Čiplić: Novi zakon služiće na čast Srbiji
Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić izjavio je juče da će predlog zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina služiti na čast Srbiji.
U načelnoj raspravi o tom zakonskom predlogu, Čiplić je rekao da je cilj predloženih rešenja da se saveti nacionalnih manjina učine što odgovornijim i što boljim mehanizmom u ostvarivanju ustavnih prava nacionalnih manjina.
– Uz više ili manje odstupanja, predloženi zakon istovremeno predstavlja konsenzus predstavnika nacionalnih manjina – rekao je Čiplić, i dodao da su u prvoj fazi izrade tog zakona radili eksperti, a u drugoj predstavnici svih izbarnih nacionalnih saveta.
Ministar je naveo da u Srbiji postoji 16 izabranih saveta, a 28 nacionalnih manjina. Po njegovim rečima, predviđeno je da nacionalni saveti predstavljaju mehanizam koji bi građanima Srbije omogućio da Ustavom garantovana manjinska prava realizuju kroz manjinsku samoupravu.
– Nacionalni saveti kao izraz slobodne volje pripadnika nacionalnih manjina treba da budu neposredno birani. Pretpostavka za to su posebni birački spiskovi. To je delikatno pitanje – naveo je Čiplić.
Po njegovim rečima, nema dileme o tome da formiranje posebnih biračkih spiskova ne ugrožava ustavna ni građanska prava manjina. Čiplić je naveo da su nacionalni saveti prihvatili formiranje posebnih biračkih spiskova, i dodao da prijavljivanje za upis u birački spisak za svaku nacionalnu zajednicu nije obaveza i da neprijavljivanje ne znači gubitak ustavnih sloboda i prava.
– Postoje nacionalne manjine koje nisu bile spremne i voljne da izađu na neposredne izbore, imajući strahove prema biračkim spiskovima – rekao je Čiplić, i dodao da izborni sistem podrazumeva formiranje posebnih biračkih spiskova i manjine koje upišu više od 50 odsto svojih pripadnika idu na neposredne izbore, a one koje to ne učine, idu na elektorski sistem. – Vlada je svesna da ovakav izborni sistem nije kod nas proveren i zahtevaće posebnu pažnju i pristup izbornim radnjama. Svesni smo mogućih problema. Predvideli smo izradu tehničkih akata kojima će se precizirati izborne radnje.
Čiplić je naveo da su, osim načina izbora, značajna i ovlašćenja saveta i da se u opštim sistemima kao što su obrazovanje, zdravstvo, upotreba jezika i pisma i informisanje moraju propisati takve nadležnosti koje će realizovati ustavne norme.
– Uspeli smo da dosegnemo sve one kapacitete koje Ustav u odredbama koje se tiču prava nacionalnih manjina garantuje – rekao je Čiplić.
Po njegovim rečima, problem u formulisanju nadležnosti bio je da u pojedinim oblastima društvenog života nisu postojali zakoni, odnosno nisu usklađeni zakona s Ustavom iz 2006.
Pastor: Zadovoljni smo
Tokom načelne rasprave o tom zakonskom predlogu, šef poslaničke grupe manjina Balint Pastor izrazio je zadovoljstvo što se predloženi akt našao na dnevnom redu skupštinskog zasedanja i nadu da će biti usvojen. Po njegovim rečima, usvajanje zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina omogućiće manjinama da uživaju u kolektivnim pravima, jer do sada nadležnosti, način finansiranja i izbori nacionalnih saveta nisu bili pravno regulisani.
– Mađarska nacionalna zajednica pristalica je direktnih izbora, ali smatram da je dobro što je ostavljena alternativa i za elektorske izbore, ne zbog nas, već zbog onih zajednica koje ne mogu da imaju direktne izbore – kazao je Pastor.
On smatra da bi ostali zakoni, u oblasti obrazovanja, informisanja, upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina, takođe trebalo da budu usaglašeni sa zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Halimi: Misliti i na Rome
Poslanik preševske Koalicije Albanca Riza Halimi, koji je takođe zadovoljan zbog činjenice da se zakon našao na dnevnom redu, ocenio je da će njegovim usvajanjem biti omogućeno delotvornije učešće nacionalnih manjina u javnom životu. Halimi smatra da bi predloženi akt trebalo povezati sa zakonom o izborima, jer prema važećim propisima neke nacionalne zajednice mogu ostati bez predstavnika u parlamentu, kao što je u aktuelnom sazivu slučaj s romskom zajednicom.
Za i protiv
Poslanik SPS-a Đorđe Milićević rekao je da predloženi zakon predstavlja dobru osnovu za rešavanje otvorenih pitanja vezanih za nacionalne manjine u narednom periodu. Poslanica LDP-a Judita Popović kazala da će ta stranka, i pored nesavršenosti predloženih rešenja, podržati zakon jer on predstavlja korak napred u rešavanju pitanja nacionalnih manjina u Srbiji.
Poslanici Demokratske stranke Srbije, koji ističu važnost donošenja zakona, ocenili su da je problematično pitanje usaglašenosti predloženih rešenja s Ustavom Srbije, jer se u mnogim odredbama zakon kosi s najvišim pravnim aktom. Poslanica te stranke Milica Vojić-Marković, ukazavši na to da su nacionalni saveti budžetski korisnici, istakla je da im kao takvim ne može biti omogućeno da formiraju privredna društva, jer je to u suprotnosti s Ustavom.
Radikali su istakli da za predloženi zakon neće glasati jer nije usklađen s drugim zakonima i Ustavom. “Predlog vladajuće koalicije da samo političke organizacije nacionalnih manjina mogu da učestvuju na neposrednim izborima za nacionalne savete duboko je suprotan Ustavu Srbije, načelu jednakosti građana i građanske suverenosti“, navedeno je u saopštenju SRS-a. Ta stranka je navela da nije jasno „zbog čega i druge stranke, koje u svojim redovima imaju pripadnike nacionalnih manjina, ne bi mogle da učestvuju na izborima ako se bore za ostvarivanje prava manjina“.
Poslanička pitanja
Početak jučerašnje sednice poslanici su iskoristili za postavljenje pitanja Vladi o aktuelnim temama. Šef poslaničke grupe SRS-a Dragan Todorović upitao je predstavnike izvršne vlasti šta će učiniti povodom izjave šefa delegacije Evropske komisije Žozepa Ljoverasa, koji je najavio da će na jesen početi priprema studije izvodljivosti o Kosovu. Slobodan Samardžić (DSS) zapitao je zašto predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, koji su narodnjaci predali u skupštinsku proceduru u aprilu, još uvek nije stavljen na dnevni red sednice parlamenta. “Predsednik Skupštine Srbije postao je instrument u rukama vladajuća koalicije, njihovih zađevica i svađa”, ocenio je Samardžić, istakavši da se Ustav i zakon moraju poštovati bez obzira na bilo kakve unutrašnjo političke razmerice.
Miroslav Markićević (NS) upitao je ko će zaštiti prava Srba u opštinama u kojima su manjina, a šef poslaničkog kluba “Napred, Srbijo!” Tomislav Nikolić kritikovao je opohođenje pojedinih ministara prema narodnim poslanicima kao neprimereno. “Kada smo juče govorili o zakonima iz oblasti zdravlja, ministar Tomica Milosavljević koristio je neprimeren ton, vikao na poslanike, a na primedbe narodnih predstavnika na takvo ponašanje, predsednica Skupštine je konstatovala da je ministar korektno obrazlagao i da nema povrede Poslovnika”, naveo je Nikolić.
D. M.
