Saveti neće zavisiti od dobre volje ministra finansija i premijera
Šef poslaničke grupe manjina u Skupštini Srbije Balint Pastor iz Saveza vojvođanskih Mađara pozitivno ocenjuje ponuđena rešenja mada očekuje amandmane
Predlog zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina juče je ušao u skupštinsku proceduru. Ovim zakonskim predlogom se precizno regulišu nadležnosti i postupak izbora nacionalnih saveta preko kojih će nacionalne manjine ostvarivati prava na samoupravu u oblasti upotrebe jezika, pisma, obrazovanja, informisanja i kulture.
Osnovni problem koji predloženi zakon treba da reši, kako se navodi u obrazloženju, jeste regulisanje nadležnosti i stvaranje uslova za demokratičan izbor nacionalnih saveta koji će garantovati da taj izbor bude rezultat zajedničke volje svih pripadnika određene nacionalne zajednice.
Šef poslaničke grupe manjina u Skupštini Srbije Balint Pastor iz Saveza vojvođanskih Mađara je ocenio da su rešenja ovog zakonskog predloga dobra zbog toga što je predviđen širok krug nacionalnih saveta.
"Zadovoljni smo i time što je regulisan način finansiranja, jer formiranje nacionalnih saveta koji su najviši organi manjinske samouprave, a ujedno i ustavna kategorija, neće zavisiti od dobre volje ministra finansija i premijera, kao što je to bio slučaj prethodnih godina", rekao je za "Borbu" Balint Pastor. Po njegovi rečima i mogućnost neposrednog biranja saveta je najdemokratskiji način izbora, kao i alternativa izbora putem elektora za one nacionalne zajednice koje ne mogu ili ne žele da organizuju izbore.
Ova zakonska rešenja su u osnovi dobra, jer detaljnije regulišu i ustavnu odredbu koja govori o nacionalnim savetima, istakao je Pastor i dodao da će poslanička grupa sigurno uputiti neki amandman na Predlog kako bi konačna verzija zakona bila što bolja.
Pastor je podsetio i da u izveštaju EK i SE već godinama piše da Srbija mora da usvoji taj zakon i ispuni tu međunarodnu državnu obavezu.
Što se tiče ANEM-ovih kritika, Pastor je rekao da se ne slaže sa konstatacijom da Predlog zakona urušava pravni okvir za medije, jer se mora uzeti u obzir da su mediji manjina u posebnoj situaciji.
"Privatizacija svih medija nije dobro rešenje jer se o manjinskim medijima ne može razmišljati na ekonomskoj osnovi", naglasio je Pastor. On je dodao da se savet manjina stara o institucijama koje su od ogromnog značaja za određenu nacionalnu zajednicu, kao što su to na primer mediji manjina.
Zakonom su veoma jasno i precizno određene i nadležnosti saveta u oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma, postupak izbora nacionalnih saveta, na nov način je regulisano i njihovo finansiranje, a regulisana su i druga pitanja od značaja za rad nacionalnih saveta.
Nacionalni savet preko svojih organa samostalno, između ostalog, donosi i menja statut nacionalnog saveta, finansijski plan, finansijski izveštaj i završni račun i raspolaže sopstvenom imovinom.
Takođe, odlučuje o nazivu, simbolima i pečatu nacionalnog saveta, utvrđuje nacionalne simbole, znamenje i praznike nacionalnog saveta, osniva ustanove, udruženja, fondacije, privredna društva u oblastima kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma i drugim oblastima od značaja za očuvanje identiteta nacionalne manjine.
Nacionalni savet predlaže i predstavnika nacionalne manjine u savetu za međunacionalne odnose u jedinici lokalne samouprave, ustanovljava i dodeljuje priznanja, inicira donošenje i prati sprovođenje zakona i drugih propisa iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma...
Savet može, u skladu sa zakonom, osnivati ustanove vaspitanja, obrazovanja, učeničkog i studentskog standarda i vršiti prava i obaveze osnivača.
Registar nacionalnih saveta, prema zakonu, vodi ministarstvo nadležno za poslove ljudskih i manjinskih prava, upis se vrši na osnovu zahteva za upis, koji predsednik nacionalnog saveta podnosi u roku od 30 dana od dana konstituisanja saveta, čime nacionalni savet stiče svojstvo pravnog lica.
Nacionalni savet ima statut, predsednika, izvršni organ, odbore za obrazovanje, kulturu, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma, kao i najmanje 15, a najviše 35 članova, što zavisi od broja pripadnika nacionalne manjine.
Mandat članova nacionalnog saveta traje četiri godine. Ministarstvo je zauzelo stav da se, do donošenja zakona kojim će, pored nadležnosti nacionalnih saveta, biti detaljno uređena i oblast izbora nacionalnih saveta, ne vrši reizbor, odnosno izbor nijednog nacionalnog saveta.
Ostvarivanje prava na samoupravu
Pripadnici nacionalnih manjina, radi ostvarivanja prava na samoupravu, mogu da izaberu svoje nacionalne savete, koji je predstavljaju u oblasti obrazovanja, kulture, obaveštavanja na jeziku nacionalne manjine i službene upotrebe jezika i pisma, učestvuju u procesu odlučivanja ili odlučuju o pitanjima iz tih oblasti i osnivaju ustanove, privredna društva i druge organizacije iz tih oblasti.
Izvan mandata
Od 15 registrovanih nacionalnih saveta (Bošnjaka, Bugara, Bunjevaca, Vlaha, Grka, Egipćana, Mađara, Makedonaca, Nemaca, Roma, Rumuna, Rusina, Slovaka, Ukrajinaca i Hrvata), njih 11 su "izvan mandata", navodi se u Predlogu zakona.
U proteklom periodu, jedan broj nacionalnih saveta čiji je mandat istekao obraćao se Ministarstvu za ljudska i manjinska prava zahtevom da se zakažu elektorski izbori, kao i grupe građana i organizacije nacionalnih manjina koje žele da osnuju nacionalni savet, jer ispunjavaju uslove za to.
Kritika ANEM-a
Predlog u suprotnosti sa zakonima o javnom informisanju i radiodifuziji
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) ocenila je da bi se usvajanjem zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina dodatno urušio pravni okvir za delovanje medija u Srbiji. Kako je ANEM naveo u saopštenju, predloženo zakonsko rešenje je u direktnoj suprotnosti sa odredbama Zakona o javnom informisanju i Zakona o radiodifuziji i predviđa da nacionalni saveti nacionalnih manjina mogu biti osnivači javnih glasila. "Predlogom se takođe predviđa da Republika, pokrajina ili lokalne samouprave mogu preneti osnivačka prava na postojećim javnim medijima na nacionalne savete, uz garancije nastavka njihovog budžetskog finansiranja", ističe se u saopštenju. ANEM navodi da ne može prihvatiti tezu da se dostignuti nivo manjinskih prava, posebno prava na informisanje na manjinskim jezicima, može braniti zadržavanjem državnog, odnosno kreiranjem nekog novog, paradržavnog vlasništva i s njim povezane vlasničke kontrole nad medijima. Ta asocijacija dodaje da će nastaviti da insistira na obezbeđivanju nediskriminatorskih mehanizama državne podrške medijima na manjinskim jezicima na način koji neće dirati u njihovu nezavisnost i autonomnost.
LJILJANA MIHAJLOV
