Poslaničko pitanje o graničnim prelazima, srpsko-mađarskim ekonomskim odnosima i o Višegradskoj grupi (i odgovori predsednice Vlade Ane Brnabić i ministara)

PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.

Izvolite.

BALINT PASTOR: Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospođo predsednice Vlade, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ja bi imao nekoliko pitanja, životna pitanja, ne radi se o visokoj politici ovog puta, nego o životnim problemima građan.

Prvo pitanje bi bilo za predsednicu Vlade - kada će se ponovo otvoriti taj tzv. malogranični prelazi? Zaista nema razloga da oni i dalje ne rade, da budu zatvoreni. Pre svega, govorim u relaciji Srbija - Mađarska, ali naravno, to se odnosi i na sve druge susedne zemlje, odnosno na naše granične prelaze sa njima.

Što se tiče granične linije između Republike Srbije i Mađarske, trenutno radi granični prelaz Horgoš 1 i granični prelaz Kelebija, dvokratno od 07.00 do 10.00 časova, i od 17.00 do 19.00 časova radi granični prelaz Bački Breg i granični prelaz Bački Vinogradi, a uopšte nisu u funkciji granični prelazi Rastina, Bajmok, Horgoš 2, Đala i Rabe.

Iz ovoga proizilazi da na području Banata nema nijednog graničnog prelaza koji bi bio u funkciji i naši građani moraju jako puno da putuju da bi prešli granicu.

Vi znate, ali zbog javnosti bih rekao da tu se ne radi, u našem slučaju, o turističkim putovanjima, već su ljudi tamo zaposleni, putuju svakog dana. I rodbinske veze su u pitanju. Ljudi su željni i inače, da govorim i o ostalim građanima, putovanja. Imunizacija je na takvom nivou da je to sada već posle više meseci i više od godinu dana moguća.

Ja znam da odgovor na ovo pitanje ne zavisi samo od Republike Srbije, već i od Mađarske, ali bih vas zamolio da zaista učinimo sve u interesu toga da ovi granični prelazi bukvalno odmah budu otvoreni, jer nema razloga da to bude drugačije.

Drugo pitanje je srodno. Nakon otvaranja ovih graničnih prelaza, kada se može očekivati da neke od njih rade od 00.00 do 24.00 časova? O ovome već godinama govorimo, pre svega za granični prelaz Horgoš 2 ili za granični prelaz Đala ili za granični prelaz Bajmok.

Za nekoliko dana će se održati 11. zasedanje Zajedničke komisije za ekonomsku saradnju Srbija i Mađarska. Da li će ovo biti tema tog sastanka, odnosno te sednice?

Treće pitanje u vezi graničnih prelaza za vas, gospođo predsednice, a možda i za ministra Momirovića - kada će započeti aktivnosti na rekonstrukciji i dogradnji graničnog prelaza Horgoš?

U našem budžetu su obezbeđena sredstva u visini od 520 miliona dinara. Građani očekuju da ti radovi započnu, jer, kao što znamo, u letnjim mesecima i preko 200 hiljada putnika pređe granični prelaz Horgoš 1 za jedan vikend, a kamioni čekaju i duže od 20 sati, tako da bih očekivao odgovor na ovo pitanja.

Hvala vam najlepše.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima premijerka Ana Brnabić.

ANA BRNABIĆ: Pokrenuću odmah inicijativu za otvaranje malograničnih prelaza.

Kao što znate, mi smo to regulisali, odnosno zatvorili prelaze, a nekima skratili radno vreme zbog bolje kontrole ulaska ljudi u Republiku Srbiju usled pandemije korona virusa, da bi zaštitili naše građane i naš zdravstveni sistem.

Sada, kada je situacija zaista stabilna u Republici Srbiji i očekujemo da će biti sve bolja, ali i u drugim zemljama Evrope, a svakako sa Mađarskom, kojoj zaista iskreno čestitam na neverovatno uspešnoj kampanji masovne vakcinacije, imunizacije stanovništva, ne postoji, kao što ste rekli, potpuno ste u pravu, bilo kakav razlog da ne otvorimo malogranične prelaze, tako da ću evo još večeras da pokrenem to pitanje, pa da to rešimo, da ljudi mogu normalno da žive, normalno da funkcionišu, normalno da rade.

Što se tiče međusobne saradnje, proveriću šta je sve tema sastanka, ali je svakako ta saradnja nikada bolja. Vi znate, i ekonomski i u smislu zajedničkih infrastrukturnih projekata, zajedničkih energetskih projekata, tako da videćemo. Tu su sam zadovoljna. Šta god možemo da uradimo zajedno, uvek je to lako dogovoriti sa Vladom Mađarske.

Ja se nadam da ćemo mi uskoro imati i sledeću našu zajedničku sednicu dve vlade. Sa Mađarskom smo imali apsolutno najveći broj zajedničkih sednica.

Konačno, što se tiče širenja graničnog prelaza Horgoš, to nam je izuzetno važno, ne samo za naše građane, već i za našu privredu.

Mi smo 12. aprila ove godine objavili javni poziv za izbor strateškog partnera na realizaciji, rekonstrukciji, modernizaciji… Subotica – Segedin.

Mi smo završili projekat za građevinsku dozvolu. Očekujemo kontrolu projekta, izdavanje građevinske dozvole i početak radova na jesen 2021. godine. Tom dinamikom završetak projekta rekonstrukcije i dogradnje graničnog prelaza 2023. godine.

Takođe, u okviru sednica Saveta za BDP zamolila Privrednu komoru Srbije da mi u konsultacijama sa privredom i sa našim kompanijama preda listu graničnih prelaza koju prioritetno moramo da širimo da bi omogućili veći izvoz robe iz Republike Srbije zato što imamo, hvala Bogu, sve više investitora. Industrija se brzo oporavlja, produktivnost raste i neophodno nam je sada već da uložimo dodatna sredstva u infrastrukturu naših graničnih prelaza, da ih širimo kako bi omogućili veći protok robe.

Prioritetni granični prelaz je Horgoš, tako da na jesen 2021. godine očekujemo početak radova.

Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima Balint Pastor.

BALINT PASTOR: Hvala, gospođo predsednice.

Ja ću u svom trećem obraćanju malo da govorim o podacima u vezi ekonomske saradnje Republike Srbije i Mađarske, jer to građani treba da čuju. Mislim da su ti podaci za svaku pohvalu.

Sada bih postavio dva pitanja. Ohrabruje nas ovo što ste rekli u vezi graničnih prelaza. Zaista bi bilo bitno da se oni u prvom koraku otvore, a u drugom koraku da produžimo radno vreme onih graničnih prelaza koji u „mironodopskim“ uslovima rade od 7 do 19 sati, kako što je bitno i to da radimo i na poboljšanju putne infrastrukture onih puteva koji vode do tih graničnih prelaza. Mi smo već i o tome razgovarali. Ja bih spomenuo samo put između Bačke Topole i Bajmoka. Tako bi taj granični prelaz bio povezan kvalitetnim putem sa auto-putem Horgoš  - Beograd i to je isto jako bitno za građane.

Dva pitanja koja bih postavio su sledeća. Prvo pitanje, i vi ste malopre spomenuli, odnosilo bi se na rekonstrukciju pruge Subotica – Segedin, a u drugom koraku Subotica – Baja. Pitanje je – dokle se stiglo u realizaciji tog projekta, jer kada je saradnja tako intenzivna između Srbije i Mađarske i naših građana i građana Republike Mađarske, onda treba da investiramo i u železničku infrastrukturu, a ne samo u putnu?

Kada se  završi ovaj projekat rekonstrukcije pruge Segedin – Subotica, onda ćemo moći da kažemo da Segedin  u poslednjih sto godina nikada nije bio bliži Subotici nego što će biti nakon završetka toga projekta.

Drugo pitanje se odnosi na to da li Vlada Republike Srbije razmišlja da intenzivira saradnju i to ne samo ekonomsku saradnju, već i političku, sa tzv. Višegradskom grupom, sa Mađarskom, Češkom i Slovačkom?

Ja bih vas samo podsetio i vas i javnost na izjave od pre nekoliko dana predsednika Češke Republike gospodina Zemana. Znamo da su odlični odnosi i sa Slovačkom, i ekonomski odnosi i politički. O odnosima sa Mađarskom smo već govorili i sa Poljskom.

Mene i kao člana Grupe prijateljstva sa Republikom Poljskom raduje onaj potez koji je Vlada povukla, odnosno ministar Selaković u vezi opoziva našeg ambasadora iz Varšave i to pokazuje kako su odlični odnosi između naše Vlade i Vlade Republike Poljske.

Ja mislim i mi smatramo da bi Republika Srbija trebala da intenzivira saradnju sa višegradskom grupom. Bilo je takvih inicijativa i od gospodina Zemana i od gospodina Orbana i to, naravno, nije protiv bilo koga. Treba da sarađujemo sa svima, ali mislim da bi najtešnje mogli i trebali da sarađujemo da sarađujemo sa te četiri zemlje, osim ovih drugih zemalja koje su nam susedi.

Hvala vam.

PREDSEDNIK: Hvala.

Premijerka Brnabić ima reč.

ANA BRNABIĆ: Ja ću na ovo drugo pitanje da odgovorim, pa ću pustiti ministra Momirovića da govori o infrastrukturnim projektima i pruzi Subotica – Segedin i pruzi do Baje.

Što se tiče Višegradske četvorke, dakle, mi smo pokrenuli zaista intenzivnu saradnju sa Višegradskom četvorkom. To je regionalni format koji nama, ne bih preterala ako kažem da nam služi kao inspiracija, jer smo videli kroz saradnju Mađarske, Slovačke, Češke i Poljske, koliko govoreći jednim jezikom i koliko oni kada stanu zajedno oko jedne poruke, mogu da budu i jesu jači nego kada govori svako za sebe.

Tako da je to nekako bila ideja kada je, na kraju krajeva, predsednik Aleksandar Vučić tada kao premijer pokrenuo kvadrilateralu Srbija, Grčka, Rumunija, Bugarska, kada smo sada pokrenuli trilateralu Srbija, Grčka, Kipar, ali i kada razmišljamo o mogućoj trilaterali Srbija, Grčka, Severna Makedonija.

Dakle, kada god smo razmišljali o regionalnoj saradnji, imali smo u vidu šta je sve Višegradska četvorka uspela da uradi zahvaljujući njihovoj saradnji i njihovoj povezanosti.

Mi smo onda nekako i na insistiranje Srbije krenuli u povezivanje na dva fronta, i Višegradska četvorka i Zapadni Balkan. Sada se na godišnjem nivou održavaju sastanci Višegradske četvorke i Zapadnog Balkana, kako na nivou predsednika Vlade, tako i ministara spoljnih poslova. I ja sam bila poslednji put na sastanku u Pragu, što je za nas bilo izuzetno korisno, kako za Srbiju, tako i za, čini mi se, i za čitav region, zato što je Višegradska četvorka ta grupa zemalja koja zaista aktivno promoviše agendu proširenja. I u tom smislu su oni nama savetovali šta je to na šta bi mi trebali da se fokusiramo kako bi ubrzali naše evropske integracije, zaista, praktične stvari, praktična rešenja, ali smo mi paralelno sa tim pokrenuli inicijativu mnogo bliže saradnje Višegradske četvorke i same Republike Srbije, u formatu V4 plus jedan.

Nažalost, korona se isprečila na tom putu. Ja verujem da bi mi u 2020. godini uradili mnogo više nego što smo uspeli, tako da očekujem da će do kraja 2021. godine i, naravno, 2022. godine, da će se videti rezultati tog rada i napora koji smo uložili tokom korona virusa, koji nije mogao da bude vidljiv, zato što jednostavno nismo mogli fizički da se sastajemo i imamo te sastanke i samite.

Paralelno sa tim, mi radimo na unapređenju bilateralnih veza sa svim ovim državama, i Mađarskom i Slovačkom i Češkom i Poljskom.

Ja bih još jednom ovde, u ovom domu, iskoristila priliku da zahvalim predsedniku Češke Republike, Milošu Zemanu, na njegovom izvinjenju, koji meni kao građanki Republike Srbije izuzetno mnogo znači i mislim da je upućeno u prisustvu osobe, predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koji najviše uradio na nikada bližim bilateralnim vezama i odnosima između Češke Republike i Republike Srbije, Zahvaljujući čemu je političar kalibra Miloša Zemana osetio ljudsku potrebu da se izvini svim građanima Republike Srbije i Republici Srbiji.

Mislim da je to hrabar čin, ljudski čin, za nas istorijski čin i da mnogo štošta menja u budućim razgovorima oko zločina koji je NATO pakt učinio nad Republikom Srbijom i svim građanima Republike Srbije, bez obzira da li su oni Srbi ili su neke druge nacionalnosti. Jednako su nas napali. Jednako su agresiju i zločin izvršili nad nama i jednako smo trpeli.

Tako da, svakako nastavljamo saradnju sa Višegradskom četvorkom, nešto što je nama u svakom smislu, i politički i ekonomski izuzetno važno.

Još jednom, hvala predsedniku Češke Republike na tome što je uradio. Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima ministarka Atanasković.

ANĐELKA ATANASKOVIĆ: Hvala.

Ja samo da dodam nešto u vezi saradnje sa Mađarskom, pošto sam kopredsedavajući sa Mađarskom. Moram reći da imamo odličnu saradnju sa državom Mađarske. Od 3. do 5. juna mi smo domaćini gospodinu Sijartu.

Iskoristiću priliku da ove teme predložim možda za naše razgovore na bilaterali, a ujedno moram reći da dovodi preko 60 privrednika koji će biti prisutni u Srbiji u toku tog vremena i imaće mogućnosti naši privrednici da se jave i da iskoriste priliku za saradnju. Hvala.

PREDSEDNIK: Hvala.

Reč ima ministar Momirović. Izvolite.

TOMISLAV MOMIROVIĆ: Hvala, gospodine Pastor. Hvala na pitanju.

Svakako, dali ste kroz pitanje nekako i odgovor koliko su napredovali i koliko su kvalitetni odnosi Mađarske i Srbije, ali nekako uvek prolazi ispod radara da mi sa Vladom Mađarske sprovodimo najveći železnički projekat u Istočnoj Evropi. To je ta brza pruga između Beograda i Budimpešte. Mi smo stalno fokusirani, pre svega, na ovaj deo od Beograda do Novog Sada, koji treba da završimo do kraja godine.

Krajem leta krećemo u investiciju od Novog Sada do Subotice. To će biti najbrža i najmodernija pruga u Istočnoj Evropi. I to je nešto što će zaista potpuno promeniti percepciju svih građana ove zemlje kada pričamo o železničkom saobraćaju. To je nešto što mi do sada nismo videli u Istočnoj Evropi, ne samo u Republici Srbiji, a pravi trijumf tog projekta će biti kada mi budemo mogli da idemo od Beograda do Budimpešte brzim vozom. Budimpešta i Beograd ili Budimpešta i Novi Sad, Budimpešta i Subotica će zaista biti nikada bliži. Naši uslovi za ekonomsku razmenu i za turističku, socijalnu i svaku drugu će biti još kvalitetniji i bolji i očekujem da će svi odnosi se dodatno popraviti, iako je, objektivno rečeno, to teško moguće da bude bolje.

Mi stvarno imamo istorijski najbolje odnose, čini mi se, sada, u istoriji naše zemlje. I u okviru tog projekta, mi smo se kao Vlada Republike Srbije na najvišem nivou, odnosno u razgovoru između predsednika Republike Aleksandra Vučića i Vlade Mađarske obavezali da rekonstruišemo deo pruge od Subotice do Segedina. U pitanju je jednokolosečna, neelektrificirana pruga. Iako Segedin i Subotica imaju veliku tradicionalnu ekonomsku razmenu, ta pruga je u jako lošem stanju. Neophodno je da mi nju završimo, da bi i Mađarska strana mogla da radi svoj deo brze pruge.

Mi smo sproveli jedan transparentan javni poziv za izbor strateškog partnera, koji je okončan 12. aprila. Sedmog maja smo izabrali strateškog partnera. Radi se o konzorcijumu tri srpske firme, jedne mađarske i jedne ruske. Očekujemo da ćemo vrlo brzo krenuti, odnosno prvo potpisati ugovor, krenuti u radove. Naša obaveza je da to završimo do sredine 2022. godine, kako bi omogućili mađarskoj Vladi da sprovede investicije u svom delu.

Kažem, mi očekukjemo za pet godina da završimo kompletnu brzu prugu od Beograda do Budimpešte. To će biti uspeh kakav do sada nije viđen u jugoistočnoj Evropi. Možda možemo samo da poredimo sa izgradnjom Đerdapa. To će biti revolucionarna investicija. To će biti nešto potpuno novo. To će zaista biti ponos za sve građane i Srbije, a i Mađarske.

Naravno, investicija Subotica – Baja, izrađena je tehnička dokumentacija, ona je kod Republičke revizione komisije i očekujem da ćemo i tu otvoriti prostor vrlo brzo za rad. Mislim, investicije koje postoje u železničkoj infrastrukturi, gde se, naravno, ovde pre svega govorim o brzim prugama u Vojvodini i o komunikaciji sa Mađarskom, to nije viđeno 50 godina.

To je nešto što će promeniti potpunu komunikaciju naše dve zemlje. Ja sam zaista jako ponosan i zahvaljujem se naravno predsednici Vlade i celoj Vladi što ima mogućnost da budem deo ovih projekata koji će ostati zabeleženi u istoriji. Sami ste rekli, granični prelaz Horgoš nije dovoljan da izdrži sav priliv putnika, mi smo odvojili 520 miliona dinara, krećemo u realizaciju i proširenje tog graničnog prelaza posle turističke sezone, jel je bilo suludo da sada krenemo, samo bi napravili još veći problem, sledeće godine dodatno ulazimo u investicije.

U planu nam je da u naredne dve godine investiramo još dodatnih 1,9 milijardi dinara kako bi zaista omogućili još kvalitetniju komunikaciju između naše dve zemlje i mislim da je to nešto što svako mora da pozdravi u ovoj zemlji. Hvala.

PREDSEDNIK: Reč ima, Balint Pastor.

BALINT PASTOR: Hvala.

Zahvalio bih se gospođi predsednici Vlade, gospođi Anđelki Atanasković, ministarki privrede i gospodinu Momiroviću, ministru na ovim odgovorima. Zaista treba raditi na poboljšanju odnosa sa zemljama Višegradske grupe, to su naši prijateljski prijatelji u političkom i u ekonomskom smislu što je u više navrata dokazano.

Što se tiče ovih pruga i investicija u železničkoj infrastrukturi, da slažem se, revolucionarna investicija je pruga između Budimpešte i Beograda, ali nas, recimo u Subotici i okolini Subotice u istoj meri čini srećnim i ova druga investicija u prugu Subotica – Segedin zbog toga što će dovesti do maksimalne mobilnosti. Apsolutno će biti moguće da neko živi u nekom selu na području grada Subotice i da radi u Segedinu ili da tamo studira, ili obrnuto, znači, apsolutno će se otvoriti prostor. Desiće se ono što se desilo u zapadnoj Mađarskoj između zapadne Mađarske i Austrije početkom 90-ih, a još više nakon učlanjenja Mađarske u EU i to će svakako i u privrednom i u svakom drugom smislu uticati na standard građana.

Ono što sam u pređašnjem obraćanju rekao, želeo bih samo na samom kraju par podataka da iznesem u vezi ekonomske saradnje između Srbije i Mađarske. Tokom proteklih 10 godina vrednost robne razmene je povećana za 86% u relaciji Srbija – Mađarska. Trgovinska razmena dve zemlje je čak i prošloj godini koja je bila opterećena kovidom zabeležila rast i iznosila je skoro dve milijarde evra, a  Mađarska je treći partner Srbije u ekonomskom smislu od članica EU.

Ono što bih još želeo da kažem u vezi zajedničke sednice Komisija za ekonomsku saradnju Srbije i Mađarske, za infrastrukturne projekte od februara 2018. godine, koji su određeni kao prioritetni, sa mađarske strane je opredeljeno 1,2 miliona evra grantova Republici Srbiji. Hvala vam još jednom na odgovorima.

PREDSEDNIK: Hvala.