Vladike protiv belog šengena

Hajd Parlament

Autor: Dragan Vujadinović

Na Zapadu ništa, u Srbiji nešto novo. Vlade Divac najzad postao „nešto“ u Srbiji. Posle više takmičarskih pokušaja. Svi se još sećamo sumnjivih utakmica za kupovinu „Knjaz Miloša“ i „Novosti“. Obožavan, voljen, „najveći Srbin“ nije imao šansu u konkurenciji „ostrvskih“ tajkuna i „domaćih“ političara. Drugim rečima, „naših“, ovdašnjih. Pa sam tada, u sličnim kolumnama pisao da Divac ipak može da „Knjaz“ (bocu) kupi u piljarnici, a „Novosti“ na kiosku.
Da se Srbija ipak menja, pokazao Vladin izbor za predsednika Olimpijskog komiteta. Istog onog koji je naprasno, preko noći, bespravno najurio Filipa Ceptera. I time pokazao da mi volimo samo „naše“. A „naši“ su oni koji su „prvi milion“ stekli ovde, na rodnoj grudi, u poslednjoj deceniji dvadesetog veka i drugog milenijuma, pa milione prvo na egzotična ostrva. U trećoj finalnoj fazi, sa ostrva, pravo u „rođene“ fabrike. Uzmeš, izneseš pa vratiš. Možda baš u one (fabrike) odakle si uzeo.
Bilo, prošlo, (ne) ponovilo se. (Većina je da se ne ponovi, ali su mnogi da se ponovi). Izbor Vlade Divca je možda novi početak. Da se biraju najbolji. Nećemo dugo čekati. Najavljena je provera i ocena ministara, ostalih državnih rukovodilaca i direktora velikih javnih preduzeća. Ako svi budu „dobri“ i o(p)stanu, ovo sa Divcem biće ipak samo „slučajna greška“, a ne stvarni početak promena.
Koliko će se Hajd promeniti, sa izmenama i dopunama Poslovnika, svi jedva čekamo da vidimo. Ocenu prve primene održane 26. februara - poslanička pitanja premijeru i vladi na zadatu temu (detaljno opisano u prošlonedeljnoj rubrici „SEKA (Svetska Ekonomska Kriza) u Parlamentu“), pratile su kontroverze. Poluprazna desna strana (radikali su na samom početku demonstrativno napustili salu), tvrdi da je rečo još jednoj nameštenoj farsi (navodno, poslanici leve, vladajuće strane su postavljali unapred dogovorena pitanja) i da zato ubuduće neće prisustvovati sličnim sesijama. Opet, leva strana govori o „dobrom početku jedne korisne prakse“. (Kao jedan od „levih pitača“, svečano se zaklinjem i izjavljujem da sam pitao iz „svoje glave“.)
U četvrtak, petog marta, konačno krenulo. Prvo redovno prolećno zasedanje sa početnih 13 tačaka dnevnog reda. Da bi trebalo izbegavati „baksuzne“ brojeve (mora se biti i sujeveran, kad sve visi o koncu), ubrzo se pokazalo. Dan uoči sednice. Vlada povukla prvu i glavnu tačku - zakon o diskriminaciji, koji se godinama „krčka“ i čeka, pa ga sada, u finalu, neka velika sila povlači iz procedure. Koja je to sila, bilo je glavno pitanje i dilema, koje su postavili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, shodno svom „novom“ pravu po članu 235. Poslovnika, po kome imaju pravo da pitaju „usmeno u jednom obraćanju, u trajanju od pet minuta utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice,... a pre prelaska na dalju raspravu“.
Dakle, pogodilo se da je četvrtak, pa su ovlašćeni predstavnici prvo pitali. Neizbežni doktor Batić obelodanjuje sumnju da je crkva ta „sila“ koja je u minut do dvanaest izdejstvovala da se povuče Zakon o diskriminaciji, i jetko zaključuje da su takvu čast i preče pravo (pojedini) arhijereji i zaslužili - jedan je onako sramno govorio na opelu Zoranu Đinđiću, drugi se bavi pedofilijom, treći i četvrti su patriotski „bisnismeni“. Još oštriji beše Čedin predstavnik Ivan (Andrić) koji traži hitan odgovor - „ko je zvao sinoć“ i ko to hoće „džamahiriju umesto demokratije“. Mlađani Pastor se pitao i čudio do kada će se više „krčkati“ Statut Vojvodine. Turbo Miloš, po običaju grdi sve po spisku, da bi u finalu, predsednicu, predsednika i premijera proglasio „glavnim blokatorima Parlamenta“. Tomu, i po novom Poslovniku, pratilo lupkanje radikala. Ovog puta sa sankcijama. Izrečene opomene Todoroviću i Gordani Pop Lazić po komandnoj i Momi Markoviću po ličnoj odgovornosti. „Pukoše“ po tri hiljade, ali se ne umiriše (kao u epskim narodnim pesmama, gde „raju ništa umirit ne može“). Uglavnom, Toma oštro ustade u zaštitu Crkve i arhijereja i svima „zabrani“ da ovako pričaju o ovoj svetoj instituciji. Todor(ović) lamentira nad nepravednim Haškim presudama bivšem vojnom i civilnom vrhu Srbije. Najzad, oporavljeni „narodni“ Velja, najpre seiri o „partijskom“ ekomomskom forumu na KOP (aoniku) i obelodanjuje da je navodno u njegovo vreme, Srbija po klasifikaciji međunarodnih finansijskih organizacija imala vrlo visoku ocenu „2 B“, a sad smo ocenjeni niskom „četvorkom“ (koju smo imali i za vreme bombardovanja). Četvorka (očito „ovi“ imaju sistem ocena suprotan od nas), a imamo „zvanično najboljeg ministra finansija na svetu“. (Čudi me što se Velja opet čudi, kad je „najbolji ministar“ to priznanje stekao baš u „njegovo vreme“.)
Posle se „dugo i uspešno“ glasalo i dopunjavao dnevni red raznim predlozima vlade (bilo je i predloga grupa i pojedinaca, ali su oni glatko odbijani). Na kraju za prvu sednicu ostala 21 tačka - osam predloga zakona iz delokruga „belog Šengena“, izmene zakona o eksproprijaciji, izmene zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i devet „kadrovskih“ tačaka (izbor i razrešenje sudija, državnih revizora, članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije i članova Nacionalnog prosvetnog saveta).
U nastavku, počela objedinjena rasprava o tri tačke - zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim delima, o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma i o matičnim knjigama. Sasluživali ministri Snežana Malovići Milan Marković. Sve teklo čak i suviše normalno i regularno. Novi Poslovnik opasno ugrozio Hajd. Ostala samo „povreda poslovnika“ iz člana 100, da se „hajduje“, ali uz mnogo rizika i zamki. Može se govoriti najduže dva minuta, o istoj stvari može se govoriti samo jednom, ako neko zloupotrebljava ovaj institut (a to po pravilu svi rade), oduzima se vreme za pretres, koje pripada odnosnoj poslaničkoj grupi.
Održan je i Administrativni odbor, na čijoj sesiji se okupila skoro čitava desna strana - Todorovi, Tomini i drugi znatiželjni posmatrači. Slučaj je poznat. Todor „našao“ na svom stolu koverat sa Tominom i još šest ostavki i predao predsedniku Nenadu (Konstantinoviću). Odbor većao, većao i na kraju izvećao da šest naprednjaka sa sve Tomom na čelu, ostanu. Naravno, za radikale će i dalje biti „grupa građana“, nekom i nečijom greškom zalutala u Parlament.
Bogami, kako je krenulo, uskoro će i Vaš hroničar ostati bez posla. Biće sve više zakona, konvencija i protokola, a sve manje verbalnih ratova „do golih kraljeva“. (Zna se šta „radni narod“ preferira.)
U petak, koji u ovonedeljnoj hronici pratimo do podneva, počela objedinjena načelna rasprava o sedam zakona - Konvencija o visokotehnološkom kriminalu, Konvencija Saveta Evrope (SE) o pranju, trošenju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom, dodatni protokol uz Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu, Konvencija SE o borbi protiv trgovine ljudima, Konvencija SE o sprečavanju terorizma, protokol o izmenama Evropske konvencije o suzbijanju terorizma i Predlog sporazuma o olakšanoj proceduri za izdavanje viza između Srbije i Danske.
Da bi kako-tako doskočili novom Poslovniku, radikali na odborima „izuzimaju mišljenje“ i time stiču pravo na pet minuta za obrazloženje, i naravno, usputni izlet u „opšte teme“. Ništa im ne vredi. Beli Šengen je sve bliži.

Autor je narodni poslanik