Portret - Balint Pastor
Zdravko Pastir
Iako spada među najmlađe poslanike u novom sazivu Skupštine Srbije, Balint Pastor, šef poslaničkog kluba manjina i poslanik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), već je stekao reputaciju razložnog i promišljenog političara. Nametnuo se principijelnošću. U srpskom parlamentu koji pršti od krupnih i grubih reči, međusobnog optuživanja i krajnje neprincipijelnih zalaganja, stalnih uslovljavanja, trgovina, pa i ucena, izdvojio se ovaj mladi poslanik sa refleksom za bitno i sa smislom za dijalog. I zato nije čudno što ga smatraju jednim od najperspektivnijih političara, posebno među vojvođanskim Mađarima.
Od jeseni 2002. član je Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Februara 2007. godine postao je narodni poslanik, predsednik Poslaničke grupe manjina, član Odbora za inostrane poslove i Zakonodavnog odbora Narodne skupštine. Juna 2008. u drugom mandatu je narodni poslanik, predsednik Poslaničke grupe manjina, član Odbora za inostrane poslove i Odbora za finansije Narodne skupštine.
Staloženost i strpljivost, ali i neverovatna upornost i nepokolebljivost u odbrani političkih stavova osobine su po kojima se već razlikuje od mnogih drugih političara. Činjenica da je mlad i pitomog vojvođanskog izgleda može da prevari. Jer, Balint Pastor nije nimalo politički popustljiv i mekan. Naprotiv. Poznat je po tvrdim, kategoričnim, a često i usamljenim političkim stavovima od kojih lako ne odstupa. Poslednji primer je njegovo zalaganje da se do kraja poštuje ustavna odredba prema kojoj je Vojvodini zagarantovano sedam odsto republičkih budžetskih sredstava. Treba podsetiti da su zahvaljujući njegovoj inicijativi, poslanici nacionalnih zajednica u Srbiji dobili mogućnost da se obraćaju na svom maternjem jeziku. Na njegovoj poslaničkoj legitimaciji njegovo ime je napisano i na mađarskom jeziku. I to je njegova zasluga.
Iskustvo sa politikom stekao je veoma rano, jer u kući političara Ištvana Pastora to je bila glavna tema, a ne, recimo, literatura koja je bila preokupacija njegove majke, profesorke mađarske književnosti. Tako da je Balint za maturski rad u gimnaziji umesto analize nekog pisca izabrao da istražuje "parlamentarizam u monarhiji i republici". U to vreme više se zanimao za istoriju nego za politiku i nije se učlanio u stranku koju je vodio njegov otac. Pa ipak, iz praktičnih razloga, odlučio je da studira prava. I to u Beogradu, a ne u Budimpešti ili Segedinu kao većina njegovih sunarodnika. Uprkos autoritarnom režimu Slobodana Miloševića, odlučio je da ne ide iz zemlje, a Beogradu ga je privlačila opoziciona atmosfera iz devedesetih. Kako u Beogradu tih godina nije bilo mnogo studenata Mađara, Reformistička crkva ustupila mu je na korišćenje stan u Skadarliji iako nije njen vernik. Živeo je komforno i veoma je zavoleo Beograd. Osećao se, kaže, kao gospodin student. Balint Pastor ili, u prevodu na srpski, Zdravko Pastir. Koliko mu je prijalo videlo se i po tome što je za vreme studija dogurao do 105 kilograma. Upropastio ga je, priznaje, pohovani kačkavalj. Tako je poslednjih godina morao da se oslobodi čak 25 kilograma viška kako bi političku umerenost saobrazio sa ličnom. Inače, od svoje četvrte godine ne jede meso. Izuzetak su ćevapi i pljeskavice. U prošlom skupštinskom sazivu razmišljao je čak da podnese amandman na jelovnik u skupštinskom restoranu, ali od toga je za sada odustao.
U vreme studentskih protesta 1997. godine bio je aktivan u otporu režimu kao student prava. A onda su ga 2000. godine, iako nije formalno bio član SVM, angažovali da predstavlja tu stranku u Centralnom izbornom štabu DOS. Zaduženje mu je bilo da se predizborni i izborni materijali štampaju na mađarskom jeziku i distribuiraju. U stranku Savez vojvođanskih Mađara učlanio se 3. septembra 2000. godine. Ali 2001. godine, kad je diplomirao, osnovao je konsultantsku firmu u Subotici koju, od kada je izabran za poslanika, vodi njegov školski drug. Po njegovom mišljenju, za političara je veoma važno da ima profesiju i da mu politika ne bude jedino zanimanje, jer samo tako će biti oslobođen egzistencijalnog pritiska. Smatra da živi prosečnim životom. Vozi "fijat punto" i stanuje sa suprugom kao podstanar. Nije škrtica, ali ni rasipnik. Voli da putuje, ali, iako bi to želeo, nije dalje stigao od Tunisa i Egipta.
Činjenica da je njegov otac predsednik SVM stalno ga prati kao senka. Iako je brzo "prestigao" oca po uticaju i značaju, ogovaranja da je otac sina poslao u parlament nikada nisu prestala. Tu neprijatnost mora i danas da podnosi.
Poslanički posao shvata veoma ozbiljno i zato svakog jutra ustaje pre šest sati i putuje iz Subotice u Beograd. U kolima čita materijale i priprema se za sednice. A predveče se vraća u Suboticu, gde živi sa suprugom Kristinom Abraham. Ne smeta mu što putuje, ali ne može da razume zašto se u našem parlamentu, kao u ostalim u svetu, unapred tačno ne zna kada će i šta biti na dnevnom redu.
Iako se veoma zalaže za prava manjina, Balint Pastor spada u one retke Mađare koji bez akcenta govore srpski jezik. Kada su ga jednom prilikom pitali šta znači odrednica Vojvođanin, on je rekao: "Vojvođani su oni koji imaju prebivalište na teritoriji Vojvodine i ništa više od toga".
Inače, njegov politički ideal koji nastoji da dostigne je upotpunjen pravni okvir zaštite pripadnika nacionalnih manjina, veoma široka autonomija Vojvodine unutar Srbije i članstvo Srbije u Evropskoj uniji.
Balint Pastor ima imidž ozbiljnog političara koji je pokazao da koalicioni partneri na njega mogu da računaju, ali je sasvim otvoreno stavio do znanja da nije spreman da asistira u donošenju odluka koje ruše utvrđene principe ili ih smatra štetnim za građane koje zastupa.
VESNA MALIŠIĆ
