Skupština usvojila Deklaraciju o osudi zločina nad Srbima i građanima Srbije
Iako je Nada Kolundžija (ZES), predstavljajući deklaraciju, rekla da ovaj dokument ne bi trebalo da podstakne raspravu o patriotizmu diskusija je upravo protekla u takvoj atmosferi
Narodna skupština Srbije usvojila je sinoć Deklaraciju o osudi zločina nad srpskim narodom i građanima Srbije tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, BiH i na KiM, kojom se najoštrije osuđuju ovi zločini i izražava žaljenje i solidarnost sa žrtvama NATO bombardovanja. Za usvajanje su glasala 133 poslanika vladajuće koalicije i LDP-a, dok ostali opozicionari nisu bili u sali.
Deklaracija, čije donošenje je najavljivano šest meseci, usvojena je posle više od deset sati rasprave u kojoj su predstavnici vlasti tvrdili da njeno donošenje treba da doprinese da se zločini ne zaborave i da počinioci ne izmaknu pravdi, a većina opozicionara da se donosi kao alibi za Deklaraciju o Srebrenici. Opozicija je, takođe, oštro kritikovala što NATO bombardovanje nije kvalifikovano kao zločin i što se ne pominju zločini u Sloveniji.
U raspravi pre glasanja predstavnici vlasti tvrdili su da ovaj akt treba da doprinese da se zločini ne zaborave i da počinioci ne izmaknu pravdi, većina opozicionara je tvrdila da je to alibi za Deklaraciju o zločinima u Srebrenici, oštro kritikujući to što se bombardovanje NATO ne kvalifikuje kao zločin, ali i to što se ne pominju zločini u Sloveniji.
Predstavljajući tekst deklaracije Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe ZES-a, rekla je da ovaj dokument nema za cilj da „podstakne raspravu u takmičenju u patriotizmu i u tome ko više voli Srbe”. Ipak, veći deo debate protekao je baš u atmosferi nadgornjavanja u patriotizmu. Diskutanti su se u raspravi bavili i nedavno održanom Paradom ponosa, ali i uzrocima vandalizma srpskih navijača u Đenovi i time ko je kriv. Bilo je optužbi opozicionara zbog „vrlo blagog teksta deklaracije”, uz objašnjenje da je on takav, jer je pisan „u kabinetu predsednika Tadića”.
Nada Kolundžija je sve te optužbe odbacila kao neosnovane i uvredljive, objašnjavajući da se do teksta došlo posle nekoliko sednica skupštinskog kolegijuma, „nisu ga pisale nikakve nevidljive grupe ni kabineti”. Ona je razmenila nekoliko replika sa opozicionarima, pa je na tvrdnju Tomislava Nikolića (SNS) da se deklaracija donosi da bi vlast mogla da se hvali da je doneta, odgovorila da „onaj ko tako nešto kaže, sam sve radi samo da bi se hvalio”. Na tvrdnje Slobodana Samardžića (DSS) da vlast „amnestira NATO, jer bombardovanje ne tretira kao zločin”, Kolundžija je odgovorila da „deklaracija nikoga ne amnestira, niti to može, zna se kako se amnestira”.
I dok su opozicioni poslanici maksimalno koristili svoje vreme za diskusiju, većina predstavnika vladajuće koalicije bila je vrlo kratka. Tako je Moma Čolaković (PUPS) samo najavio da će podržati deklaraciju, a Branko Ružić (SPS) kazao je da se „deklaracijom zatvara ciklus osuda zločina počinjenih devedesetih”. Balint Pastor (SVM) najavio je podršku deklaraciji, izrazivši zadovoljstvo što joj je promenjeno ime na inicijativu njegove stranke. Riza Halimi (KAPD), kao i ostali opozicionari, kritikovao je deklaraciju, ali zato „što ona ne osuđuje zločine nad Albancima počinjene u Preševu”.
M. ČEKEREVAC
