O Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)

PREDSEDNIK: Zahvaljujem. Reč ima gospodin Pásztor Bálint, predsednik Poslaničke grupe manjina.

PÁSZTOR BÁLINT (BALINT PASTOR): Poštovana gospođo predsednice, poštovani gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, SVM i svi poslanici iz poslaničke grupe manjina će glasati za ratifikaciju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i za ratifikaciju prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima EU i Srbije.

Ratifikacija SSP je drugi korak Republike Srbije na dugom putu evropskih integracija, ali je prvi veći bitan formalni korak ka institucionalizaciji odnosa Republike Srbije i EU. Pre iznošenja vrednosnih ocena, želeo bih malo da govorim o hronologiji našeg pridruživanja EU i o dosadašnjim važnim stanicama na putu ka EU. Mislim da će ovo biti poučno.

Dana 10. oktobra 2005. godine su počeli pregovori o pridruživanju Republike Srbije. Posle dva kruga pregovora evropska komisija je odlučila da suspenduje pregovore o pridruživanju tada još Srbije i Crne Gore. Dana 13. juna 2006. godine su pregovori nastavljeni, obnovljeni pregovori su trajali tri meseca, a 10. septembra 2007. godine delegacije Srbije i EU usaglasile su u Briselu tekst sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Taj sporazum je 7. novembra prošle godine i parafiran u Briselu, a potpisan je 29. aprila tekuće godine u Luksemburgu.

Iz ove male hronologije možemo videti da su pregovori trajali dve i po godine sa jednogodišnjim prekidom zbog nedovoljne saradnje naše zemlje sa Haškim tribunalom, od parafiranja sporazuma u Briselu, do ratifikacije sporazuma u Narodnoj skupštini proteći će skoro godinu dana. To govori da je moglo brže i da je trebalo mnogo brže. 

Malo pre sam rekao da je ratifikacija sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju drugi korak na putu ka EU. Prvi korak je studija o izvodljivosti sklapanja pregovora o stabilizaciji i pridruživanju 25. aprila 2005. godine, a ovo je drugi korak. Međutim, postoji, prema našim viđenjima, i nulti korak na putu ka EU i želeo bih malo da govorim o tom nultom koraku. Što mi nazivamo nultim korakom Republike Srbije na putu ka EU, taj korak je rezolucija o pridruživanju EU. Ta rezolucija je 13. oktobra davne 2004. godine izglasana sa velikom većinom u Narodnoj skupštini i želeo bih da citiram nekoliko odredbi iz ove rezolucije o pridruživanju EU.

Ovaj visoki dom je doneo tu rezoluciju u kojoj piše: "Narodna skupština Republike Srbije potvrđuje da je ubrzani ulazak Republike Srbije u punopravno članstvo u EU i pristupanje partnerstvu za mir strateški i nacionalni cilj. Narodna skupština izražava punu spremnost da ispuni sve neophodne preduslove potrebne za ubrzanu integraciju u EU. Narodna skupština izražava punu spremnost za ispunjenje svih međunarodnih obaveza Republike Srbije i odlučno podržava stav da se sva lica osumnjičena za zločine počinjene tokom oružanih sukoba u peridu od 1991. do 2000. godine na teritoriji bivše SFRJ privredu pravdi, u skladu sa pozitivno pravnim propisima i međunarodnim obavezama."

Dalje ću da citiram usvojenu rezoluciju Narodne skupštine o pridruživanju EU. Dalje piše: "Narodna skupština se obavezuje da će usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU dobiti prioritet u radu Narodne skupštine Republike Srbije, uključujući i uvođenje posebnih procedura za poboljšanje efikasnosti tog procesa. Narodna skupština očekuje od Vlade Republike Srbije da jednom u tri meseca informiše Narodnu skupštinu Republike Srbije o planiranim i ispunjenim obavezama i o realizaciji svih programa i ostalih aktivnosti neophodnih za ubrzanje procesa pridruživanja. Narodna skupština traži od Vlade Republike Srbije da u što kraćem roku izradi nacionalnu strategiju Srbije za pridruživanje EU."

Ovo su bili citati iz Rezolucije o pridruživanju EU koja je prihvaćena 13. oktobra 2004. godine u ovom cenjenom domu, u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Šta se ostvarilo od svega ovoga što sam ja citirao iz ove rezolucije? Nažalost, skoro ništa se nije realizovalo iz svega ovoga, što je bila naša obaveza, što je bila obaveza i Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije. To je vrlo loše, jer je nečinjenjem dovođeno u pitanje ovo što je pisalo u Rezoluciji, da je priključivanje Srbije EU strateški državni i nacionalni cilj. 

Zbog toga smo mi ubeđeni u SVM da bi trebalo, da je trebalo i da će trebati mnogo brže ove procese voditi, koji će na kraju ovog puta dovesti nas na prag EU, koji će nas uvesti u EU.
                       
Šta je konkretno urađeno od svega ovoga što piše u Rezoluciji? Nacionalni program za integraciju u EU je izradila Vlada i to je vrlo dobro, ali bih želeo da kažem da u tom nacionalnom programu ima nekoliko grešaka i nadam se da će te greške biti ispravljene u strategiji Srbije za pridruživanje EU. Navešću dva primera iz sfere prava pripadnika nacionalnih manjina. Npr. na strani 76. piše da u Opštinskom sudu u Temerinu i Vrbasu svi zaposleni govore mađarski jezik. To jednostavno nije tačno. Drugi primer piše na strani 76. nacionalne strategije Srbije za pridruživanje EU, da u AP Vojvodini Mađari čine 3,9% stanovništva. Prema poslednjem popisu, Mađara ima 14,28% na teritoriji Vojvodini i nadam se da takvih grešaka nema više u tom programu i da se te greške neće ponoviti u nacionalnoj strategiji. 

Posle hronologije i nabrajanja dosadašnjih važnih stanica na putu ka EU, želeo bih da iznesem i vrednosne ocene, želeo bih da iznesem i to zbog čega poslanička grupa manjina i zbog čega narodni poslanici SVM podržavaju ratifikaciju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pre svega zbog ciljeva pridruživanja, a ti ciljevi su navedeni u članu 1. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, gde se kaže da se uspostavlja pridruživanje zbog jačanja demokratije i vladavine prava, zbog stabilizacije regiona, zbog stvaranja okvira za politički dijalog, zbog podržavanja napora Srbije da razvija privredu i međunarodnu saradnju i kroz usklađivanje svog zakonodavstva, zbog potrebe završetka tranzicije u funkcionalnu tržišnu privredu u Srbiji i zbog postepenog stvaranja zone slobodne trgovine i podsticanja regionalne saradnje.
                  
Ovi ciljevi su za SVM neprikosnoveni i svakako podržavamo ove ciljeve. Pored toga, iz Sporazuma možemo videti da će se trgovati pod olakšanim uslovima bez carina i količinskih ograničenja sa EU, posle stupanja na snagu Sporazuma. Vidimo i to da se obezbeđuje ne samo slobodan protok robe, već i radnika. Postepeno se uspostavlja zona slobodne trgovine, a istovremeno ne isključuje se očuvanje i uspostavljanje carinskih unija zona slobodne trgovine. Znači, ništa ne gubimo u tom smislu. Obezbeđuje se zaštita oznaka geografskog porekla i naših žigova i naših oznaka geografskih na teritoriji cele EU. Doprinosi se ukidanju državnih monopola. Srpskim privrednim društvima stupanjem na snagu ovog sporazuma biće omogućen pristup postupcima za dodelu javnih ugovora u zajednici i predviđa se saradnja u nizu oblasti od usklađivanja propisa do političkog dijaloga i finansijske saradnje Srbije i EU. Obuhvaćene su sve važne oblasti od trgovine preko obrazovanja, do socijalne zaštite. Pridaje se naročita pažnja oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, usklađivanju zakonodavstva, održivom razvoju, smanjenju siromaštva i zaštiti životne sredine, što je dobro. Zajednica, Srbija će uspostaviti blisku saradnju, regionalnu saradnju i razvoj dobrosusedskih odnosa i to je isto jedan od glavnih ciljeva sporazuma. Bilateralni sporazumi će se sklopiti u roku od dve godine od stupanja na snagu Sporazuma, što je uslov za dalji razvoj odnosa između Srbije i EU. Što je za nas od prvorazrednog značaja, to je odomaćivanje evropskih vrednosti u Srbiji. Mi znamo da to treba da bude jedan proces, da to neće ići preko noći, ali na tome treba svi mi zajedno da radimo, i parlament i Vlada i sve stranke koje su trenutno parlamentarne.
                       
Nešto malo treba da kažem i o predpristupnim fondovima. Nešto manje od milijardu i po evra će Srbija u narednih pet godina dobiti na osnovu tog sporazuma, što je dobro. Znači, milijardu i po evra. Poređenja  radi,  u  istom  ovom  periodu  Mađarska  koja  je punopravna članica EU dobiće, odnosno dobija 22,4 milijarde evra za razvoj od EU. Znači, Srbija dobija milijardu i po, Mađarska skoro 22,5 milijardi evra i to je jedna značajna razlika, to je jedan argument zbog čega treba ratifikovati ovaj sporazum. Isto tako je nužna regionalizacija države. Uspostavljanje statističkih regiona će biti preduslov za mogućnost korišćenja najbogatijih fondova za članice EU, odnosno kohezivnih i regionalno-razvojnih fondova. To je isto jako bitno i zbog toga treba regionalizovati zemlju. Niko ne pravi državu u državi, niko ne stvara Vojvodinu sa atributima države, ali jednostavno Srbiju treba regionalizovati. To je jedan od preduslova za ulazak u EU, ali to ne treba da uradimo zbog EU, to ne treba da uradimo zbog 27-orice, nego to treba da uradimo zbog Srbije i svih građana Republike Srbije.

Još nešto malo bih rekao o realnostima, preduslovima i zadacima Srbije na putu ka EU. Više puta smo upozoravali sa ove govornice da se ne sme licitirati datumima, ne smeju se pominjati apsolutno nerealni datumi, jer to šteti Srbiji i šteti građanima Srbije. Moram upozoriti i na to da zaključkom Evropskog saveta iz decembra 2006. godine se insistira na kopenhagenskim kriterijumima i kaže se da se ne može preduzeti sledeći korak u evropskim integracijama dok prethodno potpisani sporazumi nisu stupili na snagu. U ovom kontekstu moramo svi znati da se ne mogu početi pregovori o članstvu u EU sve dok Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ne stupi na pravnu snagu, a za to je potrebno 29 ratifikacija ukupno i za to će trebati najverovatnije oko dve godine. Pridruživanje će se sprovoditi postepeno i biće u potpunosti ostvareno u prelaznom periodu od najviše šest godina. Znači, ne radi se o tome da smo pred kapijama EU. Nažalost, jako, jako puno treba još da radimo zarad toga da bismo mogli postati članica EU. 
                       
Isto tako bih hteo da napomenem jedan podatak. Mađarska, Poljska i Češka su 13. decembra 1990. godine potpisale SSP, a postale su punopravne članice EU 1. maja 2004. godine. Iz ovoga možemo videti da je nerealno da Srbija bude u EU, recimo, za četiri godine, ali sve treba da uradimo zarad toga da bi Srbija što pre bila punopravni član EU, ali da bi se to desilo moramo ispuniti političke i pravne preduslove. SVM se zalaže za to da svi ti uslovi budu u najkraćem mogućem roku ispunjeni. 
                       
Što se političkih uslova tiče, svi mi znamo, politički uslov je Ratko Mladić i Goran Hadžić u Hagu. Ja u ime SVM moram da kažem sa ove govornice da se nadamo da će se to desiti najkasnije do kraja ove godine, jer jednostavno nije moguće i nije dobro da smo svi mi taoci, sedam i po miliona građana Srbije, taoci dva čoveka. Pored ovoga, moramo ispuniti i pravne uslove. Treba da harmonizujemo naš pravni sistem sa pravnim sistemom EU, a to znači, dame i gospodo, da ovaj parlament treba da usvoji zajedno sa Vladom oko 150 hiljada stranica propisa. To ne treba da uradi samo parlament, jer tu ima i podzakonskih akata, ali veliki deo posla treba da odradi Narodna skupština. Zbog toga, jako je velika odgovornost na ovom sazivu Narodne skupštine.
                       
Kada govorimo o harmonizaciji, mi smo slušali i prošle godine da će Skupština usvojiti oko 40-ak zakona koji su neophodni za stavljanje Srbije na belu šengensku listu i na priključenje EU. Nažalost, ovaj parlament je jako malo od toga uradio i zbog toga jednostavno treba da bude u parlamentu atmosfera radna, Vlada treba mnogo, mnogo brže da prosleđuje nacrte zakona parlamentu da bi se ovaj zakonodavi rad ubrzao u interesu svih građana Republike Srbije, jer koliko je meni poznato, ni jedna parlamentarna stranka ne kaže da je protiv ulaska Republike Srbije u EU.
                        
Zbog toga se zalažemo za ubrzanu harmonizaciju, zalažemo se za ispunjenje političkih i pravnih uslova, zalažemo se za prihvatanje sistema vrednosti, evropskih vrednosti i nadamo se da će u skladu sa Rezolucijom Narodne skupštine o pridruživanju Evropskoj uniji oktobra 2004. godine priključenje Srbije Evropskoj uniji biti uistinu prvorazredni nacionalni i državni cilj. Hvala vam. 
                       
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
                       
Pošto nemamo dovoljno vremena za sledećeg govornika a to je gospodin Velimir Ilić, određujem pauzu. Nastavićemo sa radom u 15,00 časova. Molim da u 14,30 šefovi poslaničkih grupa dođu na jedan dogovor o daljem radu.