A Vajdaság finanszírozásáról szóló törvényről
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala, koleginice Radeta. Za reč se javio gospodin Balint Pastor. Izvolite.
BALINT PASTOR: Gospodine predsedavajući, gospodine Čanak, dame i gospodo narodni poslanici, ima jedna navijačka pesma koja počinje rečima „došao je i taj dan“ i onda ima dve verzije, sad svako u zavisnosti od preferencija će da nastavi u sebi da peva ovu pesmu – e, došao je i taj dan danas raspravljamo o Autonomnoj pokrajini Vojvodini u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Bilo je tu reči o tome kako je dobro što je jedan opozicioni predlog zakona došao na dnevni red i stvarno želim da se zahvalim gospođi Maji Gojković što je omogućila da raspravljamo o jednom opozicionom predlogu zakona.
Želim da podsetim članove ovog cenjenog doma da se u prethodnih 12 godina ovo dešavalo ili sličan slučaj je bio svega dva puta. Do 2012. godine ni jednom se nije desilo da se na dnevnom redu nađe jedan predlog bilo kog opozicionog poslanika, a od 2012. godine se to desilo dva puta. Godine 2012. je naš bivši kolega, narodni poslanik Srđan Miković, predložio Predlog zakona o dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a 2015. godine je prof. dr Dušan Milisavljević predložio Zakon o prevenciji, dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti. O tim opozicionim predlozima zakona je Narodna skupština Republike Srbije raspravljala.
Ovo je treći takav slučaj u prethodnih 12 godina i svakako je dobro što raspravljamo o ovoj temi. Tu se, naravno, javljaju određeni problemi i želeo bih da ukažem na neke činjenice. To su učinili poslanici iz jedne opozicione poslaničke grupe koji su govori o plagijatu. Rečeno je da je Predlog zakona o finansiranju Vojvodine plagijat, ali izgleda da ni ta opoziciona poslanička grupa nije više onakva kakva je bila nekada, jer nije dovoljno duboko istražila činjenično stanje u vezi ovog pitanja, jer se ne radi o plagijatu, već se radi o duplom plagijatu. Znači, radi se o duplom plagijatu.
Pošto je činjenica da su poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine 20. februara 2019. godine predložili usvajanje ovog Zakona o finansiranju Vojvodine, isto je činjenica što je ranije 13. decembra 2016. godine to učinila narodna poslanica dr Aleksandra Jerkov. Ima tu još jedna činjenica. Želeo bih o tome malo da govorim da bi oni poslanici koji su govorili o plagijatu videli da se tu radi o duplom plagijatu. Godine 2015, i to trećeg marta, znači godinu i po dana ranije nego što je Aleksandra Jerkov uputila u proceduru predlog identičnog zakona o kojem mi danas raspravljamo, su pokrajinski organi, znači tadašnji organi Autonomne pokrajine Vojvodine, utvrdili jedan tekst, ali taj tekst nije došao na sednicu Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine zbog toga što se tadašnji predsednik Pokrajinske vlade gospodin Bojan Pajtić malo predomislio.
Ovaj tekst o kojem mi raspravljamo potiče iz 2015. godine i potiče iz Pokrajinske vlade, odnosno Pokrajinske skupštine. Taj tekst je onda malo plagirala Aleksandra Jerkov, tako da ona ne bi trebala da bude toliko uvređena kao što jeste sad prethodnih dana zbog toga što ga je Nenad Čanak plagirao. Nije to suština.
Suština je da su i Nenad Čanak i Aleksandra Jerkov plagirali jedan predlog pokrajinske Vlade iz 2015. godine. Odmah da raščistimo, u donošenju pravnih akata nema plagijata, nema plagijata kao što ima kod izrade originalnih naučnih dela, ali je činjenica da se ne radi o samostalnom tekstu zakona i pošto su tu evocirane bile uspomene na prethodne godine i bilo je i reči i o istoriji, 250 godina unazad, ja sam želeo malo da vam skrenem pažnju na neke istorijske činjenice iz bliske prošlosti.
Svakako podržavam, bez obzira na ove činjenice, što je Liga predložila ovaj zakon i svakako podržavam što mi danas možemo da razgovaramo o ovom pitanju, iako je evidentno da ovaj predlog zakona nažalost neće biti usvojen i nećemo moći da stavimo tačku na pitanje finansiranja AP Vojvodine. Znači, naša borba će se nastaviti, svih onih koji se bore za poštovanje Ustava i za šire nadležnosti AP Vojvodine. Ja se pribojavam toga da će ta borba trajati najmanje do usvajanja novog Ustava i jednostavno ne mislim da je realno da će se ovo pitanje u nekoj doglednoj budućnosti na osnovu ovog sada važećeg Ustava rešiti, ali o tom potom, videćemo, možda se desi neko čudo.
Ono što je suština, mi se 12 godina, iz Saveza vojvođanskih Mađara, borimo za usvajanje zakona o finansiranju AP Vojvodine iz jednostavnog razloga što je to ustavna obaveza, kao što je o tome već bilo reči. U toj borbi smo nekad imali saveznike, nekad smo bili usamljeni u toj borbi, nekad smo bili kažnjeni zbog toga što smo se dosledno borili za interese AP Vojvodine, ali naši stavovi nisu promenjeni. U ovih 12 godina je bilo perioda kada smo bili deo vladajućih većina raznih, bilo je perioda kada smo bili u opoziciji, ali naša viđenja u vezi finansiranja AP Vojvodine i poštovanja Ustava nisu menjana.
Kada govorimo o finansiranju Vojvodine i o poštovanju člana 184. Ustava Republike Srbije ovih prethodnih 12 godina bih mogao da podelim na tri celine. Želeo bih malo da evociram uspomene i malo da pričamo o bliskoj prošlosti.
Prvi period obuhvata svega jednu godinu, to je 2009. godina, znači pre deset godina tačno kada je ta ustavna odredba i ustavna obaveza u vezi finansiranja AP Vojvodine bila poštovana. Te jedne godine, iz jednostavnog razloga što je te godine, odnosno prethodne godine, krajem prethodne godine, krajem 2008. godine bio poklonjen NIS Ruskoj Federaciji i iz tih sredstava je Vojvodina budžetom za 2009. godinu dobila onaj iznos koji joj pripada na osnovu Ustava, znači 7% i 3/7 od tih 7% za kapitalne rashode na području AP Vojvodine.
Posle, od 2009. godine pa sve do 2013. godine ni dinara, a ni reči nije moglo biti o tome da se ustavna obaveza u vezi finansiranja Vojvodine poštuje. Da podsetim javnost, to je period kada je stožer vladajuće koalicije činila Demokratska stranka. Znači, vrlo je simpatično što poslanici DS, konkretno Aleksandra Jerkov, predlažu 2016. godine zakon o finansiranju Vojvodine, ali su imali nekoliko godina kada su to mogli da učine i da taj posao i Vlada i Skupština Srbije završe, ali jednostavno nije bilo političke hrabrosti, nije bilo političke volje za to.
Šta više, baš suprotno, to je taj period od 2009. do 2013. godine kada je tadašnji predsednik Republike gospodin Boris Tadić govorio o tome da je nemoguće, gospodin Čanak se seća toga sigurno, da je nemoguće, necelishodno, nenormalno da postoji dva sistema 100 kilometara jedan od drugog, da voz od Novog Sada do Beograda stiže za sat vremena i da je nenormalno da u tih sat vremena mi imamo dva sistema. Znači, to je taj period vladavine DS i Borisa Tadića, kada ni reči nije moglo biti o tome da se usvoji Zakon o finansiranju Vojvodine i da se poštuje ta ustavna obaveza.
Bilo je drugih aktera tadašnje vladajuće većine koji su govorili o tome da se gradi autoput i da zbog izgradnje tog autoputa mi stanovnici sa područja AP Vojvodine treba da budemo srećni i time treba da se zadovoljimo.
Postojala je još jedna klasična rečenica iz vladavine DS u tom periodu, a ta čuvena magična rečenica je uvek glasila kada smo tražili da se finansira bilo koji projekat na području AP Vojvodine, imate vi Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, obratite se tom Fondu za kapitalna ulaganja Pokrajine i tamo se namirite.
Znači, nema ni govora o tome da se bilo koji projekat na području AP Vojvodine finansira iz republičkih sredstava, znači od tih 7% i tri sedmine. Ne samo da je stav DS u to vreme bio takav nego se početkom 2010. godine desilo nešto što je nezabeleženo u istoriji modernog parlamentarizma u Republici Srbiji. Srećom, ni od tada se tako nešto nije dogodilo.
Početkom 2010. godine se desilo sledeće – poslanici SVM su glasali protiv Predloga budžeta za 2010. godinu u istom ovom domu, u Narodnoj skupštini. Tada smo mi nažalost ostali sami po tom pitanju. Tada je, ako se sećate, vladajuća većina brojila svega 128 članova, dosta je bila tanka, ali pošto sada nisu prisutni ne bih želeo da kažem zahvaljujući kome je taj budžet ipak usvojen, taj budžet apsolutno protivustavan. Nakon toga je SVM na vrlo nečovečan način kažnjen. Kažnjen je tako što je bilo predloženo da se u Subotici razreše svi naši lokalni funkcioneri.
U onoj lokalnoj samoupravi, koja je za Mađare možda najvažnija u Srbiji, a zbog toga što je to moglo tamo biti izvedeno i zbog toga što u toj lokalnoj samoupravi više od 80% stanovništva čine Mađari, a radi se o Senti, razrešen je tadašnji predsednik opštine, gospodin Zoltan Pek koji je danas naš kolega tu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. On je do 14. februara 2010. godine bio predsednik opštine Senta i u režiji DS iz jednostavne odmazde bio je razrešen tog 14. februara 2010. godine, ne zbog toga što koalicija nije funkcionisala, ne zbog toga što nije na čestit način obavljao funkciju predsednika opštine Senta, nego zbog toga što mi nismo želeli da podržimo budžet protivustavan Republike Srbije za 2010. godinu.
To je bio taj drugi period u vezi finansiranja, odnosno ne finansiranja AP Vojvodine. Treći period računamo od 2014. godine, od tada ima sredstava u republičkom budžetu za neka važna pitanja, za neke važne projekte za područje AP Vojvodine i možemo da se dogovorimo sa SNS o tome da se finansiraju važni projekti u Vojvodini. Tu ću da istaknem samo dva projekta iz Subotice koji se završavaju decenijama. To traje decenijama zbog toga što do 2014. godine ni dinara za to nije bilo iz republičke kase. Radi se o adaptaciji zgrade Narodnog pozorišta u Subotici i o Ipsilon kraku, znači o obilaznici oko Subotice.
U ove četiri godine samo iz republičkog budžeta za ta dva projekta je izdvojeno 28,3 miliona dinara. Ipsilon krak bi trebao da se završi do kraja ove godine, a zgrada Narodnog pozorišta najverovatnije sledeće godine. Ipsilon krak se gradi 35 godina, a ove godine ćemo doći u situaciju da se taj projekat završi. On je izuzetno bitan ne samo za Subotičane, nego i za privredu Subotice i šireg našeg regiona.
Mislim da je korisno o ovim činjenicama govoriti i sve ono što sam rekao i u vezi plagijata i u vezi ovih etapa, u vezi finansiranja Vojvodine su istorijske činjenice, proverljive istorijske činjenice i brojke, ali je dobro, kao što sam rekao da je LSV predložila ovaj tekst i što ćemo danas i narednih dana o tom tekstu govoriti.
Pošto mi nikada nismo, niti ćemo ikada glasati protiv Vojvodine ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, mi ćemo u danu za glasanje svakako da podržimo ovaj Predlog zakona o finansiranju Vojvodine iako su u pravu oni koji kažu da ovaj tekst baš zbog toga o čemu sam govorio, što je nastao pre četiri godine, ne bi bio u ovakvoj formi danas primenjiv, jer su u međuvremenu doneti neki zakoni.
Da postoji politička volja za usvajanje ovog predloga zakona, mi bismo svakako podneli amandmane, ali pošto je evidentno da ovaj zakon neće biti usvojen, mi te amandmane nismo predložili i nismo ulazili u te detalje, ali ćemo svakako podržati ovaj predlog zakona i nadam se da nećemo biti jedini. Nadam se da će i predlagač da glasa za svoj zakon, možda se tu nađe još neko. Svakako, mislim da je dobro što će ovih nekoliko dana biti posvećeni AP Vojvodini. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala gospodine Pastor. Reč ima Milorad Mirčić, povreda Poslovnika.
