Da li će Mali Iđoš biti primljen u UN?
Danas prepodne je Narodna skupština usvojila budžet za sledeću godinu. 139 prema 69. Rasprava je bila neizvesnija od glasanja, ali je svo vreme bilo jasno da predložena rešenja neće pretrpeti ozbiljnije izmene.
Dinkić i njegov tim smatraju realnim da 2013. godine privredu Srbije krasi rast BDP od 2,5% i inflacija od 5,5%. Moj skroman predosećaj mi kazuje da danas prihvaćen tekst ima veze sa relnošću kao to da npr. Mali Iđoš bude primljen u UN kao nezavisna država.
Najveću polemiku, prema beogradskim novinskim agencijama, izazvali su delovi u vezi finansiranja pokrajine. Nije ni čudo, jer će prema Dinkiću Vojvodina od Republike „dobiti” 6 miijardi više. A po pokrajinskoj vladi 9,6 milijardi manje.
Uprkos diskusijama iz proteklih 5 godina, koje smo prinuđeni da svakom prilikom ponavljamo, maltene reč po reč, mnogi još uvek ne razumeju suštinu. Glavno pitanje nije da li će biti obezbeđeno 7%, već druga polovina ustavne garancije. On govori o tome da bi 3/7 od 7% trebalo dati za finansiranje kapitalnih investicija u APV. Za puteve, škole, zgrade KUD-ova, crkve, vodovodnu mrežu...
Što se ovoga tiče, činjenice govore da ćemo sledeće godine dobiti 13 milijarde manje nego što bismo trebali. Ništa strašno, mogli bi da kažu mnogi, svake godine je slično. Od 2007. nagomilao se minus od oko 70 milijardi. 700 miliona evra. To je toliko gigantičan iznos da je groteskno izračunati šta bi/šta je moglo da se sve izgradi.
Možda bi bilo drugačije da je pokrajinski premijer i prethodnih godina sa ovakvom rešenošću delovao protiv „izrabljivanja Vojvodine”. Ali to nije činio dok je bila deesovska vlast u Beogradu. Kao što nisu ni drugi, koji su u ovogodišnjoj raspravi posle puno dugih godina ponovo postali vitezovi krstaši pokrajinskih interesa. Mi smo se, cenim, pošteno borili. Ali je rezultat ponovo izostao. Bar u vezi Vojvodine.
Inače, sada se desilo prvi put da nam je pare uzeo jedan pravi, punokrvni, rođeni regionalista. Ali je to izgleda normalno. Ionako je kriza. Samo po meni to nije isključivo ekonomska. Najbolji dokaz postojanja krize vrednosti je da je Vlada prihvatila amandman DSS-a, premo kojem u slučaju da dođe do potrebe za isplatom osiguranih depozita Razvojne banke Vojvodine od strane države, sredstva potrošena za tu namenu iz republičkog budžeta se odbijaju od para koje bi pokrajina trebala da dobije. Oni koji eventualno misle da je to prirodno, sigurno ne znaju da je Republika vlasnik 28% RVB. I u ovom slučaju imamo problem sa procentima, jer nije teško ustanoviti da bi Vojvodina, koja raspolaže sa 72% prava svojine snosila 100% odgovornosti. Regionalizacija po modelu URS-a na delu.
Ipak ima i pozitivnih detalja, jer će nakon prihvatanja našeg amandmana srpsko-mađarska međuakademijska mešovita komisija istoričara i sledeće godine raspolagati sa 10 miliona. Vlada je zaboravila da planira sredstva u budžetu. Kao što je i prethodna. U oba slučaja je usvajanje amandmana SVM stvorilo materijalne osnove za obavljanje istraživačkog rada komisije, koja sada već ima i naučno relevantne rezultate.
Naposletku, ne ostaje nam drugo nego da držimo palčeve Dinkiću. Da napokon jednom kaže nešto što je istinito. Da sledeće godine rast BDP bude 2,5%, a inflacija 5,5%. Da prime Mali iđoš u UN. Vuče Jeremiću, pomozi!
