Balint Pastor: Ne odustajemo od autonomije
Narodni poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor ocenio je da najavljena rekonstrukcija kabineta Ivice Dačića, o kojoj je pre dva dana otvoreno govorio i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, ne isključuje opciju da do kraja godine budu održani i vanredni parlamentarni izbori.
– Iskustvo nam, međutim, govori da je lako moguće da se ne dogodi ni jedno ni drugo – kaže Pastor za „Dnevnik”, uz napomenu da je ipak realno da tokom leta dođe do određenih kadrovskih promena u Vladi.
A šta bi to, zapravo, moglo da isprovocira raspivanje izbora?
– Nesporno je da je ekonomska situacija u zemlji izuzetno teška, a da stranke vladajuće koalicije, bez obzira na navodni dogovor, u osnovi imaju dijametralno suprotna razmišljanja o merama fiskalne i monetarne politike, koje bi trebalo preduzeti. A tu je i veoma visok aktuelan rejting SNS-a, koji bi deo stranke rado pretvorio u poslaničke mandate. Ali, objektivno, o vanrednim izborima sada možemo govoriti samo u koordinatama pukog nagađanja, jer mislim da u ovom trenutku to da li će se i kada ići na birališta zaista niko ne zna.
Može li izbore „isprovocirati” evropska agenda?
– Gotovo je izvesno da 28. juna nećemo dobiti konkretan datum za početak pregovora. Međutim, ne mislim da je neuspeh ako sada EU ne odredi, recimo, da pregovori budu otvoreni 10. jula ili 15. avgusta. Jer, sve su prilike da će Evropski savet naložiti Evropskoj komisiji da izradi pregovarački okvir, a nakon toga sledi skrining usaglašenosti naših propisa sa pravnim tekovinama EU, i za to je objektivno potrebno nekoliko meseci. U tom svetlu, mislim da je za nas sasvim prihvatljivo da pregovori počnu krajem godine ili početkom 2014. Ako to uzmemo u obzir, čini mi se da bi bilo jako loše organizovati izbore, recimo, u oktobru, kada bi država uveliko trebalo da se priprema za pregovore sa EU.
Uvek strahujemo od novih uslova iz Brisela. Hoće li ih biti?
– Ne može se za insistiranje na implementaciji Briselskog sporazuma sa Prištinom govoriti kao o nekakvom novom uslovu. Zapravo, novih uslova nema već godinama, samo što su pojedine stranke tu temu zloupotrebljavale, pa i danas to čine. Ali demagogija je još itekako prisutna u Srbiji. Dakle, i prošloj Vladi, i ovoj sadašnjoj, apsolutno je jasno koji su to kriterijumi koje valja zadovoljiti da bi jedna država započela pregovore sa EU i napredovala na evropskoj putanji.
Na političkoj sceni su primetna neobična kretanja, pa tako i LDP i LSV, svako na svoj način, šalju poruke naprednjacima o mogućoj saradnji na republičkom nivou. Da li je i SVM na toj poziciji?
– Mi smo apsolutno spremni da sarađujemo sa svim strankama u Srbiji ako to dovodi do poboljšanja položaja vojvođanskih Mađara, do rešavanja realnih problema građana, do boljeg ustavnog položaja Vojvodine unutar Srbije... To u praksi znači da mi podržavamo sve one zakonske predloge koje smatramo da su dobri, a svakodnevno razgovaramo i o drugim pitanjima, poput podizanja nivoa javne bezbednosti ili, recimo, pripremi skorašnje posete predsednika Mađarske Janoša Adera. Ali to ne znači da smo deo vladajuće većine, niti to imamo u planu, bez obzira na i dalje otvorenu ponudu, jer smatramo da funkcije nisu najbitnije. Ostajemo konstruktivna opozicija.
Inače, nezavisno od toga, mislim da je sasvim očigledno da trenutno u Srbiji svaka stranka može da uđe u koaliciju sa bilo kojom drugom strankom. Uostalom, o tome najbolje svedoče veoma interesantni primeri na lokalnom nivou.
Kada je saradnja sa aktuelnom vladajućom koalicijom u pitanju, često se čuju spekulacije da je SVM spreman da napusti autonomistički vojvođanski blok ukoliko se izađe u susret njegovim zahtevima za reorganizacijom upravnih okruga u APV?
– Najpre, o reorganizaciji upravnih okruga sa ovom vladom još nismo ni razgovarali, jer je bilo drugih, aktuelnijih tema. Ali to nikako ne znači da smo mi od tog zahteva odustali. Jer, zaista je neprirodno da tri opštine iz Bačke - Kanjiža, Ada i Senta - budu u Severnobanatskom okrugu, što komplikuje svakodnevni život građana, bez obzira na njihovu nacionalnost. Nažalost, insinuira se da je pozadina tog našeg zahteva ideja o formiranju nekakve teritorijalne autonomije Mađara unutar Vojvodine, odnosno Srbije. To apsolutno nije tačno. Mi samo smatramo da neke geografske činjenice naprosto treba poštovati. A što se tiče našeg zalaganja za što širu autonomiju Vojvodine, za njene nadležnosti, kao i za sredstva koja su APV zagarantovana Ustavom, od toga sigurno nećemo odustati ni u budućnosti, bez obzira na to kako se rasplete priča o promeni granica upravnih okruga.
Očekujete li da će biti vanrednih pokrajinskih izbora, nezavisno od toga šta će se dešavati na republičkom nivou, u prvom redu zbog gotovo izvesnog proglašenja dela Statuta APV – neustavnim?
– Mislim da je jasno, ili bi bar trebalo da bude jasno, da u Vojvodini trenutno ne postoji apsolutno niti jedan razlog za održavanje vanrednih izbora. Vladajuća većina u APV je potpuno stabilna, a Vlada i Skupština Vojvodine rade normalno u skladu sa nadležnostima koje imaju. Što se tiče osporavanja Statuta pred Ustavnim sudom Srbije, i sam predsednik UŠ je rekao da ne treba očekivati njihovu odluku po ovom pitanju pre kraja godine. A i kada ta odluka bude doneta, ne treba zaboraviti da niti jedna vlada, bar ne u civilizovanim državama, nije pala zbog toga što je za određene odredbe posmatranih opštih akata ocenjeno da nisu u saglasnosti sa ustavom.
Tačka na mračno poglavlje zajedničke istorije
Šta se konkretno očekuje od predstojeće posete mađarskog predsednika?
– Taj će susret dvojice predsednika, Tomislava Nikolića i Janoša Adera, biti veoma bitan, jer će tom prilikom oni u Čurugu položiti vence na spomenik Srbima i Mađarima nevino stradalim 1941, odnosno 1944. godine. To će značiti zatvaranje jednog mračnog poglavlja u istoriji suživota naša dva naroda. I to ne kažem na nivou floskula, jer sve ovo se pričalo i ranijih godina, ali tačka na taj istorijski period ipak do sada nije stavljena. Zajedničko polaganje venaca biće, verujem, upravo taj gest, koji vojvođanski Mađari, a verujem i Srbi, priželjkuju decenijama. I očekujem da se nakon toga zaista okrenemo budućnosti.
MIROSLAV STAJIĆ
