Skandinavci i ostali
Ove nedelje ne zaseda Skupština (ne računajući glasanje o poslovniku u ponedeljak). Sada ipak putujem kući iz Beograda. Imali smo sastanak sa petočlanom delegacijom Parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva. Dragoljub Mićunović i šestoro članova Odbora za inostrane poslove Narodne skupštine. Hladni Englezi su bili neposredni i slušali su nas sa velikim interesovanjem.
Nije mi ova bila jedina međunarodna aktivnost poslednjih dana. Pre nedelju dana Olli Rehn, komesar za proširenje EU, a u ponedeljak Knut Vollebaek, bivši ministar inostranih poslova Norveške, sadašnji visoki komesar za nacionalni manjine pri OEBS.
Ne volim preterano susrete sa stranim diplomatama. Obično imam osećaj da ih uvek nešto drugo interesuje, i da ne razumeju Srbe. A nacionalne manjine koji žive u Srbiji još manje. Obično dolaze da bi našoj zemlji „ponudili evropsku budućnost” i da izgovore obaveznu rečenicu: „priključenje Srbije Evropskoj uniji i pitanje Kosova su dva odvojena procesa”.
Rehn i Vollebaek su bili drugačiji. Dobro informisani, otvoreni. Hladni, ali neposredni. Naravno nije bilo puno vremena. Sa Šveđaninom sam imao mogućnost susresti se u društvu predsednice Skupštine i osmoro šefova poslaničkih grupa, a sa Norvežaninom sa 13 čelnika nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Pored činjenice da se sa ovim ljudima čovek ne sreće svakog dana, mislim da ima i praktične koristi iz ovih razgovora.
Potvrđeno je ono čega su vojvođanski Mađari već odavno svesni. Ne možemo se priključiti Evropskoj uniji bez odomaćivanja evropskih vrednosti, građenih vekovima. Bez garantovanja manjinskih prava u praksi, pravne sigurnosti, poštovanja ustavnosti, decentralizacije na delu, ne možemo se priključiti zajednici evropskih vrednosti, Evropskoj uniji. Pošto EU nije samo skup nacija i država, već je skup regija i pre svega skup vrednosti.
S druge strane vrlo je opasna praksa postala pravdati donošenje antimanjinskih zakona nepostojećim zahtevima EU (mislim na zakon o sedištima sudova, usvojenog u decembru). Vrednosti EU i manjinska prava nisu i ne mogu biti u koliziji. Štetna je praksa zloupotrebljavati ideju približavanja Evropskoj uniji. Trebalo bi se odvići toga. Ali bi trebalo sprijateljiti se sa idejom decentralizacije. I izvan perioda predizbornih kampanja.
Ovako govori Šveđanin, Norvežanin, Englez, Škotlanđanin. A oni sigurno znaju. Neko desetak, neko tridesetak godina je unutra.
Trebalo bi i u Srbiji postati svestan toga da nije dovoljno harmonizovati zakone sa tekovinama EU, nije dovoljno zameniti plave pasoše crvenima, nije dovoljno čak ni Mladića isporučiti. Treba evropske vrednosti – gore spomenute i brojne druge- smatrati svojima i u skladu sa njima voditi državu. Ne zato što to EU „postavljajući nove i nove zahteve” od nas očekuje, nego zbog toga što je to u interesu svih nas.
Ova razmišljanja su u meni osnažili Rehn, Vollebaek i Britanci.
