U sektoru sa srpskim navijačima pevao je mađarsku himnu ali navija i za Srbiju
Intervju sa Balintom Pastorom
Balint Pastor (Pásztor Bálint,) predsednik poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara (SVM) u Narodnoj skupštini Republike Srbije mišljenja je da se budućnost ponekad može graditi sledeći uzore iz slavnih perioda prošlosti. Sa ovim političarem sam razgovarao između ostalog o položaju Mađara u Vojvodini, o situaciji na državnim granicama, o Višegradskoj četvorki i priključenju Srbije EU. O tim temama pričali smo u subotičkoj Gradskoj kući, u jednoj od remek-dela arhitekture u stilu mađarske secesije, izgrađenoj po projektima Marcela Komora i Dežea Jakaba, učenika Edena Lehnera.
Koji Vam je političar uzor?
Nije nijedan. Nisam idolopoklonik. Nastojim da učim od svih, kako od onih iz prošlosti tako i od svojih savremenika, ali nikoga od njih ne smatram svojim uzorom.
Jedne novine su napale Balinta Pastora jer je predsednika Putina dočekao mirnim izrazom lica iako mu je izrazio poštovanje.
Vaš uzor se ne bi mogao sastaviti ni od dva ili čak više političara poput kentaura?
Nema takve smese. Na mene utiče više stvari. Pokušavam da učim od svih, često se krećem među različitim ljudima, ne samo među političarima, ali ni dvoje niti više njih ne utiču na mene u toj meri da bi ih mogao smatrati svojim političkim uzorima.
Za koju reprezentaciju navijate?
Bio sam na utakmici u Beogradu 1997. godine kada smo mi Mađari posle poraza u Budimpešti sa 1-7, u Beogradu izgubili sa 5-0 od reprezentacije tadašnje Jugoslavije.
PRE UTAKMICE SAM U SEKTORU SRPSKIH NAVIJAČA OTPEVAO MAĐARSKU HIMNU.
Treba da dodam da se nisam nalazio u sektoru srpskih navijača koji zapaljene baklje bacaju u lica policajaca, već među članovima miroljubivih navijača i odatle ohrabrivao mađarski tim, nažalost sa skromnim uspehom.
Istovremeno, moj lokal patriotizam je neograničen. Recimo
KADA BI SE RVAČ MAĐARSKE NACIONALNOSTI IZ VOJVODINE BORIO U SRPSKIM BOJAMA PROTIV SPORTISTE MAĐARSKE NACIONALNOSTI U BOJAMA MAĐARSKE, JA BIH NAVIJAO ZA SRBIJU.
Da bih bliže objasnio ovo lokalno navijačko šarenilo: u Srbiji se sada već smatra prirodnim da će pripadnik zajednice vojvođanskih Mađara navijati za Mađarsku na utakmici između Srbije i Mađarske. Na kraju krajeva, Srbin iz Bosne ili Hrvatske će verovatno navijati za Srbiju na utakmici između Srbije i Bosne i Hercegovine ili Hrvatske.
Koje mogućnosti vidite za ubrzanje prelaska graničnih prelaza u putničkom saobraćaju između Srbije i Mađarske u periodu posle kovida? Nadamo se da će epidemija koronavirusa pre ili kasnije okončati. Dugi sati iscrpljujućeg čekanja na državnim granicama, veliki su problem. Mislim da vam to ne moram posebno naglašavati.
Slažemo se. To ni jednom Mađaru iz Vojvodine ne treba posebno naglašavati.
Ni Srbima.
Tako je, ni Srbima. Na ovu temu ima mnogo toga da se kaže. Broj drumskih graničnih prelaza je udvostručen poslednjih godina, a svedoci smo da su beskrajne kolone vozila ipak ostale.
Tu je kapija Evropske unije i šengenske zone. Pola Evrope prolazi kroz Srbiju. Pored gastarbajtera iz Turske, Srbije, Bugarske, Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore i iz drugih zemalja koji rade u zapadnoj Evropi, u periodu od juna do kraja avgusta svake godine ovuda prolaze i turisti koji odlaze da letuju na južnim morima. To je velika masa ljudi. Mora se priznati da iako je odgovornost na mađarskoj strani veća, jer se čuvaju južna vrata Evropske unije, te oni kontrolišu putnike na ulazu u šengensku zonu, ipak je gorko iskustvo da su redovi na srpskoj strani gotovo uvek kraći.
Vi ste prvi mađarski političar na visokom položaju koji je i javno rekao kako u dugačkim kolonama vozila na državnoj granici između Srbije i Mađarske na žarkom suncu iz dana u dan ogorčeni putnici govore - svako u svom stilu - kako „Opet Mađari odugovlače!” A reč „odugovlačenje” se zamenjuje drugim rečima, u zavisnosti od dužine sati provedenih na usijalom asfaltu na ničijoj zemlji.
Treba međutim reći i to da redovi ne nastaju baš uvek zbog policajaca i carinika sa mađarske strane, jer se dešava da oni rade brže, a da se na srpskoj strani granice radi sporije.
Kolona na granici između Srbije i Mađarske Ponesite deci hranu, piće i igračke!
Upravo je to bio slučaj noćas kada sam dolazio autoputem M5 prema Subotici. Sa mađarske strane na prelazu Reske prešao sam za nekoliko minuta, a dosta dugo sam čekao na srpskoj strani, kod Horgoša. Prošli put sam čuo mladog informatičara koji živi u Subotici, a radi u Segedinu kako se žalio stojeći u koloni pored svog vozila na granici kada je zastoj na ulasku u Mađarsku nastao, jer se srušio šengenski sistem kontrole prelaza, te je bio onemogućen ulaz u tu državu ali i izlazak iz nje. Rekao je da nije moguće da se to dešava 2021. godine, u vremenu kada se može koristiti bezbroj razvijenih tehnoloških rešenja.
Na šta konkretno mislite?
Mislim na izgradnju skoro potpuno automatizovanog elektronskog sistema za kontrolu prelaska granice koja zahteva minimum ljudskih resursa. Uz računarsko prepoznavanje lica i upotrebu veštačke inteligencije, vozač i njegovi putnici takođe bi se mogli proveravati. I samo vozilo bi se moglo skenirati kako iznutra tako i spolja, kao prtljag na aerodromu. U rezoluciji koju je Evropska unija usvojila prošlog februara, kompjutersko prepoznavanje lica kao opšte pravilo je na neko vreme suspendovano, ali je odobreno zbog osnovnog javnog interesa. Da li imate saznanja o tome jesu li vlade Srbije ili Mađarske, odnosno da li su možda zajedno naručile takve studije?
Nemam, ali ne isključujem sasvim mogućnost da se rade takve studije. Informatička pitanja nisu moj fah. Rešenje vidim u nečem drugom. Budućnost se naime ponekad može graditi korišćenjem postignuća iz slavnih perioda prošlosti. Na primer razvijanjem železničke pruge. Jedno od zlatnih doba ove regije bilo je krajem 19. veka kada je izgrađena železnica. Železnička pruga Segedin-Subotica trenutno se obnavlja i modernizuje. Cilj je da se
VOZOM OD SEGEDINA DO SUBOTICE I OBRATNO STIGNE ZA 40 MINUTA.
Putnici u regionu, koji svakodnevno prelaze državne granice, ali čak i oni koji se kreću iz Budimpešte u Suboticu ili južnije, verovatno će putovanje automobilom masovno zameniti na putovanje vozom zahvaljujući vezi Budimpešta-Segedin koja saobraća na svakih sat vremena. Ne samo da je ovo ekološki prihvatljiviji način prevoza, već se time smanjuju i zastoji na drumskim graničnim prelazima.
Kontrola isprava i carinjenje odvijaće se u vozovima u pokretu?
Radimo na tome, jer bi to jedino imalo smisla. Malo bi značilo da se stigne za 40 minuta ako biste morali da čekate još pola sata ili više u vozu koji stoji. Takođe, smatramo dobrim rešenjem uvođenje automatizovanog sistema kontrole prelaska granice, sličnim koji se koriste na aerodromima. Voz naime staje u nekim naseljima između Segedina i Subotice.
Međutim, mislim da je ovo više od pitanja udobnosti prevoza. Šengenska granica će verovatno još dugo postojati. Međutim, sa kratkim i predvidivim vremenom putovanja, prostor će se proširiti za više građana Subotice i okolnih naselja, kao i za stanovnike Sente, Kanjiže, Ade, Novog Kneževca, Čoke, Kikinde i njihovih okolnih sela, pa i za druge Vojvođane koji žive relativno blizu mađarske granice. Zahvaljujući ovoj mobilnosti, mnogo će im biti lakše studiranje, zapošljavanje, jer će moći svakodnevno da putuju i neće morati da se sele iz rodnog kraja.
Vi niste samo političar, već ste i predavač na pravnom fakultetu. Zašto se i time bavite?
DA NE NESTANU MAĐARSKI PRAVNICI U VOJVODINI U roku od 15-20 GODINA.
Mnogi nastavljaju studije prava u Mađarskoj, a i Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu se već duže vreme neprijateljski odnosi prema svojim mađarskim studentima.
Znači li to neku vrstu neizrečene diskriminacije zbog jezičkih barijera?
U okviru Univerziteta u Novom Sadu, Pravni fakultet je jedini koji, uprkos pravnoj obavezi, više od deset godina odbija da organizuje prijemni ispit na mađarskom jeziku, mada ga pravosnažne sudske presude na to obavezuju.
Da li time novosadski pravni fakultet krši zakon?
Krši pravni propis pokrajinskog nivoa. Naime osnivač Univerziteta u Novom Sadu je Autonomna pokrajina Vojvodina.
Upravo jedan pravni fakultet čini tako tešku diskriminativnu povredu prava?
Tako je.
MI KOJI SMO u POLOŽAJU manjine navikli smo da se za skoro sve moramo izboriti.
A sa mudro izabranim saveznicima, možemo se radovati i delimičnim uspesima.
Kao rešenje za premošćavanje, Savez vojvođanskih Mađara je, uz podršku Ministarstva pravde Mađarske, postigao da se tu u Vojvodini dodele stipendije studentima prve godine prava mađarske nacionalnosti. Sedamnaest učenika koji su završili srednju školu na mađarskom nastavnom jeziku dobiće stipendiju kao studenti prava u Srbiji. Dvanaest njih studiraće će na akreditovanoj Visokoškolskoj jedinici u Subotici Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, na kojem i ja predajem, a sa studentima ću raditi u okviru mentorskog sistema.
Šta konkretno očekujete od obećanja koje vam je dala premijerka Ana Brnabić u vezi sa tesnijom saradnjom između Srbije i Višegradske četvorke?
Krajem maja sam postavio poslanička pitanja predsednici Vlade u Narodnoj skupštini Srbije. Između ostalog, pitao sam je da li Srbija namerava da uspostavi bližu političku i ekonomsku saradnju sa zemljama V4. Naime, V4 je politička formacija koja je donela mnoge koristi za sve četiri države članice.
To su zemlje sa kojima Srbija i pojedinačno ima odlične političke i ekonomske odnose. Srećom
I SRBI TVRDE DA SRBIJA OD MAĐARSKE NEMA EMOTIVNO BLIŽU SUSEDNU DRŽAVU.
Sa Republikom Češkom, pre svega zahvaljujući predsedniku Zemanu, Srbija ima dobru saradnju, dok se u vezi sa Slovačkom mora napomenuti da Srbija ima brojnu slovačku manjinu koja živi baš u Vojvodini. Takođe,
SLOVAČKA JE JEDNA OD DRŽAVA KOJA NIJE PRIZNALA NEZAVISNOST KOSOVA. U UNUTRAŠNJOJ POLITICI SRBIJE TO JE MERILO I 2021. GODINE.
Odnosi Srbije sa Poljskom takođe su izuzetno prijateljski.
U skorije vreme i Srbija više razmišlja o regionalnoj saradnji nego ranije. Na primer, u okviru saradnje koja se zove mini-Šengen, granice između Srbije, Severne Makedonije i Albanije postale su prohodnije, ali se razmišlja o bližoj saradnji i po drugim pitanjima. Ovo me je podstaklo da postavim pitanje u vezi sa Višegradskom četvorkom. Viktor Orban je pre nekoliko godina spomenuo proširenje V4, uključujući i Srbiju.
U ovom trenutku je veoma teško reći kakve bi konkretne rezultate bliža saradnja donela Srbiji. Treba poći od činjenice da nema otvorenih, nerešenih političkih pitanja između Srbije i država članica V4. Prvenstveno Mađarska, ali i druge tri članice se zalažu za pristupanje Srbije EU.
Drugim rečima, može li se pristupanje Srbije EU ubrzati približavanjem V4?
Da, ali mislim da to nije najvažnije. Živimo u svetu koji se menja – mnogi to vide, iako mnogi to tako ne doživljavaju. To što ja primećujem jeste da regionalna saradnja dobija na značaju između stranaka sa sličnim političkim ubeđenjima. Pogotovo ako je to i geopolitički opravdano.
Vaš otac, Ištvan Pastor, predsednik SVM-a, da li Vas je podržao ili Vas je odvratio od toga da se počnete baviti politikom slično njemu?
Nije pokušavao da utiče ni u jednom pravcu. On je od 1996. do 2000. bio je savezni poslanik u parlamentu Savezne Republike Jugoslavije. Verovatno da je na mene uticalo to što se devedesetih godina prošlog veka - kada odnos između većinskog srpskog naroda i manjinskih Mađara uopšte nije bio idiličan kao danas - on se i dalje borio za prava Mađara u Vojvodini. Međutim, i bez obzira na oca, rekao bih da je
SVAKI PRIPADNIK MANJINE UJEDNO I POLITIČAR KAD GOVORI O JAVNIM STVARIMA.
Bio sam student prava u Beogradu u drugoj polovini devedesetih, tokom demonstracija opozicije koje su na kraju srušile režim Slobodana Miloševića kao i za vreme NATO bombardovanja. A tada su svi u Srbiji postali i političari.
Autor: DOBÓ GÉZA
Link intervjua na mađarskom jeziku: https://index.hu/kulfold/2021/08/11/pasztor-balint-vajdasagi-magyarok-vajdasagi-magyar-szovetseg/
