Umesto politikantskog bloga
Sada bi „ozbiljni“ političari napisali rezime ove kampanje. Ili možda ne to, nego bi još jednom naglasili najvažnije programske ciljeve stranke. Nastojali bi da iskoriste i poslednje trenutke da bi ubedili još nekoliko „birača“.
Mi nismo vodili ovakvu kampanju – mirisa znoja. Ni naša nije bila tipa „vreme, sport i razonoda”, ne radi se o tome. Dosta energije je iziskovao ovaj period od skoro 7 nedelja, jer je iza nas oko 500 tribina i drugih manifestacija - želeli smo da stignemo u što više naselja. Sastati se sa ljudima, položiti račune u vezi onoga što smo učinili i tražiti podršku za realizaciju zamisli. To je bio cilj. I sve to smo odradili u dobroj atmosferi.
Ali da ne bi napisao politikantski blog, ovde bih zastao sa rezimeom i umesto toga da pređem na temu kako su ostale stranke odustale od zastupanja vojvođanskih interesa – što je nažalost živa istina – napisaću kako sam se fotografisao sa Ildikom Kerestes (Keresztes Ildikó – dugo vremena popularna rok pevačica iz Mađarske, recimo kao Zana kod nas).
To se desilo tako što smo juče u Kanjiži organizovali „Drugomajski, potiski uranak”. Ali pre toga moram da naglasim da sam prepodne bio u Budimpešti, u parlamentu na sednici na kojoj je izabran novi predsednik Republike i na njegovoj inauguraciji. Bilo je uzvišeno. Prvi put sam uživo video ulazak istorijskih zastava. To je na mene ostavilo najjači utisak. Ali naravno i svačanost, plemenitost, koja je karasila sednicu parlamenta. Imao sam prilike da razgovaram sa mnoštvom ljudi, jer je glasanje poslanika i brojanje glasova iziskovalo oko sat vremena. Prate šta se kod nas dešava i navijaju za nas. Političari, novinari, javne ličnosti...
Posle 3 sata popodne već sam bio u Kanjiži. U maloj sali gradske kuće su se polako okupljali kandidati za predsednike opština i pokrajinskog poslanika po većinskom sistemu. Ukupno njih 12. Pre nekoliko nedelja smo rešili da u znaku zajedništva u Potisju pozovemo u Kanjižu i kandidate iz Ade, Sente, Čoke, Novog kneževca i Bečeja. I ne samo kandidate, nego svakoga.
Bilo je i političkog sadržaja između kvalitetnog kulturno-umetničkog programa i nastupa Ildiko Keresteš. Posle Mihalja Njilaša (Nyilas Mihály – predsednik opštine Kanjiža i kandidata za predsednika opštine) i Lasla Varge (Varga László) i ja sam imao prilike da se obratim prisutnima. Ranije nikad nisam radio tako nešto. Govoriti na otvorenom je poseban žanr. Popeo sam se na binu i video da nas na Glavnom trgu ima više hiljada. Ildiko Keresteš je pripremila teren jer je otpevala pesmu Petera Matea „Hazam” (u prevodu Moja otadžbina). Nisam pripremio govor – uvek sam bio pristalica neposrednosti i spontanosti, ali je ta pesma dala osnovni ton i pomogla mi.
I iz reakcija publike se videlo ono, šta mi već odavno znamo. Za razliku od ostalih stranaka, mi u SVM-u ne skupljamo glasove, već stvaramo zajednicu. Jučerašnju atmosferu ne bih dao nizašta. I tek je nakon svega toga sledio koncert grupe Neoton familia (nešto kao recimo Bajaga, ali sa pevačicom). Da, i da ne zaboravim, fotografisanje. Zahvalio sam se Ildiko što je prihvatila ono šta je danas retkost. Bila je spremna da peva i između govora političara. To nije pitanje novca, već poziva. Poželela je puno sreće za 6. maj. Iskreno je delovalo.
Bilo je odlično biti juče u Kanjiži. Gradili smo zajednicu...
