Opozicija nezadovoljna predlogom

Poslanici Skupštine Srbije počeli raspravu o rebalansu budžeta za ovu godinu

Beograd - Usvajanje rebalansa budžeta Srbije jedan je od preduslova za  postizanje ekonomske stabilnosti Srbije. Ekonomska i fiskalna politika, koja se  vodi u uslovima ekonomske krize, trebalo bi da, osim smanjenja javne potrošnje,  doprinese uravnoteženju privrede i umanjenju rasta inflacije - rekla je Diana  Dragutinović, ministarka finansija, obrazlažući potrebu za usvajanjem rebalansa  budžeta na sednici Skupštine Srbije.

Ministarka je rekla i da očekuje konstruktivnu diskusiju i dobre ideje sa  ciljem da se sa što manje posledica izađe iz krize. Ona je navela da je  najnovija procena da će bruto domaći proizvod biti u padu od dva odsto, zbog  čega je Vlada preduzela mere da se smanje troškovi administracije, uz  istovremeno podsticanje proizvodnje, infrastrukturnih projekata i zaštitu  standarda najugroženijih građana.

Rebalansom je predviđeno da prihodi budu 649,3 milijarde, a rashodi 719,8  milijardi, tako da bi budžetski deficit iznosio 70 milijardi dinara, što je oko  tri odsto bruto društvenog proizvoda. Ministarka je objasnila i da je  procenjeno da će pad uvoza u 2009. biti 21,8 odsto, a izvoza - 15 odsto.  - Podrška budžetu biće monetarna politika koja je usmerena na očuvanje  stabilnosti cena i deviznih rezervi. Finansijskoj stabilnosti zemlje doprineće  i novi kreditni aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom i dogovor da  osnivači banaka iz inostranstva ne smanjuju kreditnu aktivnost u Srbiji -  naglasila je Dragutinovićeva.

Prema njenim rečima, Fiskalno prilagođavanje budžeta obavljeno je postizanjem  ušteda od 65,4 milijarde dinara i povećanjem prihoda za oko 30 milijardi  dinara. Najveće smanjenje, za 40 milijardi dinara, jeste, kako je kazala, u  diskrecionim pravima koja se odnose na troškove državnog aparata, nabavku robe  i usluga, troškove reprezentacije, službenih putovanja i korišćenja mobilnih  telefona. Po osnovu povećanja akciza na gorivo prihodi budžeta biće veći za  četiri milijarde dinara, a uvođenjem privremenog oporezivanja impulsa u  mobilnoj telefoniji po stopi od deset odsto - tri milijarde dinara. Veće takse  na automobile jače snage trebalo bi da obezbede prihode od pet milijardi dinara. Značajne uštede, prema rečima Dragutinovićeve, biće ostvarene primenom zakona o  smanjenju zarada u državnoj administraciji, javnim preduzećima, agencijama i  drugim organizacijama čiji je država osnivač ili vlasnik, kao i zabranom novog  zapošljavanja. Iako će penzije biti zamrznute u 2009. iz budžeta će, za  penzioni fond biti povećani izdaci za 22,9 milijardi dinara, Nacionalnoj službi  za zapošljavanje biće isplaćeno pet milijardi dinara više nego što je bilo  planirano, a Fond za zdravstvo dobiće tri milijarde dinara manje. Rebalansom su  subvencije smanjene za 6,9 milijardi, a najveći deo te pomoći uskraćen je  poljoprivredi, objasnila je Dragutinovićeva.
   
Na početku jučerašnje rasprave o rebalansu budžeta poslanici opozicionih  stranaka kritikovali su predložena rešenja, ocenivši da su nerealna i da će  takvom ekonomskom politikom najveći teret krize pasti na srednji sloj  stanovništva. Radojko Obradović (DSS) najavio je da ta stranka neće glasati za  rebalans, jer nije ni realan ni ostvariv i da je samo pitanje trenutka kada će  se u Skupštini ponovo raspravljati o istoj temi. On je pitao kako će se pomoći  privredi, smanjiti pad proizvodnje i popuniti rupa u budžetu u vidu  konsolidovanog deficita od 90 milijardi dinara i zašto u rebalansu nema nigde  aranžmana sa MMF-om od tri milijarde evra. Njegov stranački kolega Zoran Šami  izrazio je bojazan da će već na jesen biti proglašen opšti bankrot, a Slobodan  Maraš (LDP) ocenio je da je predloženi rebalans budžeta ekspanzivan, kao i da  će najveći teret pasti na srednju klasu i mala i srednja preduzeća. On je  zamerio Vladi što nema jasnu ekonomsku politiku i što nedeljno menja predloge  mera. Čedomir Jovanović, šef poslaničkog kluba LDP-a, istakao je da će ta  poslanička grupa predložiti izvesne korekcije predloga rebalansa budžeta, ali  da to neće promeniti suštinu ekonomskih problema sa kojim se Srbija suočava, a  čiji je uzrok pogrešna politika.

- Besmisleno je govoriti o novcu koji je potreban kada ga nema i kritikovati  rebalans budžeta kada svi znamo kako smo do njega došli. Možemo srušiti Vladu  na budžetu i otići na izbore, ali nakon tih izbora čeka nas još veća rupa -  rekao je Jovanović.

Nenad Popović (DSS) poručio je predstavnicima vladajuće koalicije da treba da  odu sa vlasti i da daju šansu nekom drugom ko može da se izbori s krizom.

Predloženi rebalans juče je kritikovao i Balint Pastor, poslanik SVM-a, koji  smatra da predložene izmene nisu u skladu s Ustavom koji utvrđuje da Vojvodini  pripada sedam odsto ukupnog republičkog budžeta. - Niste me ubedili da je predloženi rebalans u skladu s Ustavom, niste ni  pokušali da objasnite i demantujete sve što smo govorili - poručio je Pastor ministarki finansija. On je kazao da Savez vojvođanskih Mađara ne može da podrži rebalans koji  predviđa svega 46 milijardi dinara za Vojvodinu i da će ako takav predlog bude  svojen zatražiti ocenu njegove ustavnosti od Ustavnog suda Srbije. - Nadam se da ćemo naći rešenje jer naš cilj nije rušenje Vlade - rekao je  Pastor.

Vladin predlog neće podržati ni poslanici SRS-a, a Aleksandar Martinović,  poslanik ove stranke rekao je da je predlog rebalansa nerealan i da je stoga ta  stranka pripremila oko 300 amandmana na taj predlog.

Prihodi iskazani u rebalansu daleko su veći od onih koji se mogu ostvariti u  praktičnom životu, jer postoji drastičan pad privrednih aktivnosti i  industrijske proizvodnje. Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe SNS zamerio je  ministarki finansija što se nijednog trenutka nije usudila da kaže poslanicima  šta Srbiju zaista čeka u narednom periodu. Rekao je da je rebalans budžeta  nerealan, neodrživ i da je pitanje trenutka kada će pred parlament doći novi  rebalans.

- Želim vam svu sreću, ali vam ona neće pomoći, jer će lomova sigurno biti -  naglasio je Nikolić.

Predlog rebalansa budžeta kako se juče čulo, podržaće poslanički klubovi  SPS-JS, PUPS i G17 plus. Momo Čolaković, šef poslaničke grupe PUPS-a, pozdravio  je odluku Vlade da se odustane od prvobitnog plana dodatnog oporezivanja svih  plata i penzija i rešenje traži u smanjenju javne potrošnje. Rekao je i da  treba insistirati na većoj odgovornosti poreskih obveznika, posebno prema PIO  fondu i Fondu za zdravstveno osiguranje.

M. R. MILENKOVIĆ