A sorkatonai kötelezettség eltörléséről

PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Pásztor Bálint.

BÁLINT PÁSZTOR: Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, gospodine načelniče Generalštaba, dame i gospodo narodni poslanici, mi ćemo vrlo rado i iskreno…

PREDSEDAVAJUĆA: Ja vas molim, narodni poslaniče (Todorović), da ne dobacujete i ne ometate raspravu i upozoravam vas da je to razlog za izricanje opomene. Sada nastavljate da dobacujete i remetite red na sednici i molim vas da to ne činite.

BÁLINT PÁSZTOR: Mi ćemo vrlo rado i iskreno podržati Predlog odluke o obustavi obaveze služenja vojnog roka u danu za glasanje. Ja sam najsrećniji, moram da kažem iskreno, kada raspravljamo o predlozima odluka ili zakona u Narodnoj skupštini koje mi bezrezervno možemo podržati, kada ne treba da imamo neke dileme, pitanja, nego stvarno iskreno i rado možemo glasati za predlog odluke ili zakona. Ova odluka je takva.
   
Sada bih mogao da vam citiram nekoliko rečenica iz programa SVM, a to ću i učiniti zbog toga što te rečenice skoro u potpunosti imaju istu sadržinu kao i obrazloženje vašeg Predloga odluke. Znači, već 16 godina, od kad postoji SVM, mi govorimo o tome da smo uvereni da je u današnjoj Evropi, koja polako razgrađuje granice i koja se postepeno ujedinjuje neopravdano održavati jednu ovako brojnu, u odnosu na populaciju zemlje, predimenzionisanu vojsku. Umesto toga potrebno je formirati brojčano manju ali tehnički dobro opremljenu, na dobrovoljnoj bazi organizovanu profesionalnu vojsku, koja se najbolje uklapa u organizaciju NATO-a. Ideja profesionalne vojske je opravdana i iz razloga što predstavlja mnogo manji teret za budžet Republike Srbije, odnosno značila bi manje opterećenje za građane, a istovremeno bi, zahvaljujući organizovanosti, opremljenosti i profesionalizmu mogla u potpunosti obezbediti zaštitu naše zemlje. To piše u programu naše stranke i veoma nas raduje što to piše i u Predlogu odluke.
   
Znači, ova odluka je apsolutno u trendu savremenih tokova i nije nimalo nepromišljena. Mi smo poslednja država na području bivše Jugoslavije koja uvodi profesionalnu vojsku. Doduše, vojna obaveza postoji i u određenim državama Evrope, na primer u Rusiji, ali i u Nemačkoj, ali smatramo da je za potrebe Republike Srbije profesionalna vojska iz navedenih razloga mnogo adekvatnija.
   
Znamo da sve manje ljudi želi da provede određeno vreme u vojsci. To je tako bilo prvenstveno 90-ih godina prošlog veka. Srbiju nije moguće uporediti ni sa Nemačkom, ni sa Grčkom, ni sa još nekim državama Evrope ili EU koje i danas imaju vojsku koja nije profesionalizovana zbog toga što te zemlje nisu imale ratne događaje tokom svojih bliskih prošlosti.
   
Moram da kažem i to da znam za pesmu "Rado Srbin ide u vojnike", ali su 90-ih godina ne tako rado u vojsku išli i pripadnici nacionalnih manjina i bili su primoravani da učestvuju u ratovima u kojima sadašnja naša država zvanično nikada nije učestvovala. Pre nekoliko nedelja se navršilo 19 godina od prvih antiratnih protesta u tadašnjoj našoj državi koji su organizovani u Senti od strane tadašnje jedinstvene mađarske stranke, Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara i Lige socijaldemokrata Vojvodine. Ali, bez obzira na tu činjenicu, nažalost, 90-ih godina smo učestvovali ne u jednom ratu, nego u ratovima u kojima, još jednom podvlačim, država nikada nije učestvovala. Nažalost, imali smo situacije da su se na frontu sretali Mađari iz Subotice i Mađari iz Osijeka, na jednoj i na drugoj strani, ili Hrvati iz Sombora i Hrvati iz Vukovara i to nimalo nije bilo prirodno stanje. To se mora reći i ovde u parlamentu i to su, nažalost, činjenice. Kao što su činjenice i to da pripadnici nacionalnih manjina nisu u većoj meri izbegavali obavezu služenja vojnog roka nego što su to činili pripadnici većinskog naroda i niko nije u pravu ko dovodi pod sumnju lojalnost svih građana Republike Srbije. To se više ne čini, ali se činilo pre 10 ili 15 godina u ovoj državi. Ti ljudi su i ginuli na frontu.
   
Čuli smo od gospodina ministra da u proseku četvoro kandidata konkuriše za jedno mesto i to je svakako dobro. Ja bih želeo sa ovog mesta da apelujem i na ministra i na pripadnike Ministarstva da se vodi računa o tome da se i pripadnicima nacionalnih manjina omogući rad u profesionalnoj vojsci Republike Srbije. Naravno, ne tražim da se to omogući po sistemu ključa ljudima koji ne ispunjavaju uslove, ali vas molim da se stvarno obrati pažnja na to da se ljudima svih nacionalnih pripadnosti omogući rad u profesionalnoj vojsci.
   
Uopšte ne mislim da je protivno tradiciji ukidanje obaveze služenja vojnog roka. Kao što znamo, služenje vojnog roka je nasleđe francuske buržoaske revolucije, a Francuska je već odavno ukinula služenje vojnog roka. Tradicija neće biti potpuno ukinuta jer postoji, kao što smo čuli, veliko interesovanje u narodu za profesionalnu vojnu službu i oficirsku karijeru. Veoma bi bilo bitno da profesionalni pripadnici redovno dobijaju svoje plate i da te plate budu takve da se od njih može pošteno živeti.
   
Apsolutno podržavamo i namere da profesionalni pripadnici vojske imaju pravo na penzijsko osiguranje, ali i na zdravstveno, koje mogu koristiti i članovi njihovih porodica, što podrazumeva i mogućnost lečenja u sistemu vojnog zdravstva.
   
Isto tako, bitno je da se onim građanima koji se odluče za dobrovoljno služenje vojnog roka u trajanju od tri meseca obezbedi uplaćivanje radnog staža tokom ta tri meseca. Ne znam dokle se stiglo u vezi toga ali bih želeo da kažem da smo mi još 2007. godine imali inicijativu da se građanima na odsluženju vojnog roka uplaćuje penzioni staž. Ja bih želeo da vas podsetim da, prema istraživanju koje je urađeno od strane Centra za istraživačke poslove Narodne skupštine 2007. godine, postoji 12 zemalja u kojima postoji obavezno služenje vojnog roka a u kojima se to vreme računa u radni staž – primera radi to su: Austrija, Kipar, Estonija, Nemačka, Litvanija, Poljska, Rusija, Turska i Grčka. Mi smo bili svesni toga da pre dve ili tri godine Srbija nije bila u mogućnosti da uplaćuje to pripadnicima vojske kojih je bilo mnogo više, ali sada, kada govorimo o nekoliko hiljada ljudi na godišnjem nivou, ja mislim da bi to bilo moguće organizovati i da bi to bila jedna ispravna i mudra odluka.
   
Na kraju, ne mogu da ne iskoristim priliku i da kažem da se mi i dalje zalažemo za ulazak Srbije u NATO. Ja vam, gospodine ministre, neću postavljati pitanja u vezi toga jer mi je otprilike sve jasno, ali bih želeo da vam kažem da i dalje smatramo da je zadatak političara da govori istinu, da ne govori ono za šta misli da građani žele da čuju, nego treba svi mi da govorimo pravu istinu građanima, ne samo u vezi NATO-a nego u vezi svih pitanja.
   
Treba reći građanima koje su prednosti, koji su benefiti a koje su mane učlanjenja Srbije u NATO. Treba reći da je Srbija 1999. godine bombardovana, i moj grad je bombardovan, i Subotica je bombardovana i Palić je bombardovan, nevini ljudi su ginuli. Ali, ne smemo biti vođeni isključivo emocijama. Treba da gledamo šta je interes Republike Srbije i svih građana i treba reći sve bezbednosne, ekonomske i političke argumente u korist učlanjenja u NATO.
   
Mi znamo da postoje određene države EU koje nisu članice NATO. To su Švedska, Finska, Austrija i Irska, ali u svim tim slučajevima postoje ozbiljni razlozi za takvu odluku, koji su pre svega istorijskog karaktera. Treba reći i to da postoji obrnuta situacija. Na primer, Norveška je članica NATO, a nije članica Evropske unije.
   
Što je najbitnije, sve zemlje bivše socijalističke su ušle prvo u NATO i tek posle u Evropsku uniju. Ja ne mislim da se može napraviti izuzetak sa Srbijom i zbog toga bi trebalo energičnije krenuti u taj pravac.
   
Mi smo pre godinu dana glasali za Predlog strategije odbrane, baš zbog toga što u toj strategiji nema ni reči o vojnoj neutralnosti Srbije, i to je za nas pozitivan korak.
   
Jedan analitičar je rekao pre nekoliko dana da se čuju takozvani argumenti da niko nije rekao iz Evropske unije da mi treba da uđemo prvo u NATO, i da tek posle možemo računati na ulazak u Evropsku uniju. To je tačno, a to nam nikad neće ni reći. Taj analitičar je rekao i to da je to situacija kao što nam niko nikad neće reći da treba pristojno da se obučemo pre nego što krenemo u pozorište, jer svi mi znamo da to tako treba da bude.
   
Slična je situacija i u parlamentu, gospodine ministre, nigde ne piše da ministar treba da govori stojeći, a vi ste govorili stojeći, i jedan ste od retkih članova Vlade koji time simbolizuje poštovanje Narodne skupštine kao institucije i narodnih poslanika. Jedino vam moram reći u zagradi da u Poslovniku piše da sa govornice jedino sme da govori predsednik Republike, pa se nadam da nećete imati problema u vašoj stranci zbog toga.
   
Zbog toga, bez obzira što nema i neće biti izjava iz Evropske unije da mi prvo treba da uđemo u NATO, mi ipak smatramo da prvo treba da uđemo u NATO i da je to jedina mogućnost našeg učlanjenja u Evropsku uniju. Ne zbog toga što je to nekakav preduslov, nego zbog toga što su u 80% slučajeva članice Evropske unije i članice NATO. Znači, radi se o istom sistemu vrednosti i mislimo da je neiskreno, da je licemerno govoriti o ulasku u Evropsku uniju, a da se u istom tom kontekstu ne govori o NATO.
   
Sve ovo nisam vama želeo da kažem prvenstveno, gospodine ministre, nego sam želeo da iskoristim mogućnost da ukažem na neke prednosti ulaska naše zemlje u NATO. Nadam se da će se najkasnije nakon sledećih redovnih parlamentarnih izbora nova vlada vratiti na put na kojem su bile sve članice nekadašnjeg DOS-a, a to nisu evropske integracije, to su evroatlanske integracije. Hvala.
   
PREDSEDAVAJUĆA: Iskorišćeno je šesnaest minuta od vremena predsednika poslaničke grupe. Narodni poslanik Dragan Todorović želi da govori o povredi Poslovnika.   
   
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 

PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem. Reč ima ministar Dragan Šutanovac.
   
DRAGAN ŠUTANOVAC: Zahvaljujem se. Želeo bih samo da se zahvalim gospodinu Pastoru na diskusiji. Znam da podržavate zakon, ali voleo bih da i vi znate, kad kažete da se u Nemačkoj vojska ne služi, da su kancelarka Merkel i ministar Gutenberg na predlog Generalštaba nemačke vojske pokrenuli proces profesionalizacije, tako da će i u Nemačkoj da se vojska profesionalizuje i da se otprilike za nekih 70-80 hiljada pripadnika vojske smanjuje brojčano stanje.
   
Šta je general Nikolaj Makarov u intervjuu "Politici" rekao vezano za profesionalizaciju na pitanje u kojoj fazi je proces pune profesionalizacije oružanih snaga Rusije? On odgovara – mišljenja smo da je najbolja varijanta imati potpunu vojsku po ugovoru. Znači, i tamo je to mišljenje isto, s tim što oni trenutno nisu u situaciji da taj posao završe na način kao mi, ali verujemo da će i oni.
   
Ono što isto moram da vam kažem, da znate, to je da danas postoji veliko interesovanje, upravo zemalja koje nisu završile profesionalizaciju, za naše iskustvo, da im kažemo kako smo to u izuzetno kratkom roku uradili.
   
Ono što takođe želim da istaknem, iako moram da kažem da u vojsci ne delimo vojsku na pripadnike manjina ili srpskog naroda, činjenica je da je odziv za služenje bio među manjinama zaista visok i činjenica je da nismo imali problem u periodu u kojem smo mi u Ministarstvu. Znate i sami da smo imali čak i smrtni slučaj našeg pilota Ištvana Kanasa, da smo imali još jednog pilota koji je skakao, da imamo zaista našu vojsku koja i dalje oslikava stanje u celoj zemlji.
   
Posebno sam ponosan što posle dugog niza godina mi na Vojnoj akademiji imamo i Mađare, Hrvate, Crnogorce, Ukrajince, Rome, Gorance i Bunjevca i Rusina i više Bošnjaka. Trudimo se da naša Vojna akademija bude slika Srbije.
   
Ono što nije pomenuto ovde, ali ja želim da kažem, takođe, izuzetno važna stvar vezana za profesionalizaciju je što mi omogućavamo da i žene uđu u profesionalni sastav vojske. Mi ćemo imati između 12 i 14% žena, što je jedan savremeni i moderni trend. To je svakako stvar koja je dobra.    
   
Kao što sam već rekao, imamo žene na Vojnoj akademiji, što je izuzetno važno sa aspekta reforme i sa aspekta poštovanja nečega, što očigledno u našoj zemlji nije ranije poštovano.
   
Što se tiče pitanja uplaćivanja radnog staža za ove koji budu dobrovoljno služili vojni rok, mislim da je to, naravno, pitanje pre svega finansija i napravićemo ozbiljnu analizu. Ja sam takođe čovek koji misli da oni koji se odvaže da dobrovoljno služe vojni rok, koji se odvaže da sve nas u državi zaduže time što će biti na braniku otadžbine ta tri meseca, koliko god vama to izgledalo duhovito i smešno (radikalima), mislim da zaista treba da im ukažemo veliko priznanje.
   
PREDSEDAVAJUĆA: Zahvaljujem.