Poslanici narodni, interesi privatni
Predstavnici vlasti i opozicije slažu se da ima glasanja koja „mirišu” na interes nekog tajkuna ili grupe privrednika
Ima glasanja, koja „mirišu” na interes nekog tajkuna, ili grupe privrednika, slažu se, sudeći po izjavama, predstavnici vlasti i opozicije u Narodnoj skupštini Srbije. Niko, međutim, nije spreman da navede neki primer i neko konkretno ime u čijem interesu je parlament doneo neku odluku, mada su se sa skupštinske govornice mogle čuti raznorazne optužbe.
Poslednji slučaj usvajanja SPS-ovih amandmana na „duvanske akcize”, uz poslanike iz vladajućih stranaka LSV-a i SVM-a i, gotovo celokupne opozicije, ne razlikuje se od drugih situacija. Svi koji su za ovaj predlog glasali tvrde da im je primarni motiv bio taj da jevtine cigarete poskupe manje, a skupe više, jer je to u interesu građana. I svi tvrde da njihovo glasanje nema nikakve veze sa lobijima, ili, kako se nezvanično pričalo, sa interesima Predraga Rankovića Peconija, vlasnika domaće fabrike „Monus” koja proizvodi jevtine cigarete.
U srpskom parlamentu bilo je nekoliko oštrih debata sa međusobnim optužbama za lobiranje u korist ovog ili onog. Takve optužbe mogle su se čuti u slučaju gasnog sporazuma sa Rusijom, pa kad je odbijen predlog LDP-a da se formira anketni odbor koji bi ispitao ima li „Delta” monopolski položaj na tržištu, pa u slučaju koncesije za autoput Horgoš–Požega.
Gasni sporazum je poseban slučaj. Za njegovu ratifikaciju u parlamentu glasalo je 214 poslanika, uključujući G17 plus, čiji je lider Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, bio oštar kritičar ovog sporazuma. Protiv su glasali poslanici iz skupštinske većine LSV, ali i opozicioni LDP. Svi kritičari su optuživani da rade za interese „naftnih i gasnih lobija, koji žele samo da kupe NIS, a protiv interesa države”.
Sa prve strane
Niko nije ponudio neki opipljiv dokaz za to, ili za neki drugi slučaj koji „miriše” na lobiranje za nečiji račun.
Vlajko Senić, zamenik šefa poslaničke grupe G17 plus, kaže da ne zna da li je u parlamentu bilo nekog lobiranja, a ako ga je bilo „i ako ima lobiranja, trebalo bi da bude javno”. On ističe da je G17 plus na sve argumente zašto nije dobar gasni sporazum sa Rusijom dobijao besmislene optužbe da lobira za druge kompanije.
Radikali često umeju da kažu kako neke poslaničke grupe rade u interesu tajkuna, ipak, Dragan Todorović, šef poslaničke grupe SRS-a, kaže da „teško neko može da izađe sa čvrstim dokazima da je neko glasao za nešto zato što je sebi obezbedio političku, ili neku drugu korist”. On, kaže, ne sumnja da postoji uticaj tajkuna, koji „finansiraju neke stranke, ili pojedince, ali opasnije je što oni utiču na vladu”.
Prema njegovim rečima, baš Zakon o akcizama svedoči da se „vlada dogovorila prilikom prodaje duvanske industrije da obezbedi povlašćen položaj firmama koje su kupile naše duvanske fabrike tako što je izjednačila akcize za jevtine i skupe cigarete”. Iako radikali često znaju da kažu kako je „Miroslav Mišković jedina vlast u Srbiji”, oni, ipak, nisu glasali za formiranje anketnog odbora koji bi se bavio „Miškovićevim monopolom”, zato što „sa nekim strankama ne sarađujemo, a to je predložio LDP”.
Optužbe je iznosio i Tomislav Nikolić, sada lider naprednjaka. Međutim, Nikolić kaže da nema neke čvrste dokaze da je neko radio pod uticajem nekog lobija, ali da su mu „bile sumnjive neke odluke koje su donošene, najverovatnije, pod uticajem ili zapadnih sila, ili velikog kapitala”. Njemu su sumnjive, kaže, sve privatizacije, kao i zakoni o privatizaciji, preduzećima.
Velimir Ilić, lider Nove Srbije, veruje da lobiji postoje, ali on, kaže, nije nikada radio nešto zbog nekog lobija, ali neki jesu. Ilić navodi kako su „Čanak i Dinkić rušili koncesiju, kao što su rušili i gasni sporazum, to su dobri projekti, znači oni su radili u nečijem tuđem interesu”. Poslanici Nove Srbije jedini su glasali za LDP-ov predlog za formiranje anketnog odbora, a Ilić kaže da treba pitati one koji su bili protiv, zašto su bili protiv: „Sumnjivo je to”. Ni Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe ZES-a, ne bi mogla da kaže da zna za neki slučaj lobiranja u parlamentu, „čovek može na osnovu nekih činjenica da pretpostavi neke stvari, ali ne bih se bavila pretpostavkama”.
Bojan Kostreš (LSV) kaže da svaka odluka koja se donese ide u korist jednoga, a na štetu drugoga. Kostreš odbacuje sve optužbe da je LSV imao neki drugi razlog što je glasao protiv gasnog sporazuma, osim zato što je štetan za građane. Isto, kaže, važi i za koncesiju.
SVM i LSV spremni da preispitaju stav, socijalisti ćute
Na najavu vlade da bi mogla da pošalje predlog akciza na cigare na „popravni” u parlament, različite su reakcije.
Dragan Marković Palma, lider JS-a, kaže da će koalicija SPS–JS „ostati pri stavu da najjevtinije cigarete treba najmanje da poskupe”. Marković je ubeđen da će i po drugi put poslanici njegove koalicije glasati isto.
Bojan Kostreš (LSV) kaže da će poslanici LSV-a, ukoliko vlada bude imala jake argumente da akcize treba da budu povećane, razmisliti o tome kad i ako takav predlog bude stigao u parlament. Ukoliko takvog objašnjenja ne bude, kaže Kostreš, mi ćemo ostati pri ranijem stavu.
Balint Pastor (SVM), najavio je mogućnost i da poslanici iz poslaničke grupe manjina promene stav o akcizama, ali „očekujemo, ako takav predlog stigne, da predstavnik Ministarstva finansija obrazloži razloge ’za’ i ’protiv’ tog amandmana i posledice po budžet”. Branko Rušić, šef poslaničke grupe SPS–JS, nije želeo da daje izjave o ovom pitanju.
Vujadinović: Nisam lobista
Opozicioni poslanici optuživali su Dragana Vujadinovića (DS) da je zastupnik „izvozničkog lobija” u parlamentu zbog njegovog upornog isticanja da je dinar precenjen u odnosu na evro. Vujadinović, međutim, kaže da je njegovo lobiranje za slabiji dinar bilo isključivo iz ugla ekonomskog analitičara: „Bio sam i sada sam uveren da smo propustili mnogo prilika da naš spoljnotrgovinski deficit i deficit tekućih plaćanja smanjimo i da imamo povoljniju strukturu privrede kroz realniji kurs dinara.” Vujadinoviću su, međutim, sumnjivi, kako kaže, „duvanski amandmani”: „To nekako miriše na određeni lobi”.
M. ČEKEREVAC
