Jačanje veze između poslanika i građana
Stručnjaci, pod okriljem Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, predlažu izmene izbornog zakonodavstva
Kod nas je situacija takva da se na odluke RIK-a žalite Vrhovnom sudu u kome sedi sudija koji je član RIK-a, kaže za Danas Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu
Beograd - Pod okriljem Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSid) predložio je izmene postojećeg izbornog zakonodavstva, koji podrazumeva ažuriranje podataka u biračkim spiskovima, uvođenje personalnog proporcionalnog sistema, za početak, na lokalnom nivou.
To znači da bi građani glasali za određene kandidate, a liste izabranih poslanika bi se određivale po proporcionalnom sistemu. Na taj način bi bile ojačane veze između predstavnika i birača, odnosno bili bi predlagani kandidati koji imaju poverenje građana.
Predlaže se i zakon o uvođenju državne izborne komisije (DIK), umesto sadašnje Republičke izborne komisije, koji je prihvatilo Ministarstvo za državnu i lokalnu samoupravu. I dok većina stranaka tvrdi da još nije upoznata sa predloženim izmenama izbornog zakonodavstva, dotle one gotovo jednoglasno podržavaju uvođenje državne izborne komisije. Smatraju da je u Srbiji konačno sazrela situacija da u DIK-u umesto stranačkih predstavnika, kao što je to do sada bio slučaj, sede isključivo profesionalci.
Zoran Stojiljković, profesor na FPN-u i stručni saradnik CeSida, kaže za Danas da ovakva Republička komisija kakva je danas „ne postoji nigde u svetu“.
- Kod nas je situacija takva da se na odluke RIK-a žalite Vrhovnom sudu u kome sedi sudija koji je član RIK-a. Zato je neophodno da državna izborna komisija bude sastavljena od profesionalaca, predstavnika Univerziteta, Advokatske komore, civilnog sektora, koji bi se kontinuirano bavili izbornom problematikom. Predlogom zakona o DIK-u predviđeno je da ta komisija ima sedam ili devet članova, umesto sadašnjih 33, koliko RIK ima - ističe Stojiljković.
On dodaje da bi posebna kandidaciona komisija primala kandidature ljudi koji žele da budu članovi DIK-a, a zatim bi parlamentu predlagala sedam ili devet članova DIK-a.
- Parlament bi odlučivao da li će usvojiti ili odbiti kandidature. Ideja je da se bez partijskog prisustva naprave liste kandidata, a da ipak kao i u svakom sistemu, stranke kroz parlament imaju odlučujuću ulogu koji će ljudi biti u tom centralnom izbornom telu - ističe Stojiljković.
Odluku o uvođenju nezavisne državne izborne komisije podržava i Balint Pastor, šef poslaničke grupe manjina u republičkom parlamentu. On kaže da je bilo krajnje vreme da se takva komisija formira, jer nijedna zemlja u okruženju ne poznaje izbornu komisiju sastavljenu od stranačkih organa. Sličnog mišljenja je i Aleksandra Jerkov, poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine i zamenik šefa poslaničke grupe ZES u parlamentu, koja kaže da je neophodno da se izborna komisija odvoji od stranaka, ali da stranke ipak moraju imati uvid u izborne rezultate, upravo zato što se izbori njih najviše i tiču.
- Demokratizacija u Srbiji je dostigla takav nivo da se konačno može govoriti o izboru nezavisnog izbornog tela. Što se toga tiče, nemamo primedbi. Pored toga, treba razmišljati i o uvođenju mešovitog izbornog sistema, koji može da bude sastavljen i od proporcionalnog i većinskog sistema, odnosno predstavničkog sistema. Treba razmišljati i o srednjem nivou vlasti, koji bi se bavio pitanjem autonomije, odnosno regiona. Taj srednji nivo vlasti imao bi zadatak da privuče bogatije krajeve da ulažu u one siromašnije - objašnjava Boško Ristić, poslanik Demokratske stranke.
Zoran Stojiljković objašnjava da CeSid predlaže da se bar za sada na lokalnom nivou uvede kombinovani izborni sistem - većinski i proporcionalni.
- Ukoliko bi skupština imala 120 odbornika, predvidelo bi se 120 izbornih jedinica i odbornici bi bili birani po većinskom sistemu. Građani bi glasali za pojedine kandidate, a revitalizovao bi se princip neposrednog biranja, odnosno ojačale bi se veze između predstavnika i birača.Time bi se afirmisao princip neposrednosti i partije bi bile motivisane da predlažu kandidate koji uživaju poverenje najšireg kruga građana. Povećao bi se kvalitet poslaničkog sastava, naglasila veza građani - poslanik i podstakla demokratizacija partija - kaže Stojiljković. On dodaje da bi se pretvaranje glasova u mandate obavljalo po proporcionalnim sistemu, formulom zajedničkog delitelja - D’Ontovom formulom - pošto se isključe liste koje nisu prešle izborni prag. Od ovog pravila i na lokalnom i na nacionalnom nivou bile bi izuzete stranke nacionalnih manjina. U okviru dobijenog broja mandata izborne liste dodeljivale bi mandate onim kandidatima koji su u okviru jednomandatnih izbornih jedinica dobili najveći broj glasova. Time bi se poštovala volja birača, naglasio princip neposrednosti, personalizovanosti, pojačala reprezentativnost lokalne skupštine.
Osim toga CeSid predlaže da se godišnje ažuriraju birački spiskovi i da se oni vode kompjuterski kao jedinstven sistem - centralna baza. Preporučuje se da se razmotri mogućnost uvođenja glasanja van biračkog mesta - prvenstveno putem pisma, a vremenom i preko interneta. Jedinstven birački spisak doprineo bi da glasanje na ovaj način bude zaštićeno od mogućih zloupotreba. Pretpostavka je da bi na taj način veći deo birača mogao da koristi ovo svoje pravo, a time bi se išlo u korak sa modernim i dinamičnim tokovima života savremenih društava - objašnjava Stojiljković.
M. R. MILENKOVIĆ
