A minisztériumokról szóló törvényről

PREDSEDNIK: Zahvaljujem, gospodine ministre. (…) Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Narodni poslanik Bálint Pásztor ima reč.

BÁLINT PÁSZTOR: Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, za SVM je najbitnije da postoji politička stabilnost u zemlji. Već mesecima govorimo da bi vanredni parlamentarni izbori bili pogubni u ovom trenutku, ne zbog toga što se plašimo izbora, nego zbog toga što smatramo da Vlada treba da izvrši i da odradi one poslove u vezi kojih je davala obećanja prethodnih godina. Treba da izvršimo sve one zadatke koji su preduslovi za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.

To je jedna šansa za Srbiju i ne bi trebalo tu šansu propustiti. Zbog toga smo sa čuđenjem bili svedoci prethodnih meseci, tih međustranačkih obračuna unutar vladajuće koalicije, koje su postojale. Zbog toga smo srećni što danas imamo Predlog zakona o ministarstvima. Izgleda da Vlada i vladajuća koalicija neće da se bavi u budućnosti unutrašnjim sukobima, nego će se baviti rešavanjem onih pitanja zbog kojih Vlada treba da postoji.
   
Sada ću navesti nekoliko primera, nekoliko prioriteta koji su i za nas na prvom mestu. To su: donošenje zakona o restituciji, donošenje zakona o izvornim prihodima AP Vojvodine, donošenje zakona o javnoj svojini kojim bi lokalne samouprave i AP Vojvodina, posle 16 godina, dobile nazad svoju imovinu i zakonom bismo stali na put sadašnjem stanju prema kojem je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj lokalne samouprave i autonomne pokrajine nemaju svoju imovinu. Potpuna revizija pravosuđa je isto tako veoma važan prioritet za SVM, a i realizacija onih predizbornih obećanja o otvaranju više stotina hiljada novih radnih mesta i povećanja standarda.
   
Znači, to su ta pitanja sa kojima bi Vlada u budućnosti trebala da se bavi. To su oni predlozi zakona i to su oni zakoni koje bi trebalo doneti u interesu toga da Srbija stekne status kandidata za članstvo u EU do kraja godine. Zbog toga, smatramo bitnim da smo napokon, posle nekoliko meseci strančarenja došli do tačke kada možemo razgovarati o Predlogu zakona o ministarstvima. Nadam se da ćemo za nekoliko dana zatvoriti čitavo ovo poglavlje i da ćemo imati rekonstruisanu Vladu, koja će se od početka sledeće nedelje baviti onim pitanjima zbog kojih je i izabrana.
   
Ujedno, moram da kažem da ne smatramo da je smanjenje broja ministarstava nešto ekstremno značajno. Ne mislimo da će time doći do značajnije uštede sredstava. Ne mislimo da je ovo za čitavu državu značajno. Smatramo da je ovo jedno, pre svega, demagoško pitanje, ali naravno, nemamo problem sa time da glasamo za to da Vlada u budućnosti ima manje članova. To za nas nije problem. Vlada može da funkcioniše i sa manje članova. Vlada je to mogla da čini i do sada. Zbog toga ćemo mi podržati ova rešenja, ali smo protiv načina razmišljanja kojim se ovaj potez prikazuje kao nešto ekstremno značajno za državu i za građane Republike Srbije.
   
Još sam 7. jula 2008. godine, kada je ova Vlada izabrana, rekao u Narodnoj skupštini da ukoliko bude efikasnog rada, niko neće spominjati glomaznost Vlade za nekoliko meseci. U suprotnom, bilo bi previše i 12 ministarstava. To mislim i dalje. Da li će Vlada biti efikasna, da li će raditi ono zbog čega je izabrana, ne zavisi od broja ministarstava. Ekonomičnost, racionalna i funkcionalna organizacija se može postići i sa 8, i sa 15, i sa 24 ministarstva.
   
Isto tako, moram da kažem da nisu u pravu oni koji govore o tome da je ovo trebalo uraditi zbog toga što pratimo nekakvu evropsku praksu i da je u Evropi praksa da vlade imaju negde između 15 i 18 članova. Ako gledamo brojke, ako o tom pitanju pristupamo sa tog stanovišta, onda je verovatno tačno da je u većini zemalja EU to regulisano na takav način. Isto tako, moram da kažem da ima i drugačijih primera. Efikasnost vlade, još jednom da podvučem, ne zavisi od broja ministara ili broja ministarstava. Na primer, Mađarska je punopravna članica EU, a ima svega osam ministarstva. Što se nas tiče, Vlada Republike Srbije bi mogla da funkcioniše i sa šest, osam ili deset ministarstava.
   
Smatramo da je bitno, da bi bilo bitno da Vlada ispunjava svoja predizborna obećanja, da činimo sve u interesu toga da dobijemo status kandidata za članstvo u EU do kraja ove godine i da rešavamo ona pitanja koja treba da rešimo i koja nismo rešavali poslednjih deset godina. To treba da činimo zbog Srbije i svih građana Republike Srbije, a ne zbog EU. U tu grupu spada, na primer, zakon o restituciji i zakon o javnoj svojini, kao i zakon o izvornim prihodima AP Vojvodine.
   
Kada govorimo o konkretnim rešenjima iz Predloga zakona o ministarstvima, onda moram da kažem da postoje određene nelogičnosti, po nama. Na primer, nije nam jasno zašto će u budućnosti da postoji Ministarstvo za Kosovo i Metohiju? To ne kažem zbog toga što mi iz SVM ne poštujemo Ustav i ne kažem zbog toga što ne znamo šta piše u Ustavu, ali treba da imamo u vidu da je i poslednjih meseci i od samog formiranja ove Vlade, sve poslove i sve nadležnosti u vezi KiM vršilo Ministarstvo spoljnih poslova.
   
Kao da se radi o nekom pitanju koje nije unutrašnje pitanje Republike Srbije, kako stoji u Ustavu, nego o nekom pitanju spoljne politike. Ako je KiM unutrašnje pitanje Republike Srbije, onda time treba da se bavi Ministarstvo za KiM, ali to nije bio slučaj poslednje dve-tri godine. Skoro sve poslove u vezi očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije je vršilo Ministarstvo za inostrane poslove. Najbolji dokaz za to je da na čelu pregovaračkog tima Republike Srbije nije ministar za KiM, nego je državni sekretar iz Ministarstva inostranih poslova.
   
Isto tako, ukoliko već dolazi do redukcije ministarstava, onda ne znam zašto je važnije, na primer, Ministarstvo omladine i sporta od Ministarstva za nauku ili od Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Nismo čuli obrazloženje od predstavnika predlagača zašto je, na primer, Ministarstvo za omladinu i sport neophodno, a Ministarstvo za nauku, recimo, nije. Isto bih mogao da kažem u vezi Ministarstva vera i dijaspore. Mi, naravno, nemamo ništa protiv postojanja Ministarstva za vere i dijasporu, ali ne znamo zašto je to Ministarstvo važnije od Ministarstva nauke. 
   
Mislim da je predlagač trebao da da neko obrazloženje u vezi ovih pitanja. Zbog toga se slažem sa određenim opozicionim poslaničkim grupama da bi trebalo tu da bude premijer, pa da nam on da odgovor na ova pitanja jer možda ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu nije ovlašćen da da odgovor na pitanja u vezi važnosti postojanja i neophodnosti postojanja određenih ministarstava.
   
Ima, naravno, nelogičnosti i kod spajanja određenih resora. Na primer, postoji Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja. To ministarstvo će postojati i u budućnosti. To ministarstvo je poznato po tome što ima najgore rezultate što se tiče ispunjenja Akcionog plana za priključenje EU, a mi tom ministarstvu dodajemo još nove nadležnosti u vezi rudarstva. Ako to ministarstvo nije moglo da se izbori sa svojim nadležnostima vezanih za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine, kako će se moći izboriti još i sa rudarstvom pored tih pitanja? Ovo o čemu sam govorio, to su egzaktni podaci. Ima podataka o tome da je ovo ministarstvo pokazalo najgore, pod znacima navoda, rezultate, što se tiče Akcionog plana integracija.
   
Kada govorimo o Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, moram da kažem da smo mi bili poslanička grupa koja je insistirala na tome 2008. godine da se formira Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, i to iz više razloga. Smatramo da u državi koja je izrazito multinacionalna, kakva je Srbija, treba da postoji Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2002. godine, 17% građana Republike Srbije su se izjasnili kao pripadnici neke nacionalne manjine. Pored toga je formiranje tog ministarstva bilo bitno i zbog toga da bi postojalo ministarstvo koje je nadležno da predloži zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i da organizuje izbor tih najviših organa kulturne autonomije nacionalnih manjina. Zbog toga je bitno da je to ministarstvo postojalo od 7. jula 2008. godine.
   
Mi smatramo da je bilo bolje da je to ministarstvo opstalo i nakon ove rekonstrukcije Vlade koja će uslediti sledećih dana, ali nećemo insistirati na tome da to ministarstvo postoji i u budućnosti. Nećemo insistirati zbog toga što sam rekao na početku mog obraćanja. Za nas je bitno da postoji politička stabilnost, da Vlada izvršava svoje obaveze i da steknemo status kandidata za članstvo u EU do kraja godine.
   
Zbog toga nećemo insistirati na postojanju ovog ministarstva. Drugačija bi bila situacija da nije donet Zakon o nacionalnim savetima i da nisu organizovani izbori za ova za nas veoma značajna tela.
   
U vezi ovoga moram da kažem da smo mi predložili nekoliko amandmana. Radi se suštinski o dva amandmana, ali smo tu logiku morali da pratimo, pa smo ukupno iz tih tehničkih razloga podneli pet amandmana. Jedan se odnosi na naziv vašeg ministarstva, gospodine Markoviću, pod znacima navoda - vašeg ministarstva, naravno. Mi predlažemo da se to ministarstvo u budućnosti zove Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Mi smatramo da bi to bio jedan pozitivan signal pripadnicima nacionalnih manjina i mislimo da niko ne bi trebalo da ima nešto protiv ovog našeg predloga.  
   
Štaviše, i Ustav prati ovu logiku. Podsetiću vas, gospodine ministre, da u Ustavu Republike Srbije oblast ljudskih i manjinskih prava je regulisana drugim delom Ustava. Pitanje državne uprave je regulisano petim delom, a lokalna samouprava sedmim delom Ustava Republike Srbije. Znači, ako idemo tom logikom koju prati Ustav, onda smatramo da je logično ovo što smo mi predložili.
   
Sa druge strane, predložili smo da, pored toga što će se prema našim nadanjima promeniti ime tog ministarstva, da se formira unutar ovog ministarstva Uprava za ljudska i manjinska prava, kao organ uprave u sastavu ministarstva. To smatramo da bi bilo od praktičnog značaja. Ne bismo imali posebno ministarstvo, ali bismo imali posebnu upravu unutar ministarstva koja bi imala određenu samostalnost unutar ministarstva, znači, ne bi to bilo svedeno i ne bi bilo degradirano na nivo sektora, nego bi postojala Uprava za ljudska i manjinska prava.
   
Mi predlažemo da ministarstvo ima nadležnosti u sferi opštih pitanja položaja pripadnika nacionalnih manjina, kao i nadležnosti u vezi zaštite i unapređenja ljudskih i manjinskih prava, a sve ostale nadležnosti u vezi ovih pitanja da ima Uprava za ljudska i manjinska prava, kao organ uprave u sastavu ministarstva. Mi mislimo da niko ne bi trebalo da ima ništa protiv ovog rešenja. Bilo bi bitno da postoji uprava koja vodi registar nacionalnih saveta, koja vodi računa o ostvarenju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina i, na kraju krajeva, koja će biti zadužena i koja će imati nadležnosti da organizuje izbore za nacionalne savete. Podsetiću vas da nas čekaju izbori za Nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine.
   
Da rezimiram, mi ćemo ovaj zakon podržati zbog toga što smatramo da je politička stabilnost na prvom mestu. Isto tako, ne smatramo da su ovo epohalne stvari. Nadamo se da će ovi naši amandmani biti prihvaćeni i da će Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu biti formirano i da će postojati posebna Uprava unutar Ministarstva za ljudska i manjinska prava.
   
Na kraju,  bez obzira što danas još ne raspravljamo o imenima novih ministara i o kandidatima za nova ministarska mesta, moram da kažem da sam sa zaprepašćenjem pročitao pre nekoliko sati, da nova Vlada Republike Srbije od sledeće nedelje neće imati nijednog člana iz Autonomne pokrajine Vojvodine.
   
Da li to znači da na teritoriji AP Vojvodine u sastavu Republike Srbije, naravno, ne postoji ni jedan čovek koji je dovoljno stručan i dostojan toga da bude ministar u Vladi Republike Srbije?
   
Neki narodni poslanici mi dobacuju gospođo predsednice, da sam zaboravio gospodina Dulića. Naravno gospodina Dulića nisam zaboravio, ali prema zvaničnoj biografiji gospodina Dulića, sa sajta Vlade Republike Srbije, doktor Oliver Dulić je rođen u Beogradu, doktor Oliver Dulić živi u Beogradu.
   
Ni po čemu se ne vidi da je on sa teritorije AP Vojvodine. Zbog toga apelujem na premijera da promeni ovu odluku koja je objavljena i predlažemo, a to je jedna dobronamerna sugestija, nije ni po koju cenu ucena, ali predlažemo premijeru da razmisli o tome da li je u redu da nova Vlada neće imati ni jednog člana sa teritorije AP Vojvodine u sastavu Republike Srbije. Hvala.
   
PREDSEDNIK: Gospodo poslanici, moliću vas, zaista da budemo tiši da čujemo poslanika koji nam se obraća. Dajem reč narodnom poslaniku Čedomiru Jovanoviću.