Poslanici narodni, interesi privatni

Predstavnici vlasti i opozicije slažu se da ima glasanja koja „mirišu” na interes nekog tajkuna ili grupe privrednika

Ima glasanja, koja „mirišu” na interes nekog tajkuna, ili grupe privrednika,  slažu se, sudeći po izjavama, predstavnici vlasti i opozicije u Narodnoj  skupštini Srbije. Niko, međutim, nije spreman da navede neki primer i neko  konkretno ime u čijem interesu je parlament doneo neku odluku, mada su se sa  skupštinske govornice mogle čuti raznorazne optužbe.
Poslednji slučaj usvajanja SPS-ovih amandmana na „duvanske akcize”, uz  poslanike iz vladajućih stranaka LSV-a i SVM-a i, gotovo celokupne opozicije,  ne razlikuje se od drugih situacija. Svi koji su za ovaj predlog glasali tvrde  da im je primarni motiv bio taj da jevtine cigarete poskupe manje, a skupe  više, jer je to u interesu građana. I svi tvrde da njihovo glasanje nema  nikakve veze sa lobijima, ili, kako se nezvanično pričalo, sa interesima  Predraga Rankovića Peconija, vlasnika domaće fabrike „Monus” koja proizvodi  jevtine cigarete.
U srpskom parlamentu bilo je nekoliko oštrih debata sa međusobnim optužbama za  lobiranje u korist ovog ili onog. Takve optužbe mogle su se čuti u slučaju  gasnog sporazuma sa Rusijom, pa kad je odbijen predlog LDP-a da se formira  anketni odbor koji bi ispitao ima li „Delta” monopolski položaj na tržištu, pa  u slučaju koncesije za autoput Horgoš–Požega.
Gasni sporazum je poseban slučaj. Za njegovu ratifikaciju u parlamentu glasalo  je 214 poslanika, uključujući G17 plus, čiji je lider Mlađan Dinkić, ministar  ekonomije i regionalnog razvoja, bio oštar kritičar ovog sporazuma. Protiv su  glasali poslanici iz skupštinske većine LSV, ali i opozicioni LDP. Svi  kritičari su optuživani da rade za interese „naftnih i gasnih lobija, koji žele  samo da kupe NIS, a protiv interesa države”.

Sa prve strane

Niko nije ponudio neki opipljiv dokaz za to, ili za neki drugi slučaj koji  „miriše” na lobiranje za nečiji račun.
Vlajko Senić, zamenik šefa poslaničke grupe G17 plus, kaže da ne zna da li je u  parlamentu bilo nekog lobiranja, a ako ga je bilo „i ako ima lobiranja, trebalo  bi da bude javno”. On ističe da je G17 plus na sve argumente zašto nije dobar  gasni sporazum sa Rusijom dobijao besmislene optužbe da lobira za druge  kompanije.
Radikali često umeju da kažu kako neke poslaničke grupe rade u interesu  tajkuna, ipak, Dragan Todorović, šef poslaničke grupe SRS-a, kaže da „teško  neko može da izađe sa čvrstim dokazima da je neko glasao za nešto zato što je  sebi obezbedio političku, ili neku drugu korist”. On, kaže, ne sumnja da  postoji uticaj tajkuna, koji „finansiraju neke stranke, ili pojedince, ali  opasnije je što oni utiču na vladu”.
Prema njegovim rečima, baš Zakon o akcizama svedoči da se „vlada dogovorila  prilikom prodaje duvanske industrije da obezbedi povlašćen položaj firmama koje  su kupile naše duvanske fabrike tako što je izjednačila akcize za jevtine i  skupe cigarete”. Iako radikali često znaju da kažu kako je „Miroslav Mišković  jedina vlast u Srbiji”, oni, ipak, nisu glasali za formiranje anketnog odbora  koji bi se bavio „Miškovićevim monopolom”, zato što „sa nekim strankama ne  sarađujemo, a to je predložio LDP”.
Optužbe je iznosio i Tomislav Nikolić, sada lider naprednjaka. Međutim, Nikolić  kaže da nema neke čvrste dokaze da je neko radio pod uticajem nekog lobija, ali  da su mu „bile sumnjive neke odluke koje su donošene, najverovatnije, pod  uticajem ili zapadnih sila, ili velikog kapitala”. Njemu su sumnjive, kaže, sve  privatizacije, kao i zakoni o privatizaciji, preduzećima.
Velimir Ilić, lider Nove Srbije, veruje da lobiji postoje, ali on, kaže, nije  nikada radio nešto zbog nekog lobija, ali neki jesu. Ilić navodi kako su „Čanak  i Dinkić rušili koncesiju, kao što su rušili i gasni sporazum, to su dobri  projekti, znači oni su radili u nečijem tuđem interesu”. Poslanici Nove Srbije  jedini su glasali za LDP-ov predlog za formiranje anketnog odbora, a Ilić kaže  da treba pitati one koji su bili protiv, zašto su bili protiv: „Sumnjivo je to”. Ni Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe ZES-a, ne bi mogla da kaže da zna za  neki slučaj lobiranja u parlamentu, „čovek može na osnovu nekih činjenica da  pretpostavi neke stvari, ali ne bih se bavila pretpostavkama”.
Bojan Kostreš (LSV) kaže da svaka odluka koja se donese ide u korist jednoga, a  na štetu drugoga. Kostreš odbacuje sve optužbe da je LSV imao neki drugi razlog  što je glasao protiv gasnog sporazuma, osim zato što je štetan za građane.  Isto, kaže, važi i za koncesiju.

SVM i LSV spremni da preispitaju stav, socijalisti ćute

Na najavu vlade da bi mogla da pošalje predlog akciza na cigare na „popravni” u  parlament, različite su reakcije.
Dragan Marković Palma, lider JS-a, kaže da će koalicija SPS–JS „ostati pri  stavu da najjevtinije cigarete treba najmanje da poskupe”. Marković je ubeđen  da će i po drugi put poslanici njegove koalicije glasati isto. 
Bojan Kostreš (LSV) kaže da će poslanici LSV-a, ukoliko vlada bude imala jake  argumente da akcize treba da budu povećane, razmisliti o tome kad i ako takav  predlog bude stigao u parlament. Ukoliko takvog objašnjenja ne bude, kaže  Kostreš, mi ćemo ostati pri ranijem stavu.
Balint Pastor (SVM), najavio je  mogućnost i da poslanici iz poslaničke grupe manjina promene stav o akcizama,  ali „očekujemo, ako takav predlog stigne, da predstavnik Ministarstva finansija  obrazloži razloge ’za’ i ’protiv’ tog amandmana i posledice po budžet”. Branko  Rušić, šef poslaničke grupe SPS–JS, nije želeo da daje izjave o ovom pitanju.

Vujadinović: Nisam lobista

Opozicioni poslanici optuživali su Dragana Vujadinovića (DS) da je zastupnik  „izvozničkog lobija” u parlamentu zbog njegovog upornog isticanja da je dinar  precenjen u odnosu na evro. Vujadinović, međutim, kaže da je njegovo lobiranje  za slabiji dinar bilo isključivo iz ugla ekonomskog analitičara: „Bio sam i  sada sam uveren da smo propustili mnogo prilika da naš spoljnotrgovinski  deficit i deficit tekućih plaćanja smanjimo i da imamo povoljniju strukturu  privrede kroz realniji kurs dinara.” Vujadinoviću su, međutim, sumnjivi, kako  kaže, „duvanski amandmani”: „To nekako miriše na određeni lobi”.

M. ČEKEREVAC