O Zakonu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (i o tzv. sitnim krađama)
VIDEO
PREDSEDAVAJUĆI: Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne) Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.
BALINT PASTOR: Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, od 16., 17. veka se sve više misli, piše i govori o tome da je osnovna svrha postojanja države zaštita interesa građana. Zbog toga smatram da je izuzetno značajno što će se za nekoliko dana izmeniti Krivični zakonik. Želim da dam nedvosmislenu podršku Predlogu zakona koji je podnet od strane poslaničke grupe SNS.
U kasnijem toku moje diskusije ću postaviti nekoliko pitanja i predsedniku poslaničke grupe SNS i uvaženom ministru - zašto se na dnevnom redu Narodne skupštine nalazi samo ovaj Predlog o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, a ne i predlozi izmena i dopuna Krivičnog zakonika podnetih od drugih opozicionih poslaničkih grupa. Želim da podsetim Narodnu skupštinu, doduše nisam ovih dana proveravao, ali po mom sećanju, u ovom trenutku u skupštinskoj proceduri postoji najmanje tri predloga o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, a sve te predloge su podneli poslanici koji pripadaju opozicionim poslaničkim grupama.
Da se vratim na predmet ove današnje diskusije, a to je Predlog zakona podnet od strane poslaničke grupe SNS, Savez vojvođanskih Mađara, podržava proširivanje inkriminacije teške krađe i ako je ukradena stvar javni uređaj za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas, električnu ili drugu energiju ili uređaja sistema javnog saobraćaja i veza, bez obzira na vrednost ukradene stvari.
Mislimo da u svim slučajevima kada su objekti krivičnog dela ovi navedeni predmeti, ove navedene stvari društvena opasnost tog krivičnog dela ne mogu da se dovedu u pitanje bez obzira na materijalnu vrednost ovih predmeta, odnosno ovih stvari. Zbog toga smatramo da ste vi u pravu gospodine Babiću kada kažete da treba poslati jasan signal potencijalnim učiniocima tih krivičnih dela, a i dosadašnjim učiniocima krivičnih dela, a pored toga i javnim tužiocima, odnosno sudijama koji donose presudu vezano za takva krivična dela. Naravno, moramo govoriti o budućnosti, jer se krivični zakonik ne može i ne treba, ne sme se retroaktivno primenjivanu.
Znači, u budućnosti će se na drugačiji način tretirati ova krivična dela ukoliko su predmeti razni infrastrukturalni objekti bez obzira na materijalnu vrednost ukradenih stvari, odnosno objekata.
Isto tako, moram da kažem radi istine i preciznosti, da vam se iskreno zahvaljujem što ste spomenuli spomenik ukraden pre nešto više od dve nedelje u Subotici. To je spomenik podignut 1994. godine u Subotici u znak sećanja na nevine žrtve, civile, mađarske, srpske, hrvatske i jevrejske i nemačke pripadnosti koji su pogubljeni bez bilo kakve sudske presude 1944. i 1945. godine. To je ili to je bila „Ptica slomljenih krila“, to je ime, naziv spomenika.
Radi istine moram da kažem da je i do sada važeći Krivični zakonik predviđao, odnosno predvideo krađu spomenika kao tešku krađu bez obzira na materijalnu vrednost spomenika, odnosno kulturnog dobra kako je to formulisano u Krivičnom zakoniku. Prvo sam pomislio da će se ovo rešenje uvesti ovim izmenama i dopunama zakona, ali to nije tako.
Znači, do sada i važeći krivični zakoni koji danas važi predviđa da se učinilac krađe spomenika kazni zatvorom od jedne do osam godina, bez obzira na materijalnu, to podvlačim, bez obzira na materijalnosti vrednost spomenika. Bez obzira na to, ova rasprava je odlična šansa da se pošalje signal i potencijalnim učiniocima krivičnog dela teška krađa, kada je predmet, kada je objekt krađe spomenik. Nadam se da će svi shvatiti da će država odlučnije da se obračunava sa učiniocima tih krivičnih dela, a to se naravno odnosi i na krađu raznih infrastrukturalnih objekata, a oni su predmet izmena i dopuna Krivičnog zakonika.
Apsolutno pozdravljamo i izmene u odnosu na krivično delo uništenje ili oštećenje javnih uređaja i na krivično delo ugrožavanja javnog saobraćaja opasnom radnjom i opasnim sredstvom, kao i na krivično delo prikrivanja.
Znači, još jednom podvlačim, mi ćemo u danu za glasanje podržati ove izmene i dopune zakona, ali isto tako ostaju pitanja, a nadam se da ona neće biti tretirana kao retorička pitanja i da ćemo dobiti odgovor od gospodina ministra – zašto su ove izmene i dopune zakona podnete od strane jedne poslaničke grupe? Zašto kada su ovi problemi toliko veliki i duboki i kada su već prisutni dugi niz godina. Zašto Ministarstvo pravde nije reagovalo u prethodnom periodu. To pitanje nije postavljeno samo gospodinu Selakoviću, sadašnjem ministru u Vladi Republike Srbije nego i bivšim ministrima u prethodnim Vladama Republike Srbije.
Mi mislimo da je trebalo mnogo ranije reagovati i izmeniti Krivični zakonik, jer mi smatramo da Krivični zakonik u jednoj državi treba da bude u skladu sa realnim potrebama, sa realnim životom. Nije normalno, stvarno nije normalno da se ugrožava bezbednost građana Srbije zbog krađa raznih šina, veza, šrafova itd.
Malopre sam spomenuo da postoji prema mom znanju još najmanje tri predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika u skupštinskoj proceduri u Narodnoj skupštini. Nameće se pitanje šta će biti sudbina tih predloženih izmena i dopuna. Jedna poslanička grupa je predložila na primer da se na drugi način definiše krivičnopravni institut nužna odbrana. To nije naša poslanička grupa, ali znam da postoji jedan takav predlog za izmene i dopune Krivičnog zakonika.
Naša poslanička grupa je predložila izmenu i dopunu Krivičnog zakonika i dopunu Zakona o javnom redu i miru. Znam, gospodine Selakoviću, da taj zakon ne spada u vašu nadležnost nego u nadležnosti MUP, ali mislimo da treba izmeniti i Krivični zakonik i Zakon o javnom redu i miru u interesu toga da imovina svih građana Republike Srbije u potpunosti bude zaštićena.
Mi predlažemo, poslanička grupa SVM predlaže da se i u Srbiji uvede tzv. načelo nulte tolerancije za krađe. Mislimo da treba zaštititi u potpunosti imovinu građana Srbije, da je to glavna svrha postojanja svake države i da ne možemo ostajati nemi u situaciji kada našim sugrađanima svakog dana ulaze u dvorište, pogotovo, u staračka domaćinstva, kada se krade sve i svašta i to se događa iz dana u dan, ali se na to ne gleda kao na sticaj krivičnih dela. Zbog toga su naši sugrađani na teritoriji čitave Republike Srbije ogorčeni, plaše se, u strahu su i jednostavno država treba da pošalje jasan signal i treba da zaštiti imovinu tih građana Republike Srbije.
Mislim, da je materija krivičnog zakonodavstva jedan živ organizam i da bi trebalo pokrenuti sveobuhvatnu reformu našeg krivičnog zakonodavstva, jer su određena rešenja u mnogome anahrona. Spomenuo sam i krivičnopravno regulisanje instituta nužne odbrane. Spomenuo sam i sitne krađe. Imamo ogroman problem sa maloletničkom delikvencijom, to naravno nije predmet samo Krivičnog zakonika.
Smatram da svi mi u državi treba da budemo svesni toga da je zaštita ljudskih prava, naravno, neprikosnoven cilj i da treba da bude jako važan cilj svima nama, ali ljudi od, recimo 13 godina, danas nisu na istom stupnju psihofizičkog razvoja na kojem su bili trinaestogodišnjaci pre 30 ili 40 godina i da su u današnje vreme učinioci određenih krivičnih dela, veoma teških krivičnih dela, a pre 30 ili 40 godina je iz raznih razloga bilo nezamislivo da ljudi od 12, 13 godina izvršavaju tako teška krivična dela. Država ostaje nema a građani jednostavno nisu zaštićeni.
Mislim da je generalna prevencija jako bitna i da zbog toga podržavam sve one koji kažu da treba učiniocima i potencijalnim učiniocima poslati jasne signale.
Da se vratim malo na ovaj naš predlog zakona podnetog 8. marta tekuće godine. Mi predlažemo da se uvede nulta tolerancija za krađe. Znamo, zna i Vlada Republike Srbije odnosno predstavnici Vlade Republike Srbije odlično da su građani, bez obzira na nacionalnu pripadnost i bez obzira na kom području Republike Srbije žive, počeli sa samoorganizovanjem protiv učinilaca tih tzv. sitnih krađa.
Mi mislimo da je to izuzetno opasno i to osuđujemo i uvek ističemo da smo mi apsolutno protiv samoorganizaovanja građana i uvođenja tzv. civilnih straža. Isto tako, ljudski ne treba se čuditi ako građani iz dana u dan osećaju na svojoj koži da država ne reaguje, onda traže neka druga rešenja. Ovim nimalo ne opravdavam samoorganizovanje i osnovanje civilnih straža.
Ja ovom prilikom ponovo apelujem na građane da to ne čine i osuđujem sve one koje organizuju iz nekih dnevno-političkih potreba civilne straže ali molim gospodina ministra i Narodnu skupštinu da reagujemo na ove pojave i da učinimo nešto u interesu toga da imovina građana u potpunosti bude zaštićena. Znate odlično šta kažu građani: veoma je pozitivno što je Vlada javno rekla da neće biti tolerancije za utaju poreza, neće biti tolerancije za korupcije, ali zašto onda država, odnosno predstavnici države gledaju skrštenih ruku što građanima ulaze u dvorište i što im ukradu svakog dana ili svakog drugog dana nešto u vrednosti od 3.000 ili 4.000 dinara.
U ovom momentu u Srbiji živo oko pola miliona penzionera koji imaju primanja ispod 15.000 dinara. Moram da kažem, zarad istine i to da je veoma dobro što na inicijativu Saveza vojvođanskih Mađara, izmenjen, krajem prošle godine Krivični zakonik i da smo taj limit kod sitnih krađa smanjili sa 15.000 na 5.000 dinara. Mislili smo da će to biti dovoljno, ali praksa pokazuje da to nije dovoljno. Zbog toga mi na to gledamo kao na međukorak i apelujemo na sve poslaničke grupe kao i na Vladu, prvenstveno da uvedemo tu nultu toleranciju za krađe.
Ako je u Austriji taj limit ispod kojeg javni tužilac ne reaguje po službenoj dužnosti 100 evra, ako je u Estoniji 64 evra, ako je u Mađarskoj i u Litvaniji predviđeno rešenje koje i mi predlažemo da se do određenog limita učinilac goni po službenoj dužnosti za učinjen prekršaj a iznad tog limita za krivično delo, ako je u Norveškoj taj limit 275 evra, ako se u Rusiji goni po službenoj dužnosti svaka krađa bez obzira na vrednost, onda mislim da je nedopustivo da u Srbiji imovina građana ne bude u potpunosti zaštićena. Mi smo obavili razgovore sa svim poslaničkim grupama još u martu, niko nije rekao da je protiv ove inicijative, ovog predloga. Apsolutno nam nije bitno da li će Narodna skupština usvojiti ovu našu inicijativu ili će ovaj predlog podneti Vlada, o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika sa jedne strane i Zakona o javnom redu i miru sa druge strane, ali apelujemo još jednom, podvlačim na sve da se ovo rešenje dovede u sklad sa realnim životom i sa potrebama svih građana Republike Srbije. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala. Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, kao predlagač. Izvolite.
ZORAN BABIĆ: Zahvaljujem na pitanjima koja je gospodin Pastor pokrenuo.
Slažem se i da ova inicijativa i Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika trebao da bude usvojen znatno ranije. Siguran sam da i u ovom trenutku, kada mi polemišemo o ovim promenama, da je neki infrastrukturni objekat u Srbiji na meti. Siguran sam i da do trenutka do kada ovaj zakon ne bude i usvojen da će i privreda i javna preduzeća na taj način, i svi građani Republike Srbije trpeti određenu štetu.
U skupštinskoj proceduri je nekoliko inicijativa za promenu Krivičnog zakonika. Skupštinski kolegijum je zajednički uputio jedno pismo, dopis Ministarstvu pravde, gde Ministarstvo pravde obaveštavamo o tim inicijativama sa jednim jasnim pitanjem – da li ćemo svim tim izmenama i dopunama Krivičnog zakona govoriti parcijalno ili će one biti u sklopu jedne opšte promene KZ.
Mislim da je ovaj drugi put mnogo lakši, mnogo bolji, nego što bi to bila parcijalna promena. Naravno da sada vaše pitanje može da bude, zašto niste čekali da i ovo bude u društvu svih tih promena, ali argument je bio u mojoj prvoj ili drugoj rečenici. Dok sada raspravljamo o ovome i dok te promene KZ ne budu došle na red, a verujem da će doći na red jako brzo, Republika Srbija će trpeti štetu.
Verujem da će ove promene doživeti podršku u parlamentu Republike Srbije i verujem da ćemo takvom kaznenom politikom demotivisati sve one koji su se takvih stvari latili u Republici Srbiji, kao što sam siguran da, vi ako dobro znate, jer vaš parlamentarni rad je mnogo duži od mog, a to je da svaki narodni poslanik ili grupa narodnih poslanika mogu da podnesu inicijativu za usvajanje određenog zakona.
Naravno, u svemu ovome ne bih umanjio ulogu javnih preduzeća koja imaju direktnu štetu od vršenja ovih krivičnih dela, da je najveći deo inicijative došao iz javnog preduzeća „Elektromreže“ Srbije, i iz javnog preduzeća „Elektroprivreda“ Srbije i iz „Telekoma“ Srbije, a siguran sam da ovakve izveštaje mogu da daju sva javna preduzeća, bilo da su osnivači republika, opština ili grad, bez obzira ko voljom građana vodio ta javna preduzeća ili te opštine.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Balint Pastor.
BALINT PASTOR: Zahvaljujem se, gospodine Babiću. Ni u jednom trenutku, ja nisam doveo u pitanje zašto se ovaj vaš predlog nalazi na dnevnom redu. Ni u jednoj svojoj rečenici nisam doveo u sumnju da se radi o predlogu koji je izuzetno bitan za sve građane Republike Srbije, kao i za privredu i zbog toga ćemo mi u danu za glasanje podržati ove izmene i dopune KZ, koje je vaša poslanička grupa predložila.
Samo sam istovremeno želeo da ukažem na problem koji postoji i očekujem i to ne tražim zauzvrat, ali očekujem da će i poslanička grupa SNS podržati našu inicijativu, odnosno predloge za izmene i dopune zakona, da bi imovina svih građana Republike Srbije bila zaštićena, a to očekujem i od drugih poslaničkih grupa. Ovo nije u interesu mađarske zajednice, ovo nije u interesu građana koji žive na teritoriji AP Vojvodine, nego svih naših sugrađana.
Zbog toga još jednom apelujem na sve poslaničke grupe, kao i na Vladu Republike Srbije da se u najskorije vreme izmene i dopune zakona koje je poslanička grupa SVM predložila, nađu na dnevnom redu i budu usvojene, jer za nas, još jedanput podvlačim, je apsolutno prihvatljivo da to bude predlog Ministarstva pravde, odnosno Vlade. Apsolutno je prihvatljivo da to bude predlog članova ili Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ili Odbora za pravosuđe i lokalnu samoupravu.
Mi, jednostavno, samo želimo da imovina građana bude zaštićena. Mislim da ni ta dela protiv građana, protiv imovine građana nisu manje društvene opasnosti, nego ove o kojima ste vi razmišljali predlagajući ovaj predlog i zbog toga se nadam usvajanju i ovih drugih izmena. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.
ZORAN BABIĆ: Gospodine Pastor, ja vam se zahvaljujem na podršci i siguran sam u vašu dobru nameru prilikom predlaganja izmena i dopuna KZ. Hvala vam.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.
