Podrška ljudima da ostanu u zemlji ostaje vodeći princip

Mađarska narodna banka je ovogodišnju posebnu nagradu za inovacije Karpatskog basena „Šandor Vekerle” uručio dr Balintu Pastoru, predsedniku Savezu vojvođanskih Mađara. Nagrada se dodeljuje za izuzetan učinak u širenju naučnih saznanja u finansijske i ekonomske svrhe koje jačaju nacionalnu koheziju, kao i u sprovođenju ranije neprimenjenih, inovativnih ekonomskih istraživanja i stručne saradnje. Guverner Centralne banke Mađarske Đerđ Matolči uručio je nagradu Balintu Pastoru i ostalim dobitnicima Vekerle nagrade na svečanosti upriličenoj u Budimpešti u ponedeljak. Balint Pastor je za naš list govorio o nagradi i formulisanim planovima za ažuriranje plana i programa privrednog razvoja.

Kako ste doživeli ovu nagradu, posebno s obzirom na njen karakter i obrazloženje?

– Bio sam veoma iznenađen što je nagrada dodeljena meni. Bila je to ogromna čast, posebno imajući u vidu da je to mađarska državna nagrada, koju je 2011. godine osnovala Privredna komora županije Fejer, a 2019. godine preuzela je Narodna banka Mađarske, a zatim je ponovo ustanovila kao državnu nagradu 2021. godine. Pre mene, na primer, Vekerle nagradu su dobili i Peter Sijarto, Šandor Ležak i Arpad Janoš Potapi, tako da je iz ove perspektive ovo veliko priznanje, pogotovo što sam ja prvi inostrani Mađar koji je osvojio jednu od tri Vekerle nagrade.

Ovog novembra navršiće se deset godina od kako je mađarska vlada odlučila da podrži sprovođenje strategije ekonomskog razvoja Vojvodine. Nedavno ste najavili da će strategija i na osnovu ovoga realizovan program biti modifikovani, a zamislili ste i svojevrsni redizajn. Koji su konkretni planovi, ko je sve uključen u posao?

– Počeo bih tako što bih istakao još jedan datum. Dana 31. januara ove godine navršiće se devet godina od objavljivanja prvih konkursa Fondacije „Prosperitati”. U svom govoru na prijemu za nagradu Vekerle, fokusirao sam se na plan ekonomskog razvoja jer je plan Vekerle usvojen u Mađarskoj pre nekih 15 godina. Potonji je bio sveobuhvatan plan ekonomskog razvoja, koji se odnosio na Mađarsku. Tada je doneta odluka da se u svakom od prekograničnih regiona pripremi plan Vekerle, koji bi trebalo da bude program za ekonomsku konvergenciju datog dela nacije. Koliko se sećam, ono je urađeno u Erdelju, u severnoj Slovačkoj, a onda i ovde, kada smo mi išli najdalje, jer smo uspeli da u velikoj meri realizujemo strategiju. Zato mislim da je moja Vekerle nagrada vezana za sve ovo, kao i za rad u proteklih 15 godina, a pored toga i za rezultate koje smo uspeli da pokažemo kroz sprovođenje plana ekonomskog razvoja. Sprovođenje strategije rezultiralo je ekonomskim opstankom najmanje 50.000 Mađara u Vojvodini. Od početka implementacije programa podršku su dobile 16.053 prijave, u vrednosti većoj od 473 miliona evra. Odluka o izmeni strategije je doneta nezavisno od nagrade. Ne treba razmišljati o korenitim i radikalnim promenama, jer smo aktuelne pozive za podnošenje predloga uvek prilagođavali potrebama u proteklih devet godina. Istovremeno, verujem da je došlo vreme da se ponovo pokrene proces planiranja kako bismo bili spremni da odgovorimo na nove izazove, pošto se svet mnogo promenio od 2012. godine. 2012. godinu pominjem jer je tada, na zahtev Ištvana Pastora, tada počela da se piše strategija regionalnog i ekonomskog razvoja mađarskih zajednica u Vojvodini, uz angažovanje više od 25 vojvođanskih stručnjaka. Dok čitaocu u ruke stigne ovo vikend izdanje „Mađar soa”, već ćemo održati prvu diskusiju na temu ponovnog planiranja. Na diskusiju sam pozvao one koji će biti nosioci ažuriranja strategije ekonomskog razvoja: dr Imre Nađ, univerzitetski profesor i predsednik upravnog odbora Fondacije „Prosperitati”, univerzitetska profesorka dr Otilia Sedlak, član narodne skupštine Akoš Ujhelji, koji je takođe učestvovao u izradi prvog plana ekonomskog razvoja, kao i Balint Juhas i Zita Nađ, bivši i sadašnji upravitelji Fondacije „Prosperitati”. Ažurirana strategija će ponovo biti pripremljena uz učešće desetina stručnjaka. Takođe je važno istaći i da trenutno radimo na otvaranju novih mogućnosti za konkurisanje do jeseni, nadamo se zajedno sa dostupnom kreditnom linijom. Ponosan sam što sam predsednik SVM-a, jer da nije bilo SVM-a ova uspešna priča ne bi bila moguća.

Nedavno je govorio i o merama za podsticanje povratnika koji su ranije emigrirali u inostranstvo. Da li se oni razvijaju kao deo ažuriranja strategije ekonomskog razvoja? Postoje li cifre koliko se ljudi poslednjih godina vratilo u domovinu?

– Ovo pitanje se takođe mora rešavati u okviru ažuriranja plana ekonomskog razvoja, jer možemo efikasno da se pozabavimo onima koji trenutno žive u inostranstvu samo ako im pružimo odgovarajuće mogućnosti. U prošlosti su takođe bili ciljani ovim merama, na primer, podržavanjem kupovine kuća i podrškom startap preduzetnicima. Po mom mišljenju, treba da počnemo od nule kada je u pitanju podsticanje ljudi da se vrate u zemlju. Prvo, vredi napraviti bazu podataka onih koji su emigrirali u inostranstvo, nakon čega se može kontaktirati dotična lica kako bi se u narednom koraku u saradnji sa njima i u dijalogu razvile mere za podsticanje povratka. Ovo bi trebalo da bude glavni element novog programa ekonomskog razvoja. Drugi glavni element bi se, naravno, fokusirao na one koji još žive u Vojvodini i na podršku njima, kako bi im pomogli da napreduju u svojoj domovini i ubuduće.

Svečanom dodelom nagrada u utorak će biti završena četvrta sezona vojvođanskog mentorskog programa. Kako ocenjujete dotične programe i druge programe koji funkcionišu u okviru sistema Fondacije „Prosperitati”, a koji nisu usmereni samo na povezivanje, već i na pomoć u sticanju znanja i jačanju kompetencija?

– Jedna od najvećih prednosti Fondacije „Prosperitati” i realizacije programa ekonomskog razvoja je to što su članovi našeg preduzetničkog društva našli jedni druge. Skoro svaki preduzetnik je do pre deset godina poslovao u svom malom univerzumu, pre svega „razgovarajući” sa ljudima i poslovnim partnerima u sopstvenom ekonomskom sektoru. Ova situacija se radikalno promenila u pozitivnom pravcu u poslednjih deset godina. Jedan od najboljih načina da se to uradi je kroz mentorski program, čija je suština da uspešni preduzetnici iz različitih privrednih sektora pružaju personalizovano mentorstvo manjim preduzetnicima. Time se jača i preduzetnička zajednica i zajednica Mađara u Vojvodini. Preduzetnici su takođe počeli da grade zajednicu i razmišljaju u vidu zajednice. Ovaj program nije uspešan samo kod nas, jer smo uspeli da ga izvedemo u druge prekogranične regione.

Da bi se ljudi osećali dobro i planirali dugoročno u datoj zemlji i regionu, neophodna je i društvena i politička stabilnost. Kako ocenjujete aktuelne mere državnog vrha za upravljanje krizama koje imaju za cilj smirivanje trenutne nestabilnosti i društvenih nemira?

– Po mojoj proceni, vlada je uradila najbolje što je mogla u datim okolnostima. Dijalog je u toku, a u toku je i potraga za odgovornima. Komunikaciona strategija vlade nije da ponavlja da je sve u redu, već je svima jasno stavila do znanja da je trenutno kriza i da ako nema stabilnosti, neće biti ni EU integracija ni ekonomskog jačanja. Međutim, i druga strana treba da se zalaže za normalizaciju situacije. Sa opozicione strane vidim da, jašući na narodnom nezadovoljstvu i društvenim frustracijama izazvanim ogromnom tragedijom koja se dogodila u Novom Sadu 1. novembra prošle godine, pokušavaju da ovo vanredno stanje naprave permanentnim. Ovo definitivno nije dobro. Opozicija bira ovu strategiju uprkos činjenici da je potpuno jasno da podrška opozicionim strankama nije ni najmanje porasla kao rezultat ovih demonstracija.

PESEVSZKI EVELYN