O Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina
PREDSEDNIK: Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.
PÁSZTOR BÁLINT (BALINT PASTOR): Poštovana predsednice, gospođo Udovički, dame i gospodo narodni poslanici, možda će neki reći da je ovaj predlog zakona tehničke prirode. Ja se sa tim iz više razloga ne bih složio. S jedne strane zbog toga što je radna grupa tokom prošle godine, dvadesetočlana grupa, radila oko šest meseci na ovom tekstu predloga zakona.
S druge strane, menja se oko ili blizu 70 članova, od ukupno 139 članova Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ali bi se ovaj tekst mogao smatrati na neki način tehničkim izmenama zbog toga što se tiču, pre svega, izbora nacionalnih saveta nacionalnih manjina i onih pitanja koja su u vezi sa registracijom nacionalnih saveta, vođenjem biračkog spiska, organizovanja izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina itd.
Rekao bih da se ovde ne radi o tehničkim izmenama zakona, nego se menjaju oni delovi zakona koji bi se mogli posmatrati kao procesni delovi Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ali se ne dira u taj materijalni deo, pošto Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina iz 2009. godine reguliše tri velike oblasti: nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, izbore, način izbora nacionalnih saveta nacionalnih manjina i finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Zbog toga smatram da su ove izmene značajne i bitne, ali da očekujemo još jedne izmene ovog zakona, nadam se do kraja godine, koje mi posmatramo kao mnogo značajnije izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nego što su ove, pre svega zato što će se te izmene ticati i nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, tj. tog materijalnog dela Zakona o nacionalnim savetima.
Treba reći da Republika Srbija spada u države koje poznaju i priznaju kolektivna prava nacionalnih manjina ili nacionalnih zajednica.
Nacionalni saveti nacionalnih manjina nisu novost u pravnom sistemu Republike Srbije. Mnogi govore o tome da je ovaj zakon donet 2009. godine, što je tačno, ali želeo bih podsetiti na to da su nacionalni saveti nacionalnih manjina prvi put formirani na teritoriji Republike Srbije pre 12 godina, 2002. godine, da su nacionalni saveti nacionalnih manjina ustavna kategorija 11 godina, pošto su bila predviđena ustavnim aktima nekadašnje državne zajednice Srbija i Crna Gora, a u Ustavu Republike Srbije oni se spominju od 2006. godine.
Radi se o veoma bitnim telima, organima, pošto i po Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i po Ustavu Republike Srbije, radi ostvarivanja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina u Republici Srbiji mogu da izaberu svoje nacionalne savete. U ovim propisima se kaže i da nacionalni savet predstavlja nacionalnu manjinu u oblasti obrazovanja, kulture, obaveštavanja na jeziku nacionalne manjine i službene upotrebe jezika i pisma, učestvuje u procesu odlučivanja ili odlučuje o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove, privredna društva i druge organizacije iz ovih oblasti.
Ovo je bitno reći zarad javnosti, jer mnogi ljudi u Republici Srbiji ne znaju šta su nacionalni saveti nacionalnih manjina, da li su to državni organi, da li su to udruženja građana, da li su to nekakve druge organizacije ili organizacije drugačijeg tipa. Rekao bih, po našim propisima je tako predviđeno, da su nacionalni saveti najviši organi kulturne autonomije ili samouprave određene nacionalne zajednice nacionalne manjine. Trenutno u Republici Srbiji 19 nacionalnih zajednica je formiralo svoje nacionalne savete i one godinama funkcionišu.
Ne bih želeo da krijem zadovoljstvo zbog toga što je ovaj predlog zakona hronološki treći koji će ovaj saziv Narodne skupštine usvojiti, i to posle Zakona o ministarstvima, što je nužnost u svakom mandatu Narodne skupštine, i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koji je bio bitan zbog određenih rokova. Ako izuzmemo ta dva predloga zakona, onda je praktično ovaj zakon koji branite, gospođo Udovički, prvi u ovom sazivu Narodne skupštine u kojoj raspravlja ovaj cenjeni dom.
Možda ću biti malo subjektivan, rekao bih da to nije slučajno. Nije slučajno ni to što je predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Vučić u svome ekspozeu posvetio deo nacionalnim savetima nacionalnih manjina i najavio vrlo brzo donošenje ovih izmena zakona, kao i još jedne izmene zakona u bliskoj budućnosti na koje sam malopre aludirao.
Na ovo mi gledamo kao na maksimalno poštovanje našeg koalicionog sporazuma sa SNS i mislim da je veoma dobar signal, ne samo pripadnicima nacionalnih manjina da će Narodna skupština vrlo brzo usvojiti ove izmene zakona, kao i da će se, prema našim nadanjima, vrlo brzo formirati radna grupa koja će izraditi ove druge za nas mnogo značajnije izmene.
Ove izmene i dopune zakona su bile u skupštinskoj proceduri od 18. decembra 2013. godine, ali nisu usvojene zbog raspisivanja i održavanja vanrednih parlamentarnih izbora. Činjenica da su ove izmene već bile u proceduri ne mora automatski da znači da će među prvima ovaj zakon biti usvojen i zbog toga sam rekao, ovo što sam malopre naglasio, izuzetno je dobro što Narodna skupština već danas raspravlja o ovim izmenama i dopunama zakona.
To je značajno i zbog toga što će se, kao što su već mnogi rekli, vrlo brzo održati izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina, tj. u oktobru tekuće godine, zbog toga što ističu četvorogodišnji mandati nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Ne bi bilo dobro zbog principa legitimiteta da se produžava mandat nacionalnim savetima kada postoje uslovi da se ovaj zakon usvoji.
Neki su govorili o tome da pripadnici nacionalnih manjina ne prepoznaju nacionalne savete kao bitne organe u ostvarivanju svojih prava. Sa tim se ne bih složio, jer uvek imam problem sa generalizacijama i uvek imam problem kada se kaže da jedna određena grupa ljudi nešto ne prihvata ili nešto prihvata, verovatno ima i ovakvih i onakvih ljudi. Ono što je moje iskustvo jeste da pripadnici nacionalnih manjina, npr. govorim o mađarskoj nacionalnoj zajednici, prepoznaju rad nacionalnog saveta zbog toga što je npr. Nacionalni savet Mađara, privremeni, formiran još 1999. godine, tada kao udruženje građana, a po važećim zakonima imamo nacionalni savet od 2002. godine.
U ovom sazivu je Nacionalni savet Mađara usvojio osam strategija. Na primer – strategiju razvoja obrazovanja, kulture, službene upotrebe jezika, obaveštavanja, obrazovanja odraslih, demografsku strategiju itd. Znači nacionalni savet je za našu nacionalnu zajednicu usvojio strategije iz kojih oblasti, nažalost, čak ni država nema strategije razvoja. Nadam se da će se to u ovom sazivu Vlade vrlo brzo promeniti.
Pored toga, Nacionalni savet Mađara dodeljuje iz budžetskih sredstava stipendije studentima i to će doprineti, već sada doprinosi, to mogu da kažem posle četiri godine, kompetitivnosti pripadnika mađarske nacionalne zajednice i time ćemo postići cilj da će više Mađara studirati na fakultetima u Republici Srbiji.
Dobro je što će ovaj zakon, ovaj predlog zakona precizirati određene pojmove i poboljšati zakonski okvir vezano za registraciju nacionalnih saveta, za mandat nacionalnih saveta, za potreban cenzus za raspisivanje neposrednih izbora za izbor nacionalnih saveta, jer smatram značajnom činjenicom i to da je ogromna većina nacionalnih saveta izabrana na neposrednim izborima. Naravno, ne bih želeo da diskriminišem ni one nacionalne savete koji iz raznih razloga nisu mogli na neposrednim izborima da se konstituišu, nego je to učinjeno putem elektronskih skupština, ali svakako smatram bitnim da je većina formirana na osnovu neposrednih izbora.
Regulišu se pitanja i u vezi rokova, raspuštanja nacionalnog saveta, obrazovanje privremenog organa upravljanja u tom slučaju, mandata članova nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Ono što je možda najznačajnije jeste regulisanje ažuriranja posebnih biračkih spiskova jer se na tome jako malo radilo u prethodnom periodu. Naravno da je dobro rešenje prema kojem će RIK sprovoditi izbore za nacionalne saveta nacionalnih manjina, a ne tzv. Centralna izbora komisija koja nije imala kapacitete, ni 2010. godine, da kvalitetno izvrši tu nadležnost.
Smatram značajnim i rešenje vezano za biračka mesta, da će ovaj zakon uvesti mogućnost da se biračka mesta definišu i otvore i kada na određenom području nema tako velikog broja birača, kako je to predvideo prethodni zakon, i na taj način će svi pripadnici nacionalnih manjina biti u mogućnosti da izaberu svoje nacionalne savete. Kao što rekoh, ove izmene se tiču procesnih pravila iz važećeg Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Predstoji mnogo ozbiljniji rad na izmenama delova ovog zakona zbog toga što je Ustavni sud 16. januara 2014. ukinuo neke odredbe Zakona o nacionalnim savetima, ali je ujedno Ustavni sud u svom obrazloženju naveo da ta rešenja u drugačijoj pravnoj konstrukciji u skladu sa pravnim shvatanjem Ustavnog suda mogu biti ponovo uspostavljene izmenama i dopunama važećeg zakona.
Mislim da ćemo tu morati zajednički da pronađemo adekvatna rešenja da bismo, s jedne strane, poštovali odluku Ustavnog suda, ali, sa druge strane, omogućili da nacionalni saveti nacionalnih manjina u što većoj meri budu ono što treba da budu po Ustavu i važećim zakonima Republike Srbije, a to je najviši organ kulturne autonomije određene nacionalne manjine ili nacionalne zajednice.
Mi nemamo običaj da komentarišemo odluke Ustavnog suda, ali ne mogu da se suzdržim i da ne kažem da je vrlo interesantna ova odluka Ustavnog suda. Mogao bi da kažem čak, pod znacima navoda, da se ovom odlukom Ustavnog suda krši Ustav, da je sama odluka Ustavnog suda u suprotnosti sa važećim Ustavom Republike Srbije, jer prema članu 20. stav 2. Ustava Republike Srbije dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smanjivati. Ako su nacionalni saveti nacionalnih manjina organi kulturne autonomije nacionalnih manjina, ako Republika Srbija poznaje i priznaje kolektivna prava pripadnika nacionalnih manjina, ako pripadnici nacionalnih manjina putem slobodno izabranog nacionalnog saveta vrše određene nadležnosti iz sfere obrazovanja, kulture obaveštavanja i službene upotrebe jezika, tj. iz onih oblasti koje su bitne za očuvanje identiteta određene nacionalne zajednice, onda je vrlo čudno ukidanje bilo koje nadležnosti nacionalnog saveta, a to je upravo učinio Ustavni sud 16. januara 2014.
Kao što rekoh, mi ćemo poštovati, naravno, odluku Ustavnog suda. Država će isto tako naravno poštovati odluku Ustavnog suda. Ne preostaje nam ništa drugo nego da poštujući smernice koje su date tom odlukom izmenimo zakon na način da sačuvamo što više nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
S druge strane, bitno je da ni ta odluka Ustavnog suda nije dovela pod znak pitanja osnove kulturne autonomije pošto je ukinuo dva člana Zakona o nacionalnim savetima u potpunosti, i osam članova delimično tj. neke stavove osam članova Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Da zaključim, mi ćemo naravno podržati ove izmene i dopune zakona. Neću da krijem da smo mi bili konsultovani i tokom predlaganja ovog zakona, već za vreme mandata ove Vlade tako da nismo imali potrebe da podnosimo amandmane na ovaj tekst.
Značajno je što je među prvim zakonima ovaj predlog, kao što rekoh, i nadam se što bržim još jednim izmenama Zakona o nacionalnim savetima. Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima Zlata Đerić.
