autonomiju Vojvodine može smatrati skandaloznim bilo šta što predstavlja unapređenje u smislu imovine Vojvodine u odnosu na ono što je prvobitno predloženo. Nećemo povući amandman, s obzirom na to da je prihvaćen, da je postao sastavni deo zakona, da predstavlja više imovine za AP Vojvodinu. Ne smatramo da je skandalozno da Vojvodina ima više imovine.
   
Recimo, lično smatram da je skandalozno 10 dana izazivati krizu u vladajućoj koaliciji, da je skandalozno 10 dana insistirati na tome da oni koji su sarađivali sa okupatorom budu stavljeni u istu ravan sa ljudima kojima je oduzeta imovina i da na takav način omogućavate onima koji su u prvom redu oduzeli imovinu AP Vojvodini, gledajući na njih kao na potencijalne koalicione partnere, stvarati im prostor za političko delovanje, za tvrdnje koje ne stoje i na takav način direktno raditi protiv interesa građana Srbije i istih tih građana Vojvodine, jer ne vidim na koji način dolazak Aleksandra Vučića, Tomislava Nikolića na vlast može biti drugačije od onog njihovog dolaska 90-ih godina na vlast kada je Vojvodini uzeta imovina.
   
Gospodine Jovanoviću, nećemo se, ako ne zamerite, boriti sa vama za autonomiju Vojvodine, s obzirom na to da se borimo bez vas već 20 godina. Neko vreme smo se borili protiv vas za autonomiju Vojvodine u vreme kada ste vi mogli da odlučujete o tome i svoj put ćemo na onim stvarima na koje možemo da utičemo sami tako uraditi, a gde možemo da se složimo, sarađivaćemo. Hvala.
   
PREDSEDAVAJUĆI: Molim vas da se ne obraćate neposredno drugim narodnim poslanicima. Reč ima gospodin Bálint Pásztor, pa gospodin Jovanović.
   
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Gospodine potpredsedniče, ako dobro shvatam, onda imam pravo na tri replike.
   
PREDSEDAVAJUĆI: Molim vas, replike se ne sabiraju. Imate reč i imate pravo na repliku.
   
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Dobro, onda ću prvo gospodinu potpredsedniku Vlade, pa ću se ponovo javiti i tako ćemo.
   
Nisam rekao, gospodine Đeliću, da je zakonski predlog katastrofalan. Proverite u stenografskim beleškama. Rekao sam da je amandman LSV skandalozan i katastrofalan.
   
Što se tiče Predloga zakona, pohvalio sam vas, rekavši da je iz dana u dan sve bolji i bolji. Ne znam da li će biti dovoljno dobar do ponedeljka, zavisi kako gledate na stvari, jer po Nacrtu zakona iz avgusta tekuće godine, koji je izrađen od strane radne grupe, na čijem čelu je bio gospodin Kostreš, bilo je predviđeno da nad infrastrukturnim objektima AP Vojvodina i jedinice lokalne samouprave ne mogu imati pravo svojine.
   
Tim nacrtom je bila isključena mogućnost da Vojvodina ima bilo šta od infrastrukture u svojoj svojini. Sada je predviđeno da će putevi biti u svojini lokalnih samouprava i AP Vojvodine i to je poboljšanje, ali je samo pitanje – da li to možemo smatrati dovoljnim poboljšanjem kada je drugim pozitivnim, važećim zakonima to rešenje već bilo predviđeno, samo što nije bilo primenjivano?
   
Nisam rekao da je ovaj zakonski predlog katastrofalan. Mislim da bi trebao biti bolji, da bi trebao omogućiti lokalnim samoupravama i Vojvodini da stvore pretpostavke za ekonomski razvoj i zbog toga smatramo da bi trebalo poboljšati ovaj predlog.
    
PREDSEDAVAJUĆI: Vreme. Zahvaljujem. Reč ima gospodin Čedomir Jovanović.
   
ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Gospođice Jerkov, mislim da je ozbiljnije pitanje od vaše želje da zajedno sa nama nešto uradite za autonomiju Vojvodine, pitanje vaše sposobnosti da bilo šta uradite i tu sam vrlo ozbiljan.
   
Mislim da je predstavnicima pokrajine potrebna interna medijacija, jer sve ovo što se dešava je kompromitovanje ideje moderne autonomije. Vojvodina je danas talac dve vrste romantizma, povremenog primitivizma, onog koji negira pravo Vojvodine da uopšte postoji i koji je u Vojvodini prisutan tako što stane čizmom za vrat svakom ko drugačije misli, on je danas dominantan u Vojvodini, ali i onog drugog koji opravdanje za sve što je loše u Vojvodini pronalazi u tamo nekoj zloj nameri Beograda i sa tim se ne slažemo.
   
Ako želimo da radimo ozbiljno na Zakonu o javnoj svojini, onda je nemoguće rešiti pitanje svojine AP Vojvodine pod Ustavom koji je usvojen 2006. godine, a tada ste radili zajedno sa LDP. Danas ste bliži Ustavu protiv koga ste tada bili nego što smo mi u svakom trenutku. Pri tome, oni koji su razumni u Vojvodini mogu računati na partnerstvom sa našom strankom, sa našim odborima u Vojvodini, ali ne na onim osnovama na kojima se uglavnom razvijalo partijsko partnerstvo u Vojvodini prethodno 11 godina, svi sa svima i svi protiv svih. Jedan od problema Vojvodine danas je i činjenica da se ne zna ko treba da ode da bi se nešto u Vojvodini pozitivno desilo, jer su svi u Vojvodini bili vlast.
   
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala. Molim narodne poslanike da se ne obraćaju neposredno jedni drugima, ali je tema interesantna. Reč traži gospodin Pásztor. Reč možete dobiti, imate vreme poslaničke grupe.
   
(Balint Pastor, s mesta: Replika gospodinu Jovanoviću.)
   
Nije vas ni spomenuto, niti mislio na vas, nego je gledao u gospođicu Jerkov i čitavo njegovo izlaganje je… Prethodno nema više, to smo prošli.
   
Dakle, možete dobiti reč po ovom osnovu i to vam dajem. Izvolite.
   
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, gospodin Jovanović je u svojoj prethodnoj replici spomenuo moje ime i pogrešno je protumačio moje reči, rekavši da sam ja rekao da je amandman LDP besmislen. Proverite u stenogramu.
   
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ste dobili, nemate pravo na repliku i ja vam je ne oduzimam. Imate 25 sekundi više. Izvolite.    
   
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Gospodine Jovanoviću, nisam rekao da je vaš amandman besmislen, rekao sam da mi podržavamo to rešenje koje ste vi predložili, ali sam rekao da mestu tog rešenja nije u ovom zakonu. Reći ću zbog čega. Zbog toga što se ovaj član Predloga zakona o javnoj svojini bavi upravljanjem imovinom, a ne upravljanjem preduzećem.
   
Reći ću vam, gospodine Jovanoviću, da sam ovo napomenuo zbog toga što je rak-rana našeg pravnog sistema kolizija. Reći ću vam najdobronamernije da će ovaj vaš amandman biti deo zakona o javnoj svojini i ta odredba će, nažalost, biti u koliziji sa drugim zakonom, koji reguliše javna preduzeća. Vlada Republike Srbije, nažalost, neće primeniti ovo vaše rešenje, koje mi apsolutno podržavamo i smatramo dobrim, nego će primeniti ono starije rešenje iz drugog zakona, važećeg isto, koji ne predviđa ovu mogućnost.
   
Uopšte se nisam vrednosno bavio vašim amandmanom. Čak nisam vašu stranku ni spomenuo. Zbog toga ste vi imali manje prava na repliku, nego koliko ja sada imam da repliciram, gospodine Jovanoviću. Znači, suštinskih razlika, gospodine Jovanoviću, između nas nema, po tom pitanju, ali ćemo videti kako će izgledati primena ovog rešenja. Nadam se da će Vlada primenjivati ovo rešenje.
   
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem. Gospodin Jovanović ima reč. Još jednom molim narodne poslanike, nemojte se obraćati jedni drugima.
   
ČEDOMIR JOVANOVIĆ: Razumem vašu sugestiju, ali, verujte, jedino mesto na kom se nisam obraćao svom sagovorniku bio je specijalni sud, zbog toga što sam mislio da onaj ko se nalazi naspram mene tako nešto ne zaslužuje. Ne mislim da je poslanicima problem ako razgovaramo na takav način, da jedni u druge gledamo, ali u redu, poštovaću.
   
Prihvatam vašu sugestiju, ali zaista mislim da je besmisleno ukoliko jednu dobru ideju stavite na pogrešno mesto. Ako govorimo o Zakonu o javnoj svojini, o poglavlju – upravljanje dobrima od opšteg interesa, stav 1. kaže – za upravljanje dobrima od opšteg interesa u javnoj svojini mogu se osnivati javna preduzeća i javne agencije društva kapitala, a onda mi dodajemo amandmanom stavove koji preciziraju na kakav način funkcionišu ta javna preduzeća. Mi mislimo da je tome mesto ovde.
   
Slažem se da će ovo rešenje biti u koliziji sa čitavim nizom drugih propisa, i to je problem organizacije našeg društva, to apsolutno nije sporno, kao što je Zakon o rehabilitaciji u konfliktu sa Zakonikom o krivičnom postupku ili krivičnim zakonikom. Ali, to je sada potpuno druga tema. Mi mislimo da je mesto ovom amandmanu u poglavlju Zakona o javnoj svojini, u kom se precizira upravljanje javnom svojinom, iza člana 41. u kom je vrlo jasno formulisan pojam javnog preduzeća koje upravlja poverenim dobrom.
   
Smatramo da tu svakako treba precizirati na kakav način se postupa sa tim javnim preduzećem i kako se bira rukovodstvo tog javnog preduzeća. Ta imovina od opšteg interesa ne sme ni na kakav način postati imovina koja se zloupotrebljava u neku političku svrhu, da nam se više ne bi desilo da se gasifikuju sela ili izborne jedinice u kojima mi imamo svog kandidata, a izborna jedinica u kojoj naš kandidat nema pravo na novu gasnu infrastrukturu ili na one čuvene bandere iz Prijepolja, kada je naša politička konkurencija po kućama delila bandere i na takva način dobijala glasove.
   
Ovo je zbog toga i ništa više o tome ne želim da kažem. Slažem se da po mnogim pitanjima postoji saglasnost, s tim što mislim da u startu pravite grešku, zbog toga što su teme o kojima vi razgovarate teme kojima je potrebno jedinstvo institucija u Vojvodini, na onom nivou na kome se formuliše suštinska politika reforme u zemlji.
   
PREDSEDAVAJUĆI: Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću. Reč ima gospodin Bálint Pásztor, pravo na repliku.   
   
BÁLINT PÁSZTOR (BALINT PASTOR): Pokušaću da vam objasnim, gospođice Jerkov, zbog čega mislim da je ovaj vaš amandman katastrofalan po interese Vojvodine. Zbog toga što se u ovoj državi, nažalost, ne primenjuje i ne poštuje ni Ustav, ni Zakon o budžetu, i to već godinama. Zar zaista mislite da će Vlada Republike Srbije svojim aktom utvrditi u roku od 180 dana koje su to stvari u svojini AP Vojvodine? To ni pravnički nije moguće. Ovo je, dame i gospodo, zakonska materija, a ne podzakonska.
   
Zbog toga mislim da biste trebali insistirati na tome da ove stvari budu regulisane baš Zakonom o javnoj svojini, a ne da sada obmanjujemo javnost time da će sve biti u redu za 180 dana, kada Vlada bude donela ovu uredbu o nečemu što je zakonska materija.
   
Što se tiče Aleksandra Vučića, Tomislava Nikolića itd, mislim da se time ne bi trebalo baviti, to uopšte nije tema. Oni su nama koalicioni partneri, otprilike, isto kao i vama. Ne znam gde smo mi u koaliciji sa SNS. Gospođica Jerkov, jel znate jednu lokalnu samoupravu, mesnu zajednicu, bilo šta gde smo mi u koaliciji sa SNS? Nemojte plašiti građane, nemojte obmanjivati javnost.
   
Umesto toga, objasnite građanima zbog čega ste odustali od svojih legitimnih zahteva koji su istovetni sa našim zahtevima u vezi stvaranja pretpostavki za ekonomski razvoj AP Vojvodine.
   
PREDSEDAVAJUĆA: Reč po osnovu replike daću još gospođici Jerkov. Ovim bi završili ovaj krug replika. Gotovo sam siguran da smo se potpuno razumeli i razjasnili svako svoj stav. Hvala što i vi mene razumete. Izvolite, gospođice Jerkov.
   
ALEKSANDRA JERKOV: Pre svega, radi istine, nisam rekla da su vam oni, gospodine Pastor, koalicioni partneri nego potencijalni koalicioni partneri, prihvatljivi koalicioni partneri, a i oni vas ovih dana reklamiraju kao glavnog budućeg partnera, što se baš drugima i ne dešava.
   
Što se tiče samog odgovora na ovo pitanje, to se svodi na to da li verujemo da živimo u zemlji koja primenjuje zakone ili ne primenjuje zakone. Ukoliko je nemoguće u roku od 180 dana, vi govorite utvrditi koja sve to imovina treba da pripadne, ne znam kako je to moguće uraditi u zakonu koji se usvaja danas, kada još tu informaciju nemamo.
   
Ako verujemo da Skupština neće donositi zakone koji će se primenjivati, onda ova institucija uopšte nema smisla i onda je ovaj razgovor na malo dubljem nivou nego što se to isprva čini, zbog toga što onda zaista živimo u državi koja nema osnovne elemente vladavine prava, o čemu možemo razgovarati, ali ne u smislu ovog zakona. Hvala.
   
PREDSEDAVAJUĆI: Po amandmanu reč ima gospodin Lapčević, pa gospodin Veselinović.