Partije manjina nisu diskriminisane?
Manjinske partije smatraju da su diskriminisane, jer im za prijavu izbornih lista treba 10.000 potpisa, koliko i „većinskim” strankama. One su se zbog toga žalile Ustavnom sudu Srbije.
Osam manjih partija nacionalnih manjina u više navrata zatražilo je od Ustavnog suda Srbije da oceni ustavnost, prema njihovom mišljenju diskriminatorskih, odredbi Zakona o izboru narodnih poslanika, kojima se određuje da je izborna lista stranaka nacionalnih manjina utvrđena kada je svojim potpisima podrži najmanje 10.000 birača.
Crnogorska partija, Demokratski savez Bugara, Savez bačkih Bunjevaca, Pokret mađarske nade, Slovačka stranka, Demokratska partija Makedonaca, Rusinska demokratska stranka i Građanski savez Mađara ukazale su na to da je taj broj potpisa 10 puta veći od broja potrebnog za osnivanje stranke nacionalne zajednice, za šta treba prikupiti 1.000 sudski overenih potpisa, dok za osnivanje “većinskih” stranaka treba prikupiti 10.000 potpisa.
Te stranke su ocenile da se manjine dovode u neravnopravan položaj, jer i za sve ostale političke stranke vredi da treba da prikupe 10.000 potpisa da bi im izborna lista bila važeća.
Bez odgovora
Predsednik Crnogorske partije Nenad Stevović za Dojče vele tvrdi da je u pitanju diskriminacija stranaka nacionalnih manjina. „Međutim, i pored postojanja ustavnih i zakonskih normi, diskriminacija postoji u odnosu na političke stranke nacionalnih manjina. Mi smo uputili i otvoreno pismo državnom vrhu Srbije, međutim do današnjeg dana još nikakav odgovor nije stigao. To može lako da dovede u pitanje i regularnost izbora, jer smatram da se Ustavni sud po ovom pitanju kad-tad mora oglasiti”, navodi Stevović.
Ustavni sud: Nema diskriminacije
Sa druge strane, Balint Pastor, poslanik Saveza vojvođanskih Mađara, najjače manjinske partije u Srbiji, za Dojče vele kaže da ne očekuje da će Ustavni sud uvažiti ovu inicijativu malih manjinskih partija. On je, naime, podsetio, da je taj sud već pre godinu i po dana odbio sličnu inicijativu i saopštio da nacionalne manjine nisu diskriminisane jer za njih vredi princip „prirodnog praga”, odnosno one sa 15.000 glasova mogu da dobiju jedno poslaničko mesto. „Suština je u tome što za jedan mandat svakako treba 15.000 glasova po principu prirodnog praga. I zbog toga smatram da nije opravdano da se sa 3.000 potpisa može podneti lista, a da se osvoji šest-sedam hiljada glasova, jer se time ne dobije mandat, a istovremeno ti glasovi postaju neupotrebljivi, jer sa te liste onda niko neće ući u skupštinu. Zato se zalažemo da se brojčano manje nacionalne zajednice međusobno udružuju i da se zajednički izbore za to da imaju poslanika u Skupštini Srbije”, poručuje Pastor.
Zamenica pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina Eva Vukašinović takođe podseća na odluku Ustavnog suda. „To pitanje se već pojavljivalo na Ustavnom sudu i on je zauzeo stav da je ta odredba u skladu sa ustavom”, kaže ona.
Inače, ranije je važila odredba da je za overu izbornih lista stranaka nacionalnih manjina dovoljno prikupiti 3.000 potpisa. Međutim, Ustavni sud je ukinuo tu odredbu na inicijativu Srpske radikalne stranke.
DINKO GRUHONJIĆ
