O izveštaju o Kosovu i Metohiji (i odgovor Aleksandra Vučića)
PREDSEDNIK: Reč ima Balint Pastor. Izvolite.
BALINT PASTOR: Uvaženi predsedniče Republike, poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani predstavnici srpskog naroda sa Kosova i Metohije, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je deveti put da ja imam prilike da govorim u poslednjih 15 godina o pitanju Kosova i Metohije ovde u Narodnoj skupštini.
Od 2000. godine do 2013. godine je ova Skupština donela 11 rezolucija i dve platforme. Mi danas o izveštaju vodimo raspravu na osnovu tačke 5. Rezolucije o osnovama za političke razgovore sa Privremenim institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji.
Ono što je na prvom mestu i ono što treba da bude na prvom mestu i što treba reći unapred, jeste, da mi za razliku od nekih prethodnih perioda u poslednjih osam godina, znači od 2014. godine o pitanjima Kosova i Metohije u ovom visokom domu razgovaramo na realnim osnovama.
Za to treba da postoji velika hrabrost, pre svega od strane predsednika Republike, pre svega od strane Vlade Republike Srbije.
Ja imam neka lična iskustva iz 2007, 2008, 2011. godine, kada se o istoj ovoj temi razgovaralo na osnovu nekih drugih principa. Kada se razgovaralo na osnovu busanja u grudi, kada se razgovaralo u smislu nerealnih obećanja, kada se razgovaralo na način što nije donosilo koristi ni sprskom narodu na KiM, ni Republici Srbiji, ni bilo kom građaninu Republike Srbije. Ono zbog čega se želim zahvaliti predsedniku Republike, a to sam govorio i pre godinu dana kada smo, pre 14 meseci tačnije razgovarali o ovoj istoj temi to je hrabrost.
Ovo što vi činite to iziskuje veliku hrabrost. Iziskuje hrabrost zbog toga što vi o najbolnijem pitanju srpskog naroda govorite na iskren, otvoren i realan način i za to je neophodna i velika odgovornost, ali pre svega, velika hrabrost i zbog toga želim da vam se zahvalim i to je nešto što možda posluži kao osnova za iznalaženje nekih rešenja u budućnostima da ni ja nisam preterani optimista jer za kompromis trebaju dve strane.
Videli smo iz ovog izveštaja da spremnost za kompromis ne postoji sa obe strane, jer sve dok se ne formira zajednica srpskih opština, sve dok se ne formira zajednica srpskih opština na KiM mi o kompromisu i o ispunjavanju obaveza i sa jedne i sa druge strane ne možemo govoriti i ne možemo razgovarati. I zbog toga bih se pridružio vašem apelu predsedničke Republike, a zna se na koga sve treba apelovati i ko su donosioci odluka, da omoguće i da naprave konkretne korake u interesu toga da se formira zajednica srpskih opština da bi i Beograd, da bi i predstavnici srpskog naroda sa KiM, mogli da vide da zaista postoji spremnost za kompromis i da zaista postoji bilo kakva nada da se iznađe bilo kakvo rešenje.
Slažem se sa vama predsedniče Republike da ono što radi Republika Srbija, ono što radite vi lično, ono što radi Vlada Republike Srbije, to je poštovanje međunarodnog prava. I, o tome smo razgovarali i o tome smo govorili i prethodnih godina, ali ista ova rečenica nije mogla da bude izgovorena pre dve godine i nakon februara ove godine i mislim, naravno na dešavanja u svetu i konkretno na dešavanja u Ukrajini i zbog toga, kada kažete da je Republika Srbija na strani međunarodnog prava i da štiti međunarodno-javno pravo, to nije nekakva politička izjava, to nije nikakvo subjektivno mišljenje, nego je to jednostavno istina i činjenica.
Cenimo vašu spremnost što želite da rešite ovo pitanje koje postoji decenijama unazad i da ne želite da se i ovo pitanje ostavi našoj deci da ona rešavaju ovo pitanje. I to je najbitnije. To je najbitnije zbog toga što dok se ovo pitanje ne reši možemo mi da se bavimo privlačenjem investicija, možemo mi da se bavimo priključenjem i naporima priključenja EU i možemo da postignemo određena rešenja, odnosno određene pomake i određene rezultate kao što i postižete, ako što i postižemo, jer Srbija danas nije isto takva kao što je bila pre osam godina. Ali, dok se ovo pitanje ne reši kao Damoklov mač će visiti iznad svih građana Republike Srbije, bez obzira da li žive u Zvečanu, Kosovskoj Mitrovici ili Sremskoj Mitrovici ili Subotici ili Vranju, i zbog toga cenimo ovu spremnost na kompromis što vi dokazujete svakom prilikom kada razgovarate sa bilo kim o ovoj temi.
I, upravo zbog toga ovo pitanje KiM nije pitanje i nije tema samo za srpski i albanski narod, ovo je tema i za građane Mađarske i za građane Rusinske i za građane Hrvatske i za građane bošnjačke nacionalnosti i romske i sve građane Republike Srbije, jer dok se ovo pitanje ne reši u skladu sa međunarodnim javnim pravom, do tada u Srbiji ne može da se postigne takav standard kakav bi se mogao postići i kakav se postiže u nekim drugim državama.
Ja želim da izrazim i sa ovog mesta i poštovanje i divljenje predstavnicima sprskog naroda na KiM što istrajavaju i što trpe sve što treba da trpe. Ja ne želim tu da ulazim u neke polemike sa opozicijom, ali da sam ja pripadnik srpskog naroda i kad bi izvodio ovakve performanse u vezi toga ko gde sedi u Narodnoj skupštini, a da tu sede moji sunarodnici, da sam pripadnik srpskog naroda, koji ne znaju kada dođu kući šta će zateći i tako žive decenijama mene bi bila sramota. (Aplauz)
U ime SVM i u ime svih vojvođanskih Mađara želim da kažem da apsolutno da navijamo za vas da možete da ostanete na vašim ognjištima i apsolutno imamo razumevanje za svaku podršku i materijalnu i svaku drugu koju vam pruža i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije.
Reći ću vam jedan podatak i citiraću predsednika Republike, vi o tome danas niste govorili, ali ste govorili 2018. godine u nekim drugim prilikama – godišnje iz budžeta Republike Srbije na KiM ode između 520 i 530 miliona evra. To je podatak iz 2018. godine. Možda je ta svota i veća.
Mi vojvođanski Mađari apsolutno nemamo problema sa tim, kao što nemamo problema ni sa tim kada se sredstva daju za Srbe na teritoriji BiH ili negde drugde, kao što ni vi nemate problem sa tim kada Mađarska daje izuzetno velika sredstva za vojvođanske Mađare i zbog toga ne možemo da se vodimo igrom dvostrukih aršina.
Ako mi očekujemo da vi smatrate sasvim normalnim što naša matična država nas podržava u Srbiji onda mi apsolutno ne možemo da imamo bilo kakav problem sa tim što država pomaže Srbe ma gde oni živeli.
Zašto imamo razumevanje pored svega ovoga što sam rekao za Srbe na Kosovu i Metohiji? Ja sam o tome govorio i prošli put i pretprošli put i pošto znam da neću biti pogrešno shvaćen, reći ću i danas.
Istorija i velike sile s vremena na vreme, o tome nas uči istorija, kažnjavaju neke narode, male narode, male u brojčanom smislu. Mađari su 102 godine morali da se suoče sa Trijanonskim mirovnim diktatom. Tri koma tri miliona Mađara se probudilo u nekoj drugoj državi tada. Prošli smo dvadesetih i tridesetih godina kroz sve ovo kroz šta Srbi sa Kosova i Metohije prolaze prethodnih godina. Znamo kako je to iz iskustva.
Da ne govorim samo o nekim istorijskim činjenicama od pre stotinak godina. Svi se mi sećamo i toga kakvi su bili međunacionalni odnosi u Vojvodini 2003, 2004. i 2005. godine. Koliko je bilo međunacionalnih incidenata.
Zašto ovo spominjem? Ovo spominjem zbog toga što nas taj slučaj uči tome da kada postoji spremnost na kompromis, kada postoji razumevanje sa obe strane, onda su svi problemi rešivi. Mi u prethodnih osam godina praktično ne znamo ni za jedan međunacionalni incident između srpskog i mađarskog naroda na području AP Vojvodine. To nije slučajno. To je zbog toga što smo zajednički dosta toga uradili.
Ono istorijsko pomirenje koje je pre devet godina postignuto između srpskog i mađarskog naroda, ovde u ovoj Narodnoj skupštini usvajajući Deklaraciju o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva 1944. i 1945. godine, pa preko spomenika u Čurugu nevinim žrtvama i mađarskog i srpskog naroda, mogao bih da spomenem još neke konkretne stvari koje smo u interesu toga učinili. Sve to nas uči tome da ukoliko postoji kompromisi, ukoliko postoji otvorenost onda je i moguće postići istorijsko pomirenje. Bez tog istorijskog pomirenja teško da možemo doći do mira, stabilnosti i bezbednosti.
Ovo sam spomenuo isključivo zbog toga da bi rekao da ovo može da posluži kao presedan i u nekim drugim relacijama. Nadam se da će i da posluži kao presedan. I ovaj naš presedan, srpsko-mađarski dokazuje, i nemam problem sa tim da kažem otvoreno, jasno i glasno, ovaj naš presedan pokazuje da problem nije u Srpskom narodu.
Ako je to srpski narod i politički predstavnici srpskog naroda umeli, mogli, imali snage, hrabrosti sa mađarskim narodom, onda verovatno imaju i sa nekim drugim narodima, jer je presedan napravljen.
Ono što bih želeo da kažem na kraju. Nadam se, nisam optimista, ali se nadam, da će doći do nekakvog kompromisnog rešenja. Mi vama, predsedničke Republike, i Vladi Republike Srbije pružamo svaku moguću podršku i konkretnu pomoć u iznalaženju kompromisnog rešenja, jer ovo nije samo pitanje za srpski i albanski narod. Nadamo se da će do kompromisnog rešenja doći.
Naravno, u danu za glasanje će poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara glasati za usvajanje ovog izveštaja.
Hvala.
PREDSEDNIK: Reč ima predsednik Republike. Izvolite.
ALEKSANDAR VUČIĆ: Želim da se gospodinu Balintu Pastoru zahvalim na velikoj korektnosti koju iskazuje u svakom svom javnom nastupu, iza kojih nema nikakvih prikrivenih stvari i trikova i što uvek na svoj veoma inteligentan, ali i ozbiljan i odgovoran način prilazi rešavanju državno-pravnih stvari od interesa za Republiku Srbiju.
Vi ste rekli da smo uvek imali busanje u prsa, i o tome ću da govorim danas u mnogo navrata. To busanje u prsa nikada ničemu nije služilo, osim podizanju sopstvene popularnosti i uživanju u sopstvenoj slici u ogledalu, fotoaparatu ili nečijoj kameri, ničemu više. I nikada ti ljudi koji se previše busaju u prsa, čak i kada sam to sam radio tamo devedesetih godina, nisu razmišljali o tome kakve to posledice nosi.
Nadam se da smo mnogo toga naučili u prethodnih 30 godina i da nećemo napraviti takve greške i da nećemo poverovati i da nećemo biti lakomisleni da poverujemo ljudima koji nam govore o lakim i jednostavnim rešenjima i o tome kako možemo da živimo sami u celom svetu, bez ičije podrške i pomoći i kako je moguće da radimo baš šta nam je volja i da nikoga ne slušamo i da nikoga ne saslušamo i da ni sa kim ne sarađujemo, jer mi tako mislimo da je najbolje i baš nas briga.
Da, vodiću takvu politiku još ovaj jedan mandat, a onda, moja najveća bojazan je da će upravo takvi neodgovorni tipovi, sa različitih strana naše političke scene, dobiti poverenje naroda, zato što živimo u vremenu u kojem ekstremni stavovi, izrazito ekstremni stavovi dobijaju veliku podršku. To je vreme neodgovornosti ili, onako kako ja to nazivam, nepodnošljive lakoće neodgovornosti, što smo mogli da čujemo i u govoru gospodina Obradovića i o čemu ću detaljno i temeljno da govorim, da vidite samo koliko je neistine izneo u tako kratkom vremenskom periodu.
Dakle, želim da vam se zahvalim i da vam pružim informaciju. Prvo, ponosan sam na to što u odnosu na 2003, 2004. i 2005. godinu, kada smo imali više stotina međunacionalnih sukoba na teritoriji severa Srbije između Srba i Mađara, danas nam se to svodi na ukupno prste jedne ili dve ruke. Dakle, svi incidenti koje imamo u Vojvodini, koje na ovaj ili onaj način možemo da okarakterišemo kao međunacionalni, iako čak ni oni nisu međunacionalni, da budemo sasvim otvoreni. Dakle, to je rezultat vašeg rada, vašeg oca, izvinjavam se što tako kažem, i lidera vaše partije Ištvana Pastora, premijera Orbana, vas lično, uvaženi Balint. I mi smo radili, jer smo želeli da izgradimo takve odnose sa Mađarima, građanima Srbije, koji poštuju, vole ovu zemlju i koji znaju koliko treba poštovanja i ljubav da iskazuju i prema Mađarskoj. Nama to ni najmanje ne smeta i nikada nam neće smetati.
Jedna informacija za vas. Mi danas, iako je to teško izračunati, jer ne ide sve, kao što znate, preko Kancelarije za KiM, već preko različitih ministarstava, ali okvirno, ono što smo u međuvremenu dobili kao informaciju od Ministarstva finansija, negde je to između 750 i 820 miliona evra koje ulažemo na godišnjem nivou za KiM. Mislim da je to važna informacija. To je 2,5 puta više nego što smo ulagali pre 10 godina, i to ne u dinarima, već govorim u evrima ili dolarima.
