Hrvatski ambasador u Srbiji odbacuje poziv za 'preusmeravanje' izbeglica
Pozivi Balinta Pastora, potpredsednika najveće stranke mađarske zajednice u Srbiji, na "preusmeravanje" izbeglica ka Hrvatskoj, umesto rute do Mađarske nisu prihvatljivi, komentar je ambasadora Hrvatske u Beogradu Hidajeta Biščevića.
"Problem je složen i problem je zajednički i zajednički ga treba rešavati", izjavio je hrvatski ambasador u Srbiji u pisanom odgovoru za RSE.
Pastor, inače potpredsednik Saveza vojvođanskih Mađara, sestrinske stranke Fidesza, mađarskog premijera Viktora Orbana, pozvao je izbeglice da pokušaju da idu u Evropsku uniju preko Hrvatske, a ne preko Mađarske.
Kasnije je Pastor za RSE ocenio da je za ljude u pokretu teže da savladaju ogradu, nego Šengen, poručujući da je njegova izjava bila "malo u šali".
Srbija je zemlja na takozvanoj "Balkanskoj ruti", a ljudi u pokretu, bežeći od rata i siromaštva pokušavaju da se domognu zemalja EU.
Na toj ruti, većina završi na severu Srbije, pokušavajući da uđe u Mađarsku.
Mađarska je podigla žičanu ogradu na granici sa Srbijom, a u julu je odlučila da podigne visinu ograde za jedan metar.
Sredinom decembra mađarska predsednica Katalin Novak izjavila je da 90 odsto migranata stiže u Mađarsku iz pravca Srbije.
"Sve je veći pritisak ilegalne migracije, ove godine je dvostruko uvećan broj pokušaja ilegalnog prelaska granice u odnosu na 2021. godinu", rekla je Novak tada novinarima nakon zajedničkog obilaska ograde na srpsko-mađarskoj granici sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i bivšim premijerom Češke Andrejom Babišem.
Šta je izjavio Pastor?
Balint Pastor je svoj poziv uputio 11. januara u izjavi za televiziju Panon. Obrazložio ga je činjenicom da je Hrvatska nedavno ušla u šengensku zonu.
Pastor je zatim u izjavi za RSE ocenio da građani Srbije "sedam godina muku muče sa migrantima", te da je svima u interesu da, kako je naveo, "budu negde drugde".
"Srbija niti je prouzrokovala niti može da ukine ovu migrantsku krizu, ali ja sam ovo malo onako u šali rekao. Ali, tamo gde ima ograde, tamo je teže preći nego tamo gde je Šengen", kazao je Pastor.
Prema njegovim rečima, čitava situacija treba da se premesti, kao što je SVM od 2015. godine govorio, na južnu granicu Srbije, gde ljudi u pokretu ulaze u Srbiju.
"Situacija se menja iz dana u dan. Apsolutno je evidentno da je reč o krijumčarima i o ljudima koji izuzetno dobro žive od ovoga sedam godina, ali ono što ohrabruje i što je dobro, da je trenutno manje migranata u Subotici i u Horgošu (na severu Srbije), kao i u nekim drugim područjima, i u selima", ocenjuje Pastor.
• U Srbiji krijumčari uzimaju 1.000 do 6.000 evra po migrantu
• Aktivisti traže ispitivanje navoda o vezama policije i krijumčara u Srbiji
Smatra da razgovori između predsednika Srbije, premijera Mađarske i austrijskog kancelara verovatno dovode i do nekih rezultata.
Vlasti Srbije, Mađarske i Austrije potpisale su 16. novembra memorandum o razumevanju o jačanju saradnje na planu migracija i zaštite granica.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tada izjavio da je plan da se migranti vraćaju iz Srbije u zemlju porekla i da će zajedno sa partnerima podeliti troškove vraćanja migranata.
Policija u Srbiji je od tada pokrenula akcije prebacivanja na stotina ljudi u pokretu u državne centre. Tokom tih akcija uhapšeni su i krijumčari ljudi.
Reakcija iz Hrvatske
Ambasador Hrvatske u Srbiji, Hidajet Biščević, u izjavi za RSE je naveo da je svaka država na bilo kojem od uobičajenih ili najprometnijih pravaca migrantskih kretanja, od Mediteranske do Zapadnobalkanske, suočena sa nespornim problemima i izazovima, te da je preko takozvanog Zapadnobalkanskog pravca u 2022. godini prošlo oko 86.000 izbeglica, što je gotovo tri puta više nego u 2021. godini.
• Od čega beže ljudi u pokretu
• Djeca migranti govore o zlostavljanju na Balkanskoj ruti
On je, komentarišući izjavu Pastora, podsetio da je na nivou Evropske unije, od početka krize 2017. godine, usvojeno načelo saradnje i solidarnosti.
"Upravo zbog izbegavanja situacija u kojima bi se teret suočavanja sa talasima izbeglica prebacivao na individualne države", ocenio je Biščević.
On je podsetio i da je Evropska komisija 2020. godine uspostavila mehanizam o zajedničkoj pripremljenosti i upravljanju migrantskim krizama, kako bi se pojačala saradnja i učinkovitost delovanja nadležnih službi zemalja članica.
"Ne želimo se upuštati u nagađanja kako takve sugestije dolaze upravo u vreme kad Hrvatska, u okviru Šengena, preuzima nadzor nad najdužom granicom spram prostora iz kojih dolazi migrantski talas", poručio je hrvatski ambasador.
Đurović: Migracije se ne usmeravaju izjavama na televiziji
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, rekao je za RSE da ovakve izjave političara ne mogu da utiču na procese, koji se, kako je istakao, ne usmeravaju izjavama na televiziji.
On je istakao da je opasno da se stvara utisak da migracija može da menja pravac ako se neki političar obrati široj javnosti i "posavetuje" migrante kuda da idu.
"To možda služi za neke političke poene, ali u realnosti kada se govori o migraciji, nema nikakvog efekta", istakao je Đurović.
Kako je ocenio, smanjeni priliv ljudi na severu Srbije je samo privremenog karaktera i zavisi od više faktora.
"Kada su se razbili krijumčarski lanci akcijama policije, to je sigurno uticalo na efikasnost tih krijumčarskih grupa i smanjilo priliv ljudi na sever zemlje, ali to je samo privremenog karaktera, to smo već viđali ranije, jer se kasnije pojave nove grupe, a ljudi koji su uhapšeni zamene se nekim novima", kaže Đurović.
Očekuje da sa pojavom hrvatske šengenske granice jedan deo ljudi u pokretu pokuša preko Bosne i Hercegovine intenzivnije da dolazi u Hrvatsku, te da je moguće da će ta granica biti više opterećena.
"Ne verujem da će srpsko-hrvatska granica biti nešto značajno opterećena. A moguće je i da ljudi iz Hrvatske idu ka Mađarskoj", smatra Đurović.
Dodaje da vraćanje ljudi sa severa na jug zemlje u kampove samo usporava migracije ali ih ne zaustavlja, i da na priliv ljudi u Mađarsku od 2015. do sada nisu bitno uticale mađarske kontrole.
"Mađarski 'zid' je možda i najbranjeniji, a najviše ljudi je prolazilo prošle godine. Mere koje preduzimaju ne utiču na to da zaustave migracije. Prosto nije logično, jer neće ljudi da se zaustave kada budu vraćeni u Srbiju. Pošto su već tu, zaglavljeni u Srbiji, pokušavaće i dalje", kazao je Đurović.
Slične izjave i iz Hrvatske
Ovo nije prvi put da se među Hrvatskom i Srbijom raspravlja na ovu temu.
Premijer Hrvatske, Zoran Milanović, je sredinom septembra 2015. godine poručio Srbiji da "snizi ton" i da prestane da šalje izbeglice samo u Hrvatsku, nego da bi ljude, osim u Hrvatsku, trebalo slati i u Mađarsku i Rmuniju.
"I kao što bi se u vicu reklo: 'Šaraj malo, brate'. Šalji malo gore u Mađarsku i Rumuniju", rekao je tada Milanović novinarima u Zagrebu i izazvao kritike medija i aktivista.
Koliko je osoba u prihvatnim centrima?
U Srbiji, tokom 2022. u prihvatnim i centrima za azil evidentirano je 119.127 novopridošlih osoba, rečeno je krajem prošle godine agenciji Beta u Komesarijatu za izbeglice i migracije.
Prema nacionalnoj strukturi, najviše ljudi u pokretu dolazi iz Avganistana, Sirije, Pakistana, Maroka i Indije.
Naveli su da se neki zadržavaju duže, a neki kraće, te da je prosečno vreme zadržavanja oko 16 dana.
NATALIJA JAKOVLJEVIĆ
