Pola vladajuće koalicije za NATO

NAŠA PRIČA - Samo je pitanje vremena kada će se na dnevnom redu naći poništenje Rezolucije o vojnoj neutralnosti Srbije

Za članstvo Srbije u Severnoatlantskoj alijansi eksplicitno se zalažu G17 plus, SPO, SVM, LSV i Ljajićev SDP, dok je protiv samo SPS

Beograd - Pitanje je dana kada će se na dnevnom redu Skupštine Srbije naći inicijativa za ukidanje Rezolucije o vojnoj neutralnosti, smatra većina predstavnika vladajuće koalicije.

Dok se DS drži neutralne pozicije o ovom pitanju, poručujući da nedoumice za i protiv NATO nisu trenutni prioritet za Srbiju, SPS je eksplicitno protiv ulaska u Alijansu, ali svi ostali su uvereni da je vojna neutralnost neodrživa u siromašnoj zemlji kakva je Srbija. Ulazak u NATO nosi niz ekonomskih i bezbednosnih koristi, jeftiniji je od proklamovane neutralnosti i, ono što je najbitnije, predstavlja prečicu do Evropske unije.

Za G17 plus nema dileme - NATO je potreban Srbiji, kaže za Danas funkcioner te stranke Vlajko Senić. On ističe da je Rezolucija o vojnoj neutralnosti, usvojena decembra 2007, više bila izraz tadašnjih političkih odnosa u Srbiji nego odlika političke i vojne strategije zemlje.
- Priča o NATO ponovo će se naći na dnevnom redu parlamenta, samo je pitanje kada - navodi Senić.

Balint Pastor, funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara i šef poslaničke grupe manjina u Skupštini Srbije, podseća za Danas da je parlament proglasio neutralnost „praktično jednom rečenicom i da je tako ozbiljno pitanje provučeno kroz Rezoluciju o Kosovu i Metohiji“.
- Ozbiljne zemlje pitanje neutralnosti regulišu Ustavom ili deklaracijom koja se donosi ogromnom većinom i koja je načinjena baš za te svrhe, a ne onako usput - kaže Pastor i dodaje da je SVM za ulazak u NATO pre svega zato što ne postoji nijedna zemlja u okruženju koja je ušla u EU, a da pre toga nije pristupila Severnoatlantskoj alijansi.

Aleksandra Jerkov, poslanik i funkcioner Lige socijaldemokrata Vojvodine, takođe smatra da je vojna neutralnost uvedena na mala vrata, na insistiranje tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice i u očekivanju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Jerkov navodi da Srbija na putu ka EU mora da ispuni i neke bezbednosne uslove i da to sigurno ne može da učini bez podrške NATO. Iako ne veruje da će priključenje Alijansi ići tako brzo, ona smatra da o tome treba voditi konstantnu javnu debatu, kako bi se građani upoznali sa svim činjenicama.

Za poništenje Rezolucije o vojnoj neutralnosti i priključenje NATO nedavno se izjasnio i Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove, koji je istakao da „nema članstva u EU bez članstva u NATO“ i da bi Srbija na taj način bolje kontrolisala stanje na Kosovu.

Meho Omerović iz Sandžačke demokratske partije Rasima Ljajića ističe za Danas da unutar vladajuće koalicije nema jedinstva o nekim od ključnih pitanja, ali da se sve stranke slažu u tome da je jedini ispravan put Srbije ulazak u EU, „a jasno je da bez ulaska u NATO nema ni članstva u EU“.

Đorđe Milićević, portparol SPS, upozorava da stavove socijalista o NATO deli većina građana Srbije.
- Ovde nisu važni samo emocionalni razlozi, već i politički, bezbednosni i ekonomski. Potrebna je ozbiljna javna rasprava kako bi se utvrdili pozitivni i negativni efekti eventualnog učlanjenja. Na kraju, građani će na referendumu dati krajnju reč koju će i SPS da poštuje. Pogrešno je da na toj temi opozicija ubire jeftine poene - kaže Milićević, koji je uveren da Srbija može postati članica EU i bez članstva u Alijansi.

Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti, kaže da su prednosti ulaska u NATO u tome što se „pridružujete grupi 28 najrazvijenijih država sveta i postajete deo kolektivnog sistema bezbednosti“.
- Članstvom u Alijansi imate mogućnost da podelite svoje bezbednosne pretnje s drugim državama članicama. Osim toga, otvarate put za pridruživanje EU, jer su standardi i vrednosti za koje se zalaže NATO identični onima za koje se zalaže Unija. Podjednako važno, članstvom u ovom savezu povećava se i nivo stranih investicija, jer se to opaža kao merilo stabilnosti jedne države. Da je Srbija ranije pristupila programu Partnerstvo za mir danas bi Kosovo bilo u sastavu Srbije i nezavisnost se ne bi tematizovala - tvrdi Zoran Dragišić.
On objašnjava da NATO funkcioniše po principu konsenzusa i da bi sadašnji interes Srbije mogao da se ostvaruje sprečavanjem Kosova da postane član međunarodnih institucija.
- Sada je, međutim, veliki problem što je Albanija ušla pre Srbije u NATO i time dobila veću političku moć. Njen glas prilikom odlučivanja vredi jednako kao glas SAD i imaju mogućnost da blokiraju odluke. Trebalo je da pristupimo Alijansi pre Albanije, ali je vlada Vojislava Koštunice to onemogućila. Verujem da će Albanija sprečiti pristupanje Srbije NATO i perspektive nam nisu baš sjajne - naglašava Dragišić.

Kada je reč o protivljenju određenih političkih činilaca pridruživanju NATO, Dragišić se pita „da li smo mi završili rat ili smo još u ratu“. On podseća da je, na primer, Zapadna Nemačka postala članica ovog saveza samo desetak godina od završetka Drugog svetskog rata.
- Može se postaviti i pitanje zašto želimo da se priključimo EU kada su te iste države članice NATO saveza i kada su i one glasale da se Srbija bombarduje 1999. godine - upozorava profesor Dragišić.

Demokrate uzdržane
Što se DS tiče, ova stranka smatra da NATO nije u ovom trenutku prioritetno pitanje za Srbiju i odbacuje inicijativu opozicije (Koštunica i Ilić) za raspisivanje referenduma. Funkcioneri DS izbegavaju da kažu da li su oni lično za ili protiv ulaska u Alijansu, ponavljajući da to, jednostavno, trenutno nije važna tema. Ministar odbrane i potpredsednik demokrata Dragan Šutanovac više nego jednom je nagovestio da smatra da bi članstvo u NATO bilo korisno za Srbiju, ali je svaki put i naglašavao da on lično i stranka kojoj pripada poštuju Rezoluciju o vojnoj neutralnosti. Za koju su, između ostalih, i sami glasali.

Ekspanzija na Zapadni Balkan
Dok se vlast u Srbiji predomišlja šta joj je činiti, a njeni najviši predstavnici poručuju da nije vreme za priču o NATO, Severnoatlantska alijansa sklapa kockice mozaika centralne i istočne Evrope.
 1. ALBANIJA / 2. HRVATSKA
Ove dve države postale su 27. i 28. članica NATO aprila 2009. na samitu povodom 60 godina od osnivanja Alijanse.
 3. MAKEDONIJA
Grčka je u NATO uložila veto na članstvo ove zemlje zbog spora oko međunarodnog imena Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije.
 4. BiH / 5. CRNA GORA
Obe države očekuju da će im biti ponuđene „mape puta“ (Akcioni plan - MAP) za punopravno članstvo u Alijansi.
 6. KOSOVO
NATO predvodi misiju Kfora, koja bi do kraja ove godine trebalo da se svede na oko 10.000 pripadnika. Ovaj savez je aktivno pomagao osnivanje Bezbednosnih snaga Kosova.
 7. SRBIJA
Skupština Srbije je decembra 2007. proglasila Rezoluciju o vojnoj neutralnosti, u znak protesta zbog podrške NATO kosovskoj nezavisnosti i bombardovanja 1999. godine.

MIRJANA R. MILENKOVIĆ i IGOR ŽIVANOVIĆ