Vojvodina u šahu

Jedan budžet, dve matematike

Kako će Bojan Pajtić rešiti politički i ekonomski rebus da sa istim novcem podmiri sveže osvojene nadležnosti, a da istovremeno ne ugrozi svoju neprikosnovenu poziciju u Vojvodini

Za sve je kriv Ustav Srbije. Zbog onoga što u njemu piše Mađarska koalicija može sasvim principijelno da izgleda kad čini vratolomiju i ne glasa za budžet vlade koju podržava, a Bojan Pajtić se i zbog onog što dobija po Ustavu, može doživeti kao političar ogromne moći. Ali da ima neki problem i sa novcem i sa moći pokazao je Goran Ješić, objašnjavajući kako Vlada Srbije krši Ustav time što Vojvodini ne da novac za prošle godine izborene nadležnosti i tako zakotrljao priču o odnosu centralne prema lokalnim vlastima, a pogotovo prema pokrajinskoj vladi u Novom Sadu.

„Vojvodina je dobila 158 novih nadležnosti i nijedan dinar za njihovo sprovođenje. To je smešno. I govorimo o stvarnoj želji za decentralizacijom? To je nepoštovanje ne samo nižih nivoa vlasti već i vlastitog Ustava i međunarodnih ugovora koje je ova zemlja potpisala“, kaže Goran Ješić, predsednik opštine Inđija. Naime, Skupština Srbije jeste posle 13 meseci medijskog razvlačenja Statuta i, nakon što je značajno izmenjen u Novom Sadu, potvrdila novi statut Vojvodine, ali nije usvojila zakone o finansiranju AP Vojvodine i zakon o imovini lokalnih samouprava, iako je to bila ustavna obaveza, kao i usvojeni zakon o prenosu nadležnosti. I ne samo da je ustavna obaveza nego je zarad toga Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj lokalne samouprave nemaju svoju imovinu i samim tim otežano im je privlačenje investitora. Bez tih zakona, Vojvodina je ostala na starom nivou finansiranja a sa znatno većom autonomijom. Koju nema čime da razradi.

Ako se još zna da je odlukom Vlade Srbije o raspodeli i korišćenju sredstava za realizaciju projekata Nacionalnog investicionog plana, od ukupno 389 projekata odobreno samo 13 koje je podnela Vlada Vojvodine, odnosno da je od ukupno 26 milijardi koje će NIP ove godine da investira, za vojvođanske potrebe planirano svega nešto više od 477 miliona dinara ili samo 1,83 odsto – onda utisak nezadovoljnih autonomaša da Vojvodina poput Olivera Tvista u Dikensovom sirotištu stidljivo podizanjem dva prsta traži još, a dobija samo podrugljiv smeh, i ne mora da bude daleko od istine. Ali, da li je baš tako?

Ministarstvo za NIP tvrdi da nije i da su pravi brojevi 20, a ne 13 projekata – vrednosti 5,15 milijardi dinara, što je blizu 20 odsto ukupnog budžeta NIP-a. Otkud sad ta razlika između 2 i 20 odsto? U tome što Vojvođani ne računaju izgradnju Koridora 10 „u svoje projekte“ i to ne zato što smatraju da autoput Horgoš – Novi Sad i krak do Kelebije nisu njihovi, već da im je to već jednom uračunato. „Ne mogu dva puta da nam prodaju istu stvar“, reći će Balint Pastor, šef poslaničke grupe manjina. Ali, nije reč ni o dva budžeta već o jednom budžetu Srbije iz koga se izdvaja i za NIP i onih unikatnih sedam odsto obaveznih za Vojvodinu. U koje je uračunat pomenuti autoput.

Ali, kasa Srbije je u takvom stanju da ne može da nahrani sve koje bi trebalo. Savez vojvođanskih Mađara prvi za to nije imao razumevanja i dozvolio je sebi takav luksuz da ne glasa za budžet. „Zaboravljeno je oko 150 miliona evra od prodaje NIS-a za koje je odredbom iz 2009. godine utvrđeno da treba da pripadnu Vojvodini. Tek sa tim novcem Vojvodina bi ispunila uslov iz Ustava da dobija najmanje sedam odsto novca iz budžeta, od čega tri sedmine za kapitalne rashode. Slažem se da nije normalno da Ustav sadrži konkretne brojeve i razlomke, ali ako već tako piše to treba da poštujemo. A kad joj to kažemo, ministarka finansija nam odgovori da para nema i da to ne može da se ispoštuje ni na republičkom nivou. Pa Ustav ni ne nalaže da to bude na nivou cele Srbije, ali u Vojvodini mora“, kaže Pastor.

Zanimljivo je da već godinu dana vojvođansku priču „gura“ pre svega SVM, a ne recimo LSV Nenada Čanka koji je to posmatrao sa strane, povremeno koristeći duhovitost svog lidera da potvrdi svoje postojanje (u slučaju novca iz NIP-a izjavio je da je Srbija prva priznala državnost Vojvodine jer joj je poručila da „ima svoje fondove“). I kad SVM-ovci, sa podrškom pokrajinskog DS-a ili bez nje, ultimativno zatraže „svoje novce“, stiče se utisak da nemaju razumevanja i solidarnosti za isuviše tešku ekonomsku situaciju u čitavoj Srbiji. „Mi ne tražimo pare za sebe, za stranku, opštine gde smo vlast ili nacionalne savete. Tražimo samo da se sprovodi Ustav. Solidarni smo, ali ne mogu se stavljati određeni delovi Ustava izvan pravne snage zbog solidarnosti. Jer, onda izlazimo iz okvira demokratije“, kaže Balint Pastor.

Ali, poslanici Mađara nisu se ovako principijelno držali Ustava pre godinu dana kada su rebalansom budžeta - da bi se ispunio „ustavni uslov od sedam vojvođanskih odsto“ - glasali da se transferna sredstva namenjena opštinama po Vojvodini prvo prebace u budžet pokrajine da bi odatle ona bila podeljena tim opštinama. Ali, sada nisu bili tako tolerantni pa ni DS nije bio nimalo tolerantan već je izbacio SVM iz vlasti u Subotici. Ali, ne i iz pokrajinske vlasti, pa Šandor Egereši i dalje obavlja formalno najznačajniju funkciju u Vojvodini. Zanimljivo, jer se Subotica smatra jednim od retkih odbora DS-a po Vojvodini koji nije „sto posto Pajtićev“ već tu više uticaja ima Oliver Dulić, trenutni Tadićev čovek od najvećeg poverenja u Vojvodini.

Dakle, iako je nekada budžet pokrajine služio kao protočni bojler, ipak se tu od usvajanja Ustava 2006. slivalo znatno više novca nego ranije i baš to je, uz apsolutnu izbornu pobedu 2008. godine, jedan od glavnih razloga velikog političkog uspona Bojana Pajtića. Od 2007. godine Pajtić je imao na raspolaganju oko 200 miliona evra više godišnje, a nadležnosti su ostale stare. Pri tom, Budžetska inspekcija Srbije, potvrdila je u odgovoru na poslaničko pitanje da ministarka finansija Diana Dragutinović, nije kontrolisala kako se troši taj novac. Tako je prošlogodišnji budžet AP Vojvodine bio 59,8 milijardi dinara a više od četvrtine budžeta, oko 15 milijardi dinara, ostalo je fondovima: Fondu za kapitalna ulaganja APV i Fondu za razvoj APV. Predsednik upravnih odbora oba fonda je predsednik Izvršnog veća Bojan Pajtić. Raspolaganje tim sredstvima, smatraju u Beogradu, u odlučujućoj meri je doprinelo velikom rastu moći Bojana Pajtića, pa i njegovim ubedljivim pobedama na izborima. I, kako neki smatraju, njegovom udaljavanju od predsednika DS-a Borisa Tadića. I sada mu je praktično poslata poruka da onaj isti novac mora da preraspodeli na mnogo, mnogo više nadležnosti. I to je pravi test za premijera Vojvodine.

Da li bi onda cela ova priča oko pomanjkanja novca za Vojvodinu mogla da se gleda kao unutarstranačko pitanje DS-a. „U Srbiji, u kojoj DS ima svu vlast, svako pitanje je unutarstranačko. Svako. Sad, da li tu postoji lični problem Tadića i Pajtića, ne znam, niti želim da ulazim u to. Mislim da je veći problem to što sam ja kao Srbin iz Vojvodine omalovažen, kao a kako je omalovažen Srbin iz Niša kome bi region možda bio izlaz, a neće ga nikada dobiti. Centralna vlast treba da podeli nadležnosti, pa onda onaj ko je uspešan treba da pokupi prihode. A ne da blokira stvarnu utakmicu u zemlji a da obeća nekih sedam odsto koje, naravno, ne može da ispuni pa se onda dovija uračunavanjem transfernih sredstava za opštine i sličnim gimnastikama. I tu je počelo moje neslaganje i sa Tadićem i sa Pajtićem jer su oni želeli takav amaterski ustav, a ja sam želeo moderni ustav Srbije koji neće stajati na putu neminovnom procesu decentralizacije. Jer, ne želim ja, kao Inđija, da se takmičim samo sa Đerom, Osijekom, Lincom. Hoću da se takmičim sa Valjevom, Požarevcem, Kruševcem“, kaže Goran Ješić.

„Očigledno je da postoje drugačija mišljenja o stepenu i tempu decentralizacije u okviru DS-a. Ali bilo bi mnogo neozbiljno da su nekakva stranačka nadmetanja razlog zbog kojeg se kažnjavaju sve opštine u Vojvodini i celoj Srbiji uostalom, pa se ne donosi Zakon o imovini lokalne samouprave. To nalaže Ustav i to je preduslov za razvoj lokalnih samouprava“, objašnjava Pastor mlađi.

Međutim, kockice bi se mogle baš tako posložiti da Bojan Pajtić ispadne meta. Jer, usvajanjem ova dva zakona, koja su po Ustavu trebalo da budu doneta do kraja 2008. godine, sadašnji premijer Vojvodine bi dobio takve resurse sa kojima bi, uz sve što već ima: političku veštinu, infrastrukturu, podršku zapadnih zemalja – postao skoro nedodirljiv. „Gde je manjak para uvek je višak nesuglasica. Ne bih rekao da je ovo disciplinovanje Bojana Pajtića, ali verovatno tu ima nečega. To je više neka vrsta lupkanja po prstima. Pokušaj da se nekim delovima i nekim ljudima stavi do znanja da se ne otrgnu kontroli ili unutar DS-a, ili unutar državnog aparata“, smatra politički analitičar Milan Nikolić.

Bojanu Pajtiću nikako ne ide u prilog ni Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji strogo zabranjuje da jedna osoba obavlja dve funkcije. Kako je jedino u Vojvodini bio mešoviti izborni sistem – polovina poslanika izabrana je neposredno od strane građana, a isti ljudi, po pravilu, birani su za predsednike opština. Međutim, novoformirana Agencija protiv korupcije tu je izričita. To je sukob interesa. I svako mora da izabere jednu od te dve funkcije. U zgradi Banovine se pokušalo sa objašnjenjima da taj zakon nije postojao kad su održavani izbori i da bi njegova primena i na već izabrane poslanike značila retroaktivnu primenu zakona. Kao i sa onim da Skupština Vojvodine nema zakonodavnu ulogu, pa samim tim učešće u izvršnoj lokalnoj vlasti nije sukob interesa. Međutim, sva je prilika da ova objašnjenja neće pomoći mnogo i da će čak 15 poslanika vladajuće većine u Skupštini Vojvodine morati uskoro da se opredeli samo za jednu funkciju. E sad, pokrajinska vlada je savetovala toj petnaestorici da se odreknu mesta predsednika opština, s obzirom na to da oni nisu birani direktno već u skupštinama opština pa ne bi morali da budu raspisivani izbori. Međutim, ko je spreman da se odrekne uticajnog mesta predsednika opštine da bi jednom do dva puta mesečno dizao ruku u Skupštini Vojvodine. Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić bi sad trebao da se odrekne mesta prvog čoveka glavnog administrativnog centra Vojvodine da bi ostao poslanik u Skupštini Vojvodine, a Goran Ješić da se odrekne toga da bude „inđijski babo“. Predsednik opštine Srbobran Branko Gajin je već izjavio da će se, ako bude morao, odreći poslaničkog mandata a ne funkcije predsednika opštine. Uostalom, to bi bilo ravno tome da se Pajtić odrekne funkcije premijera Vojvodine da bi bio samo poslanik u Skupštini Srbije.

Zašto je sad to uopšte bitno? Zato što od ove petnaestorice sa duplim funkcijama samo Živorad Smiljanić (SPS) i Milivoj Vrebalov (LDP) nisu iz DS-a. Ovoga trenutka DS, kao stranka, ima 61 poslanika u Skupštini Vojvodine i ako izgubi makar jednog više neće sami imati većinu. A realno je da izgubi znatno više jer neće moći da svu snagu i resurse usmeri na jedno mesto, a može se očekivati dogovor opozicije da se u drugom krugu glasa protiv kandidata DS-a. Ako, pak, izgubi „čisto svoju većinu“ i bude zavisio od koalicionih partnera, to će značiti i gubitak značajnog dela lične političke autonomije Bojana Pajtića.

U tom slučaju, situacije poput ovonedeljne, da visoki funkcioner LSV-a Branislav Pomoriški bude smenjen sa mesta državnog sekretara u Ministarstvu za NIP, zbog Dinkićeve odmazde za dešavanja u Vojvodini (verzija LSV-a) ili nedolaska na posao (verzija ministarstva), mogu postati praksa i u Skupštini Vojvodine. Otuda i Pajtićev savet gradonačelnicima i poslanicima. Ali, ako ga poslušaju i odreknu se ugodnih mesta „varoških gazda“, Bojan Pajtić rizikuje veliko nezadovoljstvo u stranci jer neće imati čime da im kompenzuje funkcije koje su ostavili. I to je ta pozicija Bojana Pajtića u kojoj se nađe svakog puta kada na neku odluku iz Beograda ne sme da reaguje zbog stranačkih pozicija a mora zbog autonomaških rivala s druge strane.

Guranje Bojana Pajtića u takvu šah poziciju može se gledati i u kontekstu odlaganja redovne Izborne skupštine DS-a koja je planirana za februar, a na kojoj je „uslov“ izbor jednog potpredsednika iz Vojvodine. Mada je za celu ovu situaciju onaj najprozaičniji razlog verovatno jednako bitan: nema dovoljno para u budžetu.

Raspodela sredstava iz NIP-a za 2010.
Šta će Vojvodina dobiti:
Ukupno projekata      Odobreno           Vrednosti projekta
389                              13                            477 miliona dinara (1,83 odsto od ukupne vrednosti)
Izvor: Vlada Vojvodine

Ukupno projekata      Odobreno           Vrednosti projekta
389                              20                           5,15 milijardi dinara (20 odsto od ukupne vrednosti)
Izvor: Ministarstvo za NIP

Šta Vojvodina traži:
Da bude odobreno još 28 projekata
Vrednosti projekta od 3,87 milijardi dinara

GORISLAV PAPIĆ