Poslaničko pitanje u vezi sa migrantima (i odgovor ministra Aleksandra Vulina)

PREDSEDNIK: Hvala. Sledeći govornik Balint Pastor. Izvolite. 

BALINT PASTOR: Imao sam nameru da postavim pitanje premijeru Vučiću, ali pošto ga gospodin Dačić odlično zamenjuje, ja bi njemu postavio pitanje. Pored gospodina Dačića možda je pitanje i gospodinu Vulinu, pošto spada u njegov resor, radi se o migrantima i o situaciji vezano za migrante. 

Sutra će se otvoriti novi granični prelaz Horgoš 2, ali, nažalost svi ljudi ne koriste granične prelaze nego koriste neke druge alternativne pravce zbog čega građani Republike Srbije imaju i te kako velike probleme, a ti građani nam se obraćaju i očekuju da postavimo ova pitanja. Pošto mi ne donosimo samo zakone nego je Narodna skupština i predstavnički dom građana Srbije onda je sasvim normalno da ja ova pitanja postavim. 

Mislimo da građani u Subotici i prevashodno na teritorij opštine Kanjiža ne mogu normalno da žive zbog toga što u Kanjižu dnevno dođe između 1000 i 1500 migranata. Pedeset metara od gradske kuće u parku se nalaze ti ljudi. Jednostavno ljudi, građani Kanjiže nisu u mogućnosti da izvedu svoju decu na igralište, ne mogu da koriste javne površine, ne mogu da žive normalnim životom, zbog toga što, ponavljam još jedanput, između 1.000 i 1.500 ljudi dolazi na teritoriju Kanjiža.
    
Kanjiža se naziva decenijama gradom tišine. Kanjiža ima 9.500 stanovnika, žitelja i u taj mali grad stiže između 1.000 i 1.500 migranata svakog dana. Gotovo svakodnevno ima manjih incidenata između migranata. Hvala Bogu tih incidenata nema između migranata i lokalnog stanovništva, ali iz malo pre nabrojanih razloga građani polako gube strpljenje. 
    
Postavio bih pitanje – šta Vlada Republike Srbije namerava da učini po ovom planu. Ja naravno znam da se radi o globalnom problemu, da čak ni EU nema rešenje za ovaj problem, ali mislim da građani od Vlade Srbije očekuju rešenje i da li Kanjiža može očekivati, a i Subotica neku finansijsku podršku od Vlade Republike Srbije. Znam, gospodine Vulin, da vi sutra dolazite u Kanjižu, ali sam ja hteo da postavim pitanje premijeru i želeo bih kad bi on došao u Kanjižu i uverio se o kakvom se stanju radi. Hvala vam. 
    
PREDSEDNIK: Reč ima ministar Vulin. Izvolite.
    
ALEKSANDAR VULIN: Da, kao što znate sa predsednikom Skupštine Vojvodine, gospodinom Pastorom ćemo obići Kanjižu i Suboticu. Naime, u Kanjiži otvaramo jedan prihvatni centar ali za ljude iz readmisije. Ono što smo uradili u Preševu gde prihvatamo ljude koji prelaze našu granicu, ulaze u Srbiju. U Kanjiži sada se prihvataju ljudi koji se vraćaju iz Republike Mađarske, po sporazumu o readmisiji. 
    
Problem je više nego kompleksan. Stanovništvo u Kanjiži kao i više manje u Subotici ili bilo kom drugom gradu, neće da ima centar, ne želi da ti ljudi budu smešteni na teritoriji njihove opštine. Po našim pozitivnim zakonskim rešenjima i ne samo našim, svaki tražilac azila ima pravo da se kreće po čitavoj teritoriji Republike Srbije bez ikakvog ograničenja dok se ne utvrdi njegovo pravo, odnosno odbije se ili se ne odbije njegov zahtev da traži azil. Dakle, mi te ljude da zaustavimo u tom smislu da im zabranimo kretanje, to je potpuno isključeno. Dakle, to su međunarodna pravila i to čitav svet bi bio na našoj glavi.
    
Naravno, da ste u pravu i naravno da jeste problem za Kanjižu. Ja sam nekoliko puta razgovarao sa rukovodstvom opštine i ono što smo se dogovorili, mi smo sproveli. Dakle, obezbedićemo ipak jedna civilizovanije pristup, mogućnost da ljudi vrše svoje elementarne ljudske potrebe, to radimo sutra. To ćemo upravo uraditi sutra. Dakle, obezbedićemo prostro gde će oni moći da, hajde da kažemo, budu manje prisutni u centru grada, gde će moći da budu. 
    
Isto važi i za Suboticu, tamo ćemo na prostoru stare ciglane rešiti neku vrstu smeštaja za njih, zbrinuti koliko god je to moguće. Ali, opet vam kažem, mi nemamo pravo da te ljude zaustavimo. Mi njima damo uput da idu u neka od naših prihvatnih centara, oni mogu, a ne moraju da odu tamo. Nemate pravo da naredite nekome da se nalazi iza neke ograde ili iza neke žice. Jednostavno je tako. 
    
Što se tiče finansijske pomoći ona je već tu. Mi smo se dogovorili da ćemo mi preuzeti na sebe higijenu i to smo obezbedili. Obezbedićemo pomoć i Centru za socijalni rad, a kroz javne radove ćemo zaposliti veći broj ljudi koji će se brinuti o higijeni u Kanjiži, Subotici, Preševu, Zaječaru. Dakle, gde god je potrebno, u mestima koja su neposredno pogođena ovim problemom i radimo to što možemo da radimo. Samo da naši građani znaju koja je razmera problema, 2014. godine za celu Republiku Srbiju je evidentirano 16.500 tražilaca azila. Ove godine samo do 29. jula evidentirano je 64.022 tražioca azila. 
    
Dakle, pogledajte koliko ljudi traži azil na prostoru Srbije. Ti ljudi ne žele da ostanu u Srbiji, ti ljudi neće da ostanu u Srbiji, oni imaju neki svoj put. Mi se ponašamo u skladu sa najvišim svetskim standardima i moram da vam kažem da najveći deo svih troškova podnosi Vlada Republike Srbije. Evropska unija, drugi donatori, još uvek ne obraćaju pažnju na naš problem u meri u kojoj bi trebali i morali da obrate pažnju. 
    
Mi smo do sada dobili, sada ću vam reći, od raznih humanitarnih organizacija smo dobili oko 40 do 50 hiljada evra, od UNHCR u hrani šest miliona 350 hiljada dinara, i u neophodnoj opremi od UNHCR još 11 miliona 300 hiljada dinara. To je sve što je država Srbija dobila. Sve ostalo pokrivamo mi. To je neodrživa situacija, to ne može ni na duži ni na kraći rok tako da ide. 
    
Mi, zato apelujemo na međunarodnu zajednicu da razume da ovaj problem nije napravila Srbija, pa neće ni rešiti ovaj problem. Nama je pomoć neophodna i potrebna nam je odmah. Mi se nećemo obrukati ni kao narod, ni kao zemlja. Po mišljenju UNHCR i po mišljenju svih relevantnih međunarodnih organizacija, mi se ponašamo, kao najorganizovanija država na putu migracija. Ni jedna druga država se nije postavila ovako organizovano i ovako humano.
    
Ali, pomoć nam je neophodna. Jednostavno mi sami ovo nećemo moći da uradimo, ne računajući plate policajaca, policijskih službenika koje morate da izmestite iz, recimo Vranja ili Bečeja, da bi otišli da rade u Preševu i da bi izdavali odgovarajuća dokumenta. 
    
Ne računajući plate vojnih lekara, ne računajući plate vojske koja dežura u centralnom Preševu, prekršajnih sudova, hvala, ne računajući koliko nas košta pojačano prisustvo naših snaga na našim granicama, ne računajući sve to, mi plaćamo od prilike oko 15 hiljada evra svakog dana potrošimo na migrante koji su ovde. 
    
Dakle, sve ovo ništa ne računamo, samo konkretno pomoć, ono što ovim ljudima kroz hranu, vodu, lekove, ono, eto, što nas neposredno košta. To ovako ne može da ide i možda čak i više od ekonomskih problema imamo politički problem. Evropska unija mora da formuliše stav šta će da radi sa ovim ljudima, ovi ljudi neće da dođu u Srbiju, hoće da uđe u EU. Po mom dubokom ubeđenju EU ima samo dve mogućnosti. 
    
Jedno je, da pomogne da na severu Afrike ratovi prestanu, da bi ovi ljudi imali gde da se vrate, da imaju nadu ponovo. Drugi je, da ih prime. Trećeg, da ostanu kod nas, nema. Jednostavno nije moguće. 
    
Tako da, evo i sutra ćemo se videti, razgovaraćemo i sutra, obići ćemo i Suboticu i Kanjižu, pomoći ćemo, kao što kažu, u svemu i u zapošljavanju ljudi, koji će brinuti o higijeni i to, da umirimo našu javnost, nema epidemiološka situacija je potpuno pod kontrolom, nema nikakvih bolesti, ni zaraznih, ni bilo kojih drugih, jedino što konstatujemo kod njih, jesu uboji, povrede, iscrpljenost, nema nikakvih bolesti, ljudi su sasvim, hajde da kažemo, zdravi. 
    
To je dobra vest, ali sve ovo što radimo, radimo da bi, naravno izbegli koliko je god je moguće mogućnost prevelikog mešanja, u smislu da može da dođe do nečega. 
    
Zato, vodimo računa upravo o tome da se briga o higijeni poveća, zato obezbeđujemo povećane količine higijenskih sredstava, povećan broj ljudi će biti zaposlen koji će se brinuti o higijeni, upravo da se ovo ne bi dešavalo. Zato, postavljamo toalete, tuševe i sve što ide.
    
To je ono što mi možemo da uradimo. Mi ne možemo to tajno da rešimo. Evo, ovo je prilika da svi zajedno razmišljamo o tome i prilika da podsetimo naše partnere iz međunarodne zajednice, zima je na pragu, za 45 dana će početi kiše, za 80 dana u ovoj zemlji će temperatura biti ispod nule. Šta ćemo onda raditi, ako se ovo nastavi, a nastaviće se? Ali tu smo. Hvala vam.
    
PREDSEDNIK: Hvala. Dodatno? Da.
    
BALINT PASTOR: Zahvaljujem se na odgovorima. Mogu i ja da potvrdim da Kanjiža neće Prihvatni centar za migrante ili Centar za azil, mesto za odmor van grada, za migrante da, ništa izvan toga ne dolazi u obzir.
    
Ti ljudi neće da ostanu u Srbiji i to je jasno, ali svakog dana dolazi 1000 do 1.500 ljudi. Ne znam, mislim da nije za pohvalu i nije dobra informacija  da migranti Srbiju smatraju omiljenim mestom. Humanost, da. Ali, mislim da treba voditi računa pre svega o građanima Republike Srbije i onda se postavljaju određena pitanja. Kako ti ljudi dolaze do Subotice i Kanjiže? Da li mi čuvamo naše južne granice? Kako ti ljudi dolaze?
    
Sledeće pitanje, ti migranti idu kroz njive, voćnjake, pričinjavaju ogromnu štetu poljoprivrednim proizvođačima, i ko će da nadoknadi tu štetu našim građanima, poljoprivrednim proizvođačima?
    
Kada sam govorio o finansijskog podršci, ja sam mislio na konkretnu podršku i za rad Javnog komunalnog preduzeća, npr. u Kanjiži, zbog toga što, zbog velikog broja migranata, oni imaju mnogo više posla, npr. dve velike traktorske prikolice, smeća dnevno odnose iz parka 50 metara od Gradske kuće u Kanjiži.
    
U ugostiteljskim objektima, nema mesta, u poštama gde se podiže novac, puni su redovi migranata, a to je tako i ovde u Beogradu, 100 metara od nas u Glavnoj pošti, a tako je u Subotici, tako je u Kanjiži, tako je u još nekim mestima. 
    
U autobusima nema mesta za domaće državljane, za naše građane, pošto je prepun migranata. Ogromni su gubici u turizmu, evo npr. u Kanjiži, to će vam sutra govoriti, samo u avgustu će biti 4 velike manifestacije, sa po oko 3000 do 4000 gostiju, a ljudi otkazuju rezervaciju u hotelima u Kanjiži, u Banji Kanjiža. Ko će te štete da nadoknadi?
    
Zbog toga sam rekao, naravno da Srbija nije izazvala ovu situaciju, naravno da se radi o globalnom problemu, ali mislim da Vlada ozbiljnije treba da pristupi rešavanju ovih problema. Hvala.
    
ALEKSANDAR VULIN: Vidite, kada bi napravili prihvatni Centar, bilo gde na severu, onda bi Mađarska država izašla i rekla – zato pravimo zid.
    
E, zato pravimo zid, što ih vi skupljate tamo na severu i gurate ih preko naše granice. Zid je problem, veliki problem. Zid te ljude tera da se ubrzavaju i zid ih tera da se kreću na sever.
    
Ja ću vam reći da smo mi u našim centrima pre vesti o tome da će se zid podignuti, imali oko 600 korisnika, da ih tako nazovem, a sada ih nemamo ni 200, projurili su.
    
Mi ne možemo da zaustavimo nikoga da se kreće. I sada ovo što ste rekli da li čuvamo naše južne granice? Da, mi ih veoma čuvamo i zbog toga smo veoma kritikovani. Značajan deo Međunarodne zajednice, kaže, vi morate da omogućite svakome mogućnost da zadovolji svoja elementarna i ljudska prava i uđe na teritoriju vaše zemlje.
    
Sa druge strane, naravno, dobijemo ovakvu kritiku i kažu, kako može bilo ko da uđe i izađe sa teritorije vaše zemlje? Jako je teško odgovoriti na oba ova zahteva.
    
Sa jedne strane im zabraniti da ulaze, a sa druge strane poštovati ljudska prava i dopustiti im da uđu na teritoriju vaše zemlje.
    
Rekao bih -  nemoguće. Mi radimo ono što je moguće. Da zabranimo ljudima da se kreću, to jednostavno nije moguće i gde ćemo sa njima? Da im pravimo sabirne centre? Nije moguće jednostavno.
    
Što se tiče ovog vašeg pitanja, potpuno ste u pravu, mi već pomažemo, i zato preko Nacionalne službe za zapošljavanje,  kroz javne radove, zaposliće se značajan broj više ljudi i oni će biti plaćeni od strane Nacionalne službe za zapošljavanje. To je to i na taj način će svakako pomoći.
    
Vidite, ja ne mogu da kažem da ti ljudi vrše krivična dela, ne vrše, mahom prekršaje. Mahom su to prekršaji, pri tom zbog prelaska granice, pa kad ih vrate u readmisiji pa se onda prekršajno gone. Ali mi nemamo do sada nijednu prijavljenu krađu. Nemamo nijedno nasilje. Bilo je nasilja između njih, ali nije bilo nasilja sa domaćim stanovništvom, nigde ni u Beogradu, Preševu, ni u Kanjiži, nigde.
    
Dakle, ti ljudi idu nekom svojom mukom i nesrećom, niko nije srećan zbog ovoga, ali mi se ponašamo i postupamo na jedini mogući način. Nema drugog načina, da im zabranimo da se kreću, nije moguće. Da pravimo sabirne centre, ne bi nam dozvolili u krajnjoj liniji, ali i sabirni centar, ko će to da plati, ko će da bude u tome?
    
Sve ovo što vi mene pitate, ja pitam neprekidno EU i pitam Međunarodnu zajednicu, i ko će da plati njihov prolazak? Ali oni su jednostavno tu i na nama je da se nosimo kako možemo i to je jedino što mogu da vam kažem.
    
PREDSEDNIK: Hvala. Komentar, izvolite.
    
BALINT PASTOR: Zahvaljujem se na odgovorima, gospodine Vulin i ja se nadam da vi shvatate da smo na istoj strani. Moje je samo da kandidujem ove probleme za razmišljanje i nema drugog državnog organa koji treba ovim pitanjima da se bavi, osim Vlade Republike Srbije.    
    
Verovatno ćete ove stvari čuti sutra u Kanjiži od građana Kanjiže. Ja vam preporučujem da ne razgovarate samo sa predsednikom opštine, na primer, i sa čelnicima Kanjiže, već porazgovarajte sa građanima, sa žiteljima Kanjiže i saslušajte šta oni kažu. Oni su tolerantni, saosećajni sa migrantima, ali jednostavno ne mogu da žive normalno u gradu u kojem su normalno živeli pre pola godine i u kojem su normalno živeli decenijama unazad.
    
Što se tiče krivičnih dela, da, migranti ne prave krivična dela, ali izvršavaju određene prekršaje. Živo bi me interesovalo kako bi naša policija reagovala kada bi se naši građani ponašali u našim parkovima širom Srbije kako se ponašaju migranti. Mislim da bi dobijali prekršajne prijave.
    
S druge strane, za kraj, što se zida tiče, kao što znate Mađarska ima ambasadora u Republici Srbiji, on se zove Atila Pinter. Ja verujem da vi njega poznajete, ova pitanja postavite njemu. Ja niti sam portparol Mađarske, niti mi o ovome treba da razgovaramo. Mi treba da razgovaramo o zadacima Vlade Republike Srbije. Moje je da pitam, vaše je da odgovorite i ja se zahvaljujem što ste odgovorili na ova pitanja. Nadam se da ćemo zajedničkim snagama uspeti da doprinesemo tome da naši građani u Subotici, u Kanjiži, u Preševu i u još nekim lokalnim samoupravama mogu da žive normalnim životom. Trenutno, nažalost, ne mogu da žive normalnim životom ni 50 metara od gradske…
    
​PREDSEDNIK: Vreme.Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak. Izvolite.