Amnestiran NATO za bombardovanje Srbije
BEOGRAD – “Mašina za pranje savesti i zuba vlasti”, “limunada”, “alibi”, sve je to juče za opoziciju bila Deklaracija o osudi zločina nad pripadnicima srpskog naroda i građanima Srbije, koju je sinoć, pola godine posle one o Srebrenici, usvojio parlament. Uz vladajuću koaliciju, čiji je deo i te kako nezadovoljan “blagim tekstom”, glasove “za” dao je i LDP pa su deklaraciju podržala 133 poslanika, dok je ostatak opozicije napustio skupštinsku salu pre glasanja jer je bio protiv dokumenta koji “amnestira NATO zločine, ali i one u Sloveniji”.
Ceo dan se raspravljalo u polupraznoj sali parlamenta, a napad je počeo Dragan Marković Palma naglašavajući u ime kluba SPS/JS da “nisu oduševljeni tekstom jer su u njemu mnogo blagi termini za razliku od onih u deklaraciji o Srebrenici”, ali ovim građanima Srbije daju “utehu da neće zaboraviti šta su nam uradili”.
– I hrvatski i bosanski parlament treba da osude zločine nad Srbima jer u Hrvatskoj je 1991. bilo 500.000 Srba, a 2001. svega 200.000, pošto su ubijeni i proterani. U Sarajevu je danas veoma malo Srba, s Kosova je 200.000 proterano, a nas su bombardovali zbog genocida i etničkog čišćenja. U Blacu od 12.000 stanovnika 4.000 čine oni s Kosova, a garantujem da u Albaniji nema grada u kom je pet Albanaca proteranih s KiM. Ako se NATO izvinio Avganistanu, treba i Srbiji – rekao je Palma.
Palma je istakao da bi Vlada Srbije bila dovedena u pitanje da se na dnevnom redu parlamenta nije našla Deklaracija o osudi zločina nad srpskim narodom. On je pozvao Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu da u svojim parlamentima usvoje slične deklaracije o osudi zločina nad srpskim narodima, kao i NATO da se izvini Srbiji zbog stradanja srpskih civila tokom bombardovanja 1999.
Politički štetno
Slobodan Samardžić rekao je da je Demokratska stranka Srbije predlagala jednu deklaraciju o osudi svih žrtava na prostoru bivše Jugoslavije.
– Ovo je nehumano, nemoralno i politički štetno. Ako se pogleda i deklaracija o Srebrenici, postoje tri kategorije žrtava – najvišeg, srednjeg i najnižeg ranga. Pravite novu istoriju Srbije jer amnestirate NATO za agresiju, i to zbog potrebe da Srbija postane njegova članica. Amnestirate i Sloveniju za ratne zločine, a tamo su ratovi započeti, kada je ubijeno 48 vojnika, čak i s leđa, iako su imali bele zastave – rekao je Samardžić i dodao da je “amnestija poklon dat Hilari Klinton za njene reči Briselu da su Srbi dobri, a sve zbog male stvari – prenošenja našeg zahteva za kandidaturu iz Saveta ministara u Komisiju, što nije kandidatura”.
Za naprednjaka Tomislava Nikolića deklaracija “ne znači ništa i samo služi za pranje zuba posle one o Srebrenici”.
– Ovakvom deklaracijom nikoga niste odvratili od pokušaja da vas ponovo bombarduje i krene u rat protiv nas. A koliko bi vas prošlo na poligrafu na pitanje da li jeste ili niste za ovu deklaraciju?! Stoprocentno biste glasali protiv da niste članovi ove koalicije i da ne treba da srčete med i mleko još godinu dana na vlasti – istakao je Nikolić, dok je Velimir Ilić iz Nove Srbije naglasio da je deklaracija “limunada”.
Neizbrojane žrtve
Radikali, naveo je Aleksandar Martinović, deklaraciju vide kao “političku veš-mašinu za pranje savesti poslanika koji su glasali da se u Srebrenici desilo što nije, a to je da je srpski narod kolektivno odgovoran za genocid nad muslimanima u Srebrenici”.
Martinović je dodao i da imaju informacije da je “Hilari prvo rekla Tadiću da nema ništa od EU dok Srbija ne uđe u NATO” pa je pitao vlast je li to istina.
Zoran Ostojić iz LDP-a naveo je da je “sasvim prirodno osuditi žrtve svog naroda”, te su zato i glasali “za”. On je naveo i da je trebalo doneti jednu rezoluciju o osudi svih zločina na prostoru bivše Jugoslavije, uz isticanje Srebrenice, kao i da je “osuda zločina nad Srbima alibi za deklaraciju o Srebrenici”. Pitao je zašto ni 11 godina posle NATO bombardovanja ne znamo koliko je bilo žrtava.
– Zašto je to državna tajna? Svaka žrtva je popisana, zna se gde i u koliko sati je stradala. Da li bi to bacilo novo svetlo na okolnosti u kojima je nesrećna Milica izgubila život? – pitao je Ostojić.
Šefica poslanika ZES-a Nada Kolundžija navela je da “nije kolegijalno da se ova deklaracija tretira kao izgovor, licemerje ili alibi jer izražava stav, a ne sadrži ni presude, ni osude, ni atribute, niti nabraja stratišta”. Branko Ružić iz SPS-a istakao je da se deklaracija poziva na sve relevantne međunarodne dokumente, pa i na Konvenciju protiv genocoda, što je posebno naglasio.
Čomićeva ućutkana
Prepodnevni deo rasprave obeležila je i žestoka rasprava između SPO-a i predsedavajuće Gordane Čomić iz DS-a, koja poslanicima Vuka Draškovića nije dala pravo na repliku posle silnih napada radikala na SPO. Aleksandar Jugović tražio je i da se parlament izjasni da li je Čomićeva prekršila Poslovnik pa je zato posle podne palicu preuzeo Nikola Novaković iz G17 plus.
I Mađari hoće deklaraciju
SVM je podržala deklaraciju, a Balint Pastor je, govoreći o žrtvama devedesetih godina i tokom Drugog svetskog rata, zatražio da parlament usvoji i deklaraciju o osudi zločina nad Mađarima. Dodao je da bi i Mađarska trebalo da usvoji recipročan dokument.
J. JEVREMOVIĆ
