Odnos prema Vojvodini pokazaće da li su SNS i SPS danas drugačiji

Republički poslanik i funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor ocenio je da Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije imaju istorijsku priliku da na primeru odnosa prema Vojvodini dokažu da nisu više one stranke koje su bile devedesetih godina prošlog veka.

On je uveren u to da se problemi u funkcionisanju autonomije Vojvodine moraju rešavati dijalogom s centralnom vlašću i da bi do kraja godine morao da se postigne dogovor o ingerencijama, finansiranju i imovini Vojvodine  A protiv je „teških reči i dizanja tenzija“, zbog čega izražava rezervu prema aktuelnoj inicijativi za formiranje „autonomističkog fronta”.

Pastor u intervjuu za „Dnevnik” poručuje da je SVM, uprkos nekim neslaganjima, spreman za saradnju s drugim političkim akterima u Vojvodini oko ideje ustavnih promena, za koje se zalaže i ta stranka. Ipak, napominje da je „jedinstvo” vojvođanskih političkih aktera često padalo na ispitu kad su se u republičkom parlamentu usvajali zakoni kojima se značajno zadiralo u interese građana Vojvodine.

– Taj „autonomistički front”, ili „vojvođanski front”, postojao je u republičkom parlamentu i prethodne četiri godine, ali ga je, nažalost, činio samo SVM. Svi ostali su skrštenih ruku gledali šta se dešava i glasali protiv ekonomskih interesa Vojvodine: i kad su se usvajali budžeti, i zakon o javnoj svojini i drugi zakoni – naveo je Pastor.

Šta konkretno očekujete od dijaloga između pokrajinske i republičke vlasti o problemima vezanim za ingerencije APV nakon odluke Ustavnog suda?

– Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije sad imaju istorijsku priliku da pokažu i dokažu da nisu više one stranke koje su bile pre deset i više godina. I iskreno navijam za to da one to dokažu na primeru odnosa prema Vojvodini. A da li će te dve stranke iskoristiti tu istorijsku šansu, odnosno da li su svesne toga da im je ta šansa pružena – ne znam. Apsolutno je nesporno da se odluka Ustavnog suda mora poštovati, bez obzira na to što se lično ne slažem s mnogim delovima te odluke, ali ne mogu se ni Vojvodini uskratiti neka prava koje imaju čak i lokalne samouprave. A rešenje se može naći u izmenama i dopunama Zakona o nadležnostima u republičkom parlamentu. Te izmene bi, s jedne strane, trebalo da omoguće poštovanje odluke Ustavnog suda, a s druge, omogućile bi pokrajinskim organima da u interesu građana APV obavljaju veoma bitne nadležnosti. Tako, na primer, Vojvodini ne bi smele biti uskraćene ingerencije vezane za socijalna izdvajanja jer bi to bilo apsurdno s obzirom na to da se Dragan Marković Palma gotovo svakodnevno hvali time da je iz gradskog budžeta u Jagodini pomagao trudnicaima, porodiljama, socijalno ugroženima... Bilo bi suludo da se to pravo Vojvodini uskrati.

Ali, kako je moguće da se preformulišu osporene odredbe koje se, na primer, odnose i na socijalnu politiku i na pravo APV da ima predstavništvo u Briselu, da upravlja Nacionalnim parkom „Fruška gora„ i druga – s obzirom na to da se odlukom Ustavnog suda decidirano tvrdi da to ne može bito posao pokrajinske vlasti već isključivo državne?

– Moguće je da se takve odredbe definišu na drugačiji način i da budu u skladu sa shvatanjem i tumačenjem Ustava koje je izneo Ustavni sud. Jer, u suprotnom, to bi značilo da ni grad Jagodina ne može da odlučuje o socijalnim izdvajanjima, te da i Niš i Kragujevac, ali i neke domaće kompanije, moraju da zatvore svoja predstavništva u inostranstvu... A to ne bi vodilo nikuda. Pa odlično je što i Niš i Kragujevac imaju kancelarije u Briselu. A ako je sporno što se vojvođanska kancelarija naziva predstavništvo, onda se to može preformulisati, ali svakako bi konačni dogovor morao da omogući da ta kancelarija APV nastavi nesmetano da funkcioniše. Apsolutno sam siguran u to da treba gledati suštinu, a ne formu.

U kojem periodu bi taj dogovor, po vama, morao biti okončan, a s obzirom na trenutne tenzije u tom pogledu?

– Baš zbog problema koji bi mogli nastati iz ovog haotičnog stanja, tom poslu treba pristupiti vrlo brzo. Zakonske izmene realno bi se mogle uraditi u septembru ili oktobru, pod uslovom da u Republičkoj vladi bude spremnosti da im pristupi. Ali, to nije jedini problem o kojem treba voditi razgovore između dva nivoa vlasti već se vrlo brzo mora rešiti i pitanje finansiranja Vojvodine, s obzorom na to da u tom pogledu već četiri godine imamo protivustavno stanje u odnosu na Vojvodinu. Slično je i sa sprovođenjem Zakona o javnoj svojini, koji SVM inače nije podržao ali neki drugi iz Vojvodine jesu, iako je bilo očigledno da on ne uvažava ekonomske interese Vojvodine, ali ni lokalnih samouprava.

Treba li pokrajinska vlast da pokrene te zakonske inicijative, pre svega u pogledu finansiranja?

– Mi smo protekle četiri godine očekivali da Vlada Srbije podnese taj zakonski predlog. I pokrajinski organi u tom pogledu ne treba da sede skrštenih ruku i siguran sam u to da i neće biti tako. Međutim, ne može se lopta prebacivati u dvorište pokrajinskih organa jer se zakon ipak usvaja u Narodnoj skupštini. A ako znamo kako su do sad prolazili zakonski predlozi iz Vojvodine, sasvim je izvesno da ni nova zakonodavna inicijativa iz pokrajinskog parlamenta ne bi stigla na dnevni red. A bilo bi veoma važno da zakon o finansiranju Pokrajine usvojimo do kraja ove godine.

A šta ako do toga ne dođe? Da li bi u tom slučaju za SVM bila prihvatljiva aktuelna inicijativa za formiranje „autonomističkog fronta” koju trenutno, čini se, ne prihvatate?

– U prethodnom sazivu bili smo usamljeni u borbi za Vojvodinu, ali istu doslednost obećavamo biračima i u naredne četiri godine. A da li ćemo sad imati saveznike, zavisi od drugih stranaka. Mislim da takvo savezništvo ipak ne treba po svaku cenu formalizovati jer nije poenta u tome da se sad pred kamerama i medijima potpisuju nekakve deklaracije i sklapaju savezi, već to savezništvo treba da funkcioniše po automatizmu u republičkom parlamentu kod donošenja svakog zakona, i onda kad je na vlasti DS i onda kad je na vlasti SNS. SVM sigurno neće podržati nijednu odluku ili zakonski predlog koji bi bili štetni po građane Vojvodine.

SVM je za ozbiljnije nadležnosti

Kakav je vaš stav o ideji okupljanja političkih stranaka, nevladinih i strukovnih organizacija u Vojvodini s ciljem da se izdejstvuju ustavne promene?

– Mislim da postoji potreba za saradnjom, bez obzira na to što se stranke koje se zalažu za jačanje ingerencija Vojvodine u nekim stvarima ne slažu. Nije nikakva novost da se SVM zalaže za promene Ustava, i to, pre svega, onih odredbi koje se odnose na položaj Vojvodine. Smatramo da Vojvodina treba da ima mnogo ozbiljnije nadležnosti, i to izvorne, ali i da se pitanje finansiranja Pokrajine reši na drugačiji način.

B. D. SAVIĆ