Dinkić: Cilj otpuštanja efikasnija administracija
Poslanički klub manjina uslovljava podršku zakonima prihvatanjem amandmana, a JS čeka povratak Dragana Markovića Palme iz Moskve
Uprkos primedbama većina stranaka vladajuće koalicije najavila je podršku zakonima o smanjenju administracije. Jedinstvena Srbija odluku o zakonima doneće po povratku lidera stranke Dragana Markovića Palme iz Moskve, a sedam poslanika iz poslaničkog kluba manjina podršku uslovljavaju prihvatanjem njihovog amandmana. Svi poslanici opozicije, kako su najavili, glasaće protiv.
Dva predloga zakona predviđaju da u republičkoj administraciji bez posla ostane 2.224 zaposlena, a u opštinama 5.648.
Obrazlažući predložena akta Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, rekao je da je njihov cilj veća efikasnost i kvalitetnija administracija. Prema njegovim rečima u državnoj administraciji broj zaposlenih biće smanjen za deset odsto, a u lokalnim samoupravama za 15 odsto. Dinkić je naveo da su predviđene otpremnine za one koji ostanu bez posla u visini do trećine prosečne plate za svaku godinu staža. On je istakao i da u republičkoj administraciji mora biti otpuštanja, a opštine odluku donose same s tim što će opštine koje ne budu otpuštale viškove zaposlenih morati same da ih plaćaju jer će im sredstva iz budžeta biti umanjena. Prema Dinkićevim rečima, samo u 35 opština nema viška zaposlenih, dok u ostalim viškova ima od 10 do 40 odsto. Dinkić je, takođe, rekao da je predloženim rešenjima predviđena kazna od milion dinara za rukovodioca koji ne donese akt o sistematizaciji. On, međutim, ističe da je ova kazna moralna sankcija, jer ne veruje da će je neko platiti.
Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, govorio je o izmenama Zakona o državnim službenicima, koji je deo „paketa” sa pomenuta dva nova zakona. Prema Markovićevim rečima, izmenama se uvodi mehanizam vrednovanja rada državnih službenika i precizira šta sve spada u povredu radne discipline.
--------------------------------------------------------------------------
Vlajko Senić (G17 plus): Verujemo u zakon - Ne možemo očekivati velike rezultate ako unapred svi peru ruke od njega i očekuju da kriterijumi za otpuštanje neće biti poštovani, zato treba da verujemo da ono što piše u njemu jeste obaveza za ljude koji će ga sprovoditi. Dobro je što postoje kratki rokovi da se donesu sistematizacije koje će naterati članove izvršne vlasti da taj posao sprovedu u roku – do kraja godine.
Miroslav Marinković (DS): Svrsishodna reforma - Potrebna je reforma i racionalizacija. Treba sistematizovati radna mesta da ona budu realna i svrsishodna poslu koji treba da se obavlja. Ovo predstavlja i priliku za one najbolje da dobiju posao i da budu dobro plaćeni, a da oni koji to nisu potraže sreću u nekoj drugoj organizaciji.
Balint Pastor (SVM): Višejezičnost nije poštovana - Poslanički klub manjina smatra da zakon o republičkoj administraciji nije previše sporan, ali zakon o smanjenju zaposlenih u lokalnoj samoupravi jeste, jer se nije vodilo računa da je u određenom broju opština u službenoj upotrebi više jezika. Tu se ne može primeniti kriterijum o četiri činovnika na 1.000 stanovnika, taj broj mora biti povećan za 0,1 promil na 1.000 stanovnika za svaki jezik manjine. Recimo, u Subotici je, pored srpskog i mađarskog, i hrvatski jezik u službenoj upotrebi.
Čedomir Jovanović (LDP): Paravan za vladinu nemoć - Zakoni su površni i vladin paravan za nemoć da napravi efikasnu državu. Vlada vodi kampanju protiv državnih službenika, a mnogo veći problem je onih 170.000 zaposlenih u javnim preduzećima, koji nisu obuhvaćeni zakonima, pri tom od 590 javnih preduzeća, njih 580 je negativno poslovalo. Rusi su kad su ušli u NIS zatekli 12.000 zaposlenih, od čega je 5.000 bilo u administraciji i odmah procenili da je administrativaca 25 odsto više.
Dragan Todorović (SRS): Neravnopravnost u otpuštanju - Ovim zakonima se u neravnopravan položaj stavljaju zaposleni u republičkoj i u opštinskim administracijama. U državnoj administraciji je određen maksimalan broj zaposlenih, a u lokalnoj samoupravi je kriterijum četiri činovnika na 1.000 stanovnika. Trebalo je i državnu administraciju limitirati brojem stanovnika, ali to ne odgovara vlastima. Tako je 31. avgusta 2001. u državnoj administraciji bilo 8.999 osoba, a 31. marta 2004. 27.238, a to su sve sve partijski kadrovi. Sad treba da budu otpušteni oni koje je ona prethodna vlast zaposlila.
Jorgovanka Tabaković (SNS): Zamena podobnih - Finansijski efekti ovih zakona su beznačajni s obzirom na obavezne otpremnine. Naše osnovne primedbe su što nije navedeno na osnovu kojeg kriterijuma je utvrđeno da je potrebno 28.400 zaposlenih u državnoj administraciji. Nema ni definicije šta su agencije, šta su uprave... Posebno je loše rešenje koje se odnosi na ljude koji ostanu bez posla – da nemaju pravo žalbe sudu. Zakon kaže da za šest meseci možete da dovedete nove ljude, prema tome ovo je pitanje partijskog interesa nikako štednje.
Velimir Ilić (NS): Stranačka administracija - Sve što se ovim zakonima može dobiti kao ušteda je mrvica u budžetu, ali će unesrećiti mnogo ljudi, koji će ostati bez posla po partijskoj liniji. Ko je taj iz vlasti ko će vrednovati rad nekog čoveka, opozicionara, koji je stručan i koji dugo tu radi? Mi ćemo sada dobiti jednu stranačku administraciju, pošto će biti promenjeni samo nepodobni. Ne prati se kako se troši novac u javnim preduzećima, a, osim toga, doneti su i zakoni kojima će administracija biti duplirana kroz komunalnu policiju i razne agencije.
Zoran Šami (DSS): Šta je kriterijum - Zakone treba povući iz procedure, jer se, između ostalog, bez ikakvog metoda i argumenata izlazi sa brojem od 28.400 zaposlenih u državnoj administraciji. Pri određivanju broja zaposlenih u lokalnoj samoupravi postavlja se pitanje zašto je odlučeno da bude četiri činovnika na 1.000 stanovnika, a radi se o potpuno različitim opštinama, a određeni broj poslova ne zavisi od broja stanovnika.
Milisav Petronijević (SPS): Trenutna nužda - SPS–JS je protiv priče o višku i otpuštanju, ali ne gledamo na ovo kao na trajno rešenje. Smatramo da višak zaposlenih može da bude samo nužda koja je proizašla iz potrebe da se obezbedi funkcionalna, efikasna, racionalna i jeftina administracija kao jedan u nizu koraka u reformi javne uprave, koja je zasnovana na detaljnoj analizi svih organa.
M. Č.
