Obeležena 79. godišnjica deportacije subotičkih Jevreja
Polaganjem venaca na spomenik stradalim Jevrejima kod nekadašnjeg geta, na Trgu jevrejskih žrtava, komemorativnim skupom u Sinagogi i polaganjem venaca na spomenik žrtvama Holokausta u dvorištu Sinagoge, danas je obeležena 79. godišnjica deportacije subotičkih Jevreja u tranzitne logore, a potom u Aušvic i druge koncentracione logore i fabrike smrti širom Evrope. Venac na spomenik stradalim Jevrejima u dvorištu Sinagoge u ime grada Subotice položili su gradonačelnik Stevan Bakić i zamenik gradonačelnika Imre Kern, a u ime Skupštine grada Subotice, predsednik Skupštine grada dr Balint Pastor (Dr. Pásztor Bálint). Gradonačelnik Bakić je, obraćajući se prisutnima u subotičkoj Sinagogi, podsetio da su monstruoznim nacističkim projektom nazvanim „Konačno rešenje jevrejskog pitanja“ koji nije imao sebi ravnog ni u najmračnijim razdobljima svetske istorije, Jevreji bili osuđeni na potpuno fizičko uništenje.
„U Holokaustu, genocidu nad Jevrejima koji su počinili nacistička Nemačka i njeni saradnici širom okupirane Evrope tokom Drugog svetskog rata, na najzverskiji način – samo zato što su bili Jevreji – ubijeno je više od šest miliona nevinih ljudi. Od ovog zla – od kojeg je su stradali i nemoćni starci, i žene, i milion i po dece – nisu bili pošteđeni ni Jevreji u bivšoj Jugoslaviji. Od 75.000, koliko ih je živelo u predratnoj Jugoslaviji, rat je preživelo oko 15.000 Jevreja”, rekao je Stevan Bakić.
Podsetio je da je ogromne žrtve pretrpela i subotička jevrejska zajednica i da je u zoru, 16. juna 1944. godine, u teretnim vagonima, u sabirni logor u Bačalmašu deportovano je oko četiri hiljade subotičkih Jevreja, odakle su ih Nemci dalje sproveli u Aušvic i druge logore smrti širom Evrope.
„U zloglasnom Aušvicu, najvećoj mašini za ubijanje koja je ikad izmišljena i napravljena, stradala je većina Jevreja deportovanih iz subotičkog geta. Posle Drugog svetskog rata, u ratom opustošenu i razorenu zemlju postepeno su se vraćali i preživeli subotički Jevreji. Od nešto više od šest hiljada Jevreja, koliko ih je neposredno pre okupacije živelo u Subotici, u grad se vratilo oko hiljadu. Usled velikih migracija njihov broj je tokom vremena nastavio da se smanjuje, ali zahvaljujući onima koji su ostali u gradu, a kojih je bilo nekoliko stotina, u Subotici je očuvana jevrejska tradicija, običaji, vera i kultura”, naglasio je Stevan Bakić.
Ukazao je i na činjenicu da su u Drugom svetskom ratu, koji je, kako je rekao, ispisao večne stranice srpsko-jevrejskih veza, Srbi i Jevreji stajali u istom stroju za gubilište i od ruku istih dželata ubijani po istim konclogorima.
„Činjenica je, takođe, da je Srbija jedna od retkih zemalja u kojoj Jevreji nisu bili fizički ugroženi niti podvrgnuti grupnom istrebljenju i genocidu od domaćeg stanovništva – jedino od strane okupatora koji su, istovremeno, proganjali i ubijali i Srbe. Posebni rasni zakoni, kao što znate, primenjivani su i protiv Roma kako u Trećem rajhu, tako i u okupiranim zemljama pod njegovom kontrolom”, istakao je Stevan Bakić.
On je podvukao da, iako su promenjene geopolitičke okolnosti u Evropi, pa i u svetu, Holokaust više nikada i nigde ne sme da se ponovi.
„Na nama i budućim generacijama je da pamtimo, negujemo sećanje na žrtve i klanjamo se senima stradalih subotičkih Jevreja, ali i senima svih onih koji su stradali samo zato što su bili druge nacije i druge vere i što su stali u odbranu svog nacionalnog ponosa i prava na postojanje. Uveren da svako nasilje zasnovano na ideološkoj i rasnoj mržnji, bez obzira na to o kom se narodu radi, upravo zbog svog ogoljenog zla nikada ne može da prevlada, dozvolite mi da, na kraju, naglasim da će Grad Subotica i ubuduće biti partner Jevrejskoj opštini. Grad Subotica podržava jevrejsku zajednicu u nastojanjima da od zaborava sačuva činjenicu da je ona u Subotici postojala i da i dalje živi i stvara. Iako malobrojna, jevrejska zajednica je dala značajan doprinos razvoju i napretku našeg grada. Neka je večan pomen i slava jevrejskim žrtvama“, zaključio je gradonačelnik Stevan Bakić.
Predsednik Skupštine grada Subotice i predsednik Upravnog odbora Fondacije „Subotička Sinagoga“ dr Balint Pastor je rekao da se počinjena zlodela nikad ne mogu ispraviti, pa čak ni ublažiti. Za to ne postoje opravdanja, niti ona vremenom mogu da izblede.
„Zajednička komemoracija povodom godišnjice deportacije subotičkih Jevreja nas suočava i upozorava da postoje ljudi, koji kada dođu na vlast, sistemski čine zločine nepojmljive zdravom razumu. Ne može se dovoljno puta naglasiti da diskriminatorska retorika, stvaranje mržnje, kreiranje slike neprijatelja na početku može poslužiti kao jeftin i efikasan politički alat, ono se međutim veoma brzo otme iz domena fraza i vodi u tragediju. Zato od takvih ponašanja treba da se ogradimo, da ih jasno i glasno osudimo i da se protiv njih borimo, jer su posledice stravične – bol, strah, nepoverenje i, kako nas ovaj spomenik u dvorištu Sinagoge opominje – stradanje nevinih“, naglasio je dr Balint Pastor.
Podsetio je kako su pripadnici jevrejske zajednice u Subotici bili žigosani, proganjani i ubijani, da su prvo lišeni ljudskog dostojanstva, zatim imovine, a na kraju i života, i da je za njima ostala velika praznina.
„Ostaje nam da čuvamo sećanje na njih i uvek ćemo znati i ceniti sve duhovne i materijalne vrednosti kojima su doprineli društvenom, ekonomskom i kulturnom razvoju našeg grada. U funkciji predsednika Skupštine grada Subotice, poznate po kulturnoj i verskoj raznolikosti i mirnom suživotu mnogih nacija, i kao narodni poslanik, pa i kao pojedinac činim sve što mi je u moći da tako ostane. Takođe i da se sve što je vredno - nezavisno od toga ko ga je stvorio - bude zajedničko blago, s pažnjom zaštićen sastavni deo naše zajedničke prošlosti, sadašnjosti, ali i budućnosti - za nova pokolenja“, rekao je dr Balint Pastor.
On je naveo da je jedna od takvih vrednosti subotička Sinagoga, remek-delo mađarske varijante secesije, kako je rekao, biser našeg grada, nasleđe koje je stvarala tadašnja jevrejske zajednica od šest hiljada duša.
„Veliki je uspeh što je, većinom uz podršku Vlade Mađarske, posle mnogo decenija obnovljena kako bi ponovo zablistala punom svojom lepotom na radost i divljenje stanovnika i posetilaca grada. Genocid nad Jevrejima se ničim ne može iskupiti. Ali negujemo sećanje na njih i čuvamo njihovu ostavštinu. Tako oni ostaju zauvek sa nama“, zaključio je dr Balint Pastor.
Prisutnima se obratio i predsednik Jevrejske opštine Subotica Robert Sabadoš koji je između ostalog istakao odgovornost jednih za druge i za izgovorenu reč od koje počinje razdvajanje, govor mržnje, isključivost.
„Odgovorni smo da sledećoj generaciji prenesemo poruku iz prošlosti da u svakom sukobu, ratnom vihoru, stradanje nevinih žrtava detinji plač, majčina suza ostavljaju ožiljak i ranu na svačijoj duši. Zato se sećamo i moramo svake godine da se sećamo“, naglasio je Robert Sabadoš.
Vence na spomenik stradalim Jevrejima u dvorištu Sinagoge položili su i pedstavnici Severnobačkog upravnog okruga, ambasade Mađarske u Beogradu, konzularnih predstavništava, jevrejskih opština, nacionalnih saveta i pojedinih organizacija i udruženja.
U ime subotičke lokalne samouprave venac na spomenik stradalim Jevrejima kod nekadašnjeg geta, na Trgu jevrejskih žrtava, položili su zamenik gradonačelnika Imre Kern i pomoćnik gradonačelnika Marko Marić.
