A nemzetbiztonsági stratégiáról és a NATO-ról

PREDSEDNIK: Zahvaljujem gospodine ministre.
   
Reč ima gospodin Bálint Pásztor.
   
BÁLINT PÁSZTOR: Gospođo predsednice, gospodine ministre, želeo bih da govorim o svim tačkama iz sfere odbrane i vojske jer se radi o tačkama koje su u svakom pogledu povezane i da se ne bi javljao sutra kod ove druge celine. Želeo bih da kažem da će poslanici Poslaničke grupe manjina i SVM glasati za sve ove predložene zakone i stretegije. Glasaćemo za obe strategije i za šest predloga zakona. Nismo podnosili ni amandmane.
   
Smatramo da je jedna od najvećih vrlina predloženih strategija što u njima ne piše da je Srbija vojno neutralna država. Nas raduje što je ta rečenica izostavljena iz ovih strategija, jer smatramo da bez obzira na to što je još uvek na snazi odluka Skupštine iz decembra 2007. godine, o tome da je Srbija vojno neutralna država, ta odluka maksimalno pogrešna za Republiku Srbiju i za sve njene građane.
   
Sa druge strane, SVM se zalaže za profesionalizaciju vojske Republike Srbije i nadamo se da će se ovi predloženi zakoni za samo godinu-dve biti primenjeni u neizmenjenom obliku i da ćemo vrlo brzo imati izmene većine ovih zakona, s obzirom na to da će se uvesti profesionalna vojska Srbije. Prema našim nadama u roku od recimo dve godine.
   
Znamo da je bilo planirano da se to odradi do kraja 2010. godine, ali imamo razumevanje za to što to neće, pre svega, zbog ekonomske situacije biti učinjeno do kraja sledeće godine, ali bi bilo dobro da se profesionalna vojska uvede recimo u naredne dve godine. Smatramo da je to svakako realno.
   
Što se tiče Strategije odbrane smatramo da je dobro što među osnovnim ciljevima piše da je to integracije u evropske i druge međunarodne bezbednosne strukture i učešće u NATO programu Partnerstva za mir. Raduje nas i to što među zadacima politike odbrane piše da je to transformacija i profesionalizacija vojske Srbije, angažovanje u  NATO programu Partnerstva za mir i dostizanje interoperatibilnosti sa sistemima odbrane država uključenih u NATO Programa partnerstva za mir.
   
Od gospodina ministra ne očekujem odgovore na neka pitanja koja ću postaviti, odnosno na neke dileme, jer znam od prilike kakvi bi bili odgovori, pošto smo čitali izjave gospodina ministra poslednjih dana u raznim dnevnim novinama, nedeljnicima itd. Ali smatram da je Parlament Srbije institucija gde konačno treba da pokrenemo jednu parlamentarnu diskusiju, debatu neophodnosti priključenja Republike Srbije NATO, jer smatramo da je došlo vreme kada više nema opravdanja za guranje glave u pesak i za to da se ponašamo kao da nismo svesni toga da je interes RS i svih njenih građana da Srbija jednog dana postane članica NATO pakta.
   
U decembru 2007. godine, kada smo usvajali Zakon o odbrani i Zakon o vojsci, gospodina Šutanovca sam pitao šta je tu politika Vlade. Da li je to politika koju je propagirao tadašnji premijer RS ili je to politika koju je propagirao drugi deo ministara u tadašnjoj Vladi RS.
   
Tada sam dobio odgovor da Srbija nije spremna da uđe u NATO. Naravno da 2007. godine nije bila spremna, nije spremna ni danas, ali bi me interesovalo da li je uopšte među prioritetima Republike Srbije da jednog dana postane punopravan član NATO pakta. Znam i to da će građani Republike Srbije na referendumu najverovatnije odlučivati o tom pitanju, ali smatram da je zadatak svih parlamentarnih stranaka, zadatak narodnih poslanika, a pre svega Vlade i ministara da ljudima, građanima daju prave informacije o pozitivnim i negativnim stranama vrlo važnih pitanja, pa i toga da li Srbija treba da uđe u NATO pakt. Nije zadatak političara u Srbiji da govori ljudima ono što oni žele da čuju, nego je jednostavno zadatak da na neki način političari edukuju pod znacima navoda građane, da ukažu na neke pozitivne strane u ovom slučaju ulaska Republike Srbije u NATO pakt.
   
Savez vojvođanskih Mađara 2007. godine u decembru nije glasao za to da Srbija postane vojno neutralna država iz više razloga. Kao prvo, smatramo da ozbiljne države takvu odluku donose izmenom Ustava, odnosno donošenjem novog ustava. Vojna neutralnost treba da se deklariše Ustavom države, a ne jednom skupštinskom rezolucijom koja za temu uopšte nema teme iz sfere odbrane ili vojske, nego u našem konkretnom slučaju, to je bila jedna rezolucija o Kosovu i Metohiji, koju je Skupština usvojila 26. decembra 2007. godine. Tada tri male opozicione stranke nisu glasale za ovakvu rezoluciju, a Skupština je, nažalost, velikom većinom usvojila tu Rezoluciju o zaštiti teritorijalnog integriteta, suvereniteta i ustavnog poretka Republike Srbije. Mi nismo glasali protiv te rezolucije jer nismo želeli da se protumači da smo mi protiv teritorijalnog integriteta, suvereniteta i ustavnog poretka Republike Srbije. Nismo želeli da se to zlonamerno tumači, pa smo bili uzdržani, ali smo vrlo jasno rekli u tadašnjoj raspravi da se apsolutno protivimo načinu na koji se Srbija deklariše kao vojno neutralna država, a s druge strane, maksimalno se protivimo i toj odluci o vojnoj neutralnosti.
   
Gospodin ministar je pre nekoliko dana izjavio da dilema da li Srbija treba da uđe u NATO ili ne, postoji samo u javnosti jer Beograd još nije dobio poziv za članstvo u Alijansi. Srbija nije dobila ni poziv da bude članica UN, OEBS-a, Saveta Evrope, EU, pa bez obzira na tu činjenicu, mi smo članice tih organizacija međunarodnih, izuzev EU naravno za sada, ali imamo vrlo jasne prioritete, imali smo vrlo jasne prioritete za to da se učlanimo u te međunarodne organizacije. To je otprilike kao kada bih ja rekao da Savez vojvođanskih Mađara nije bila parlamentarna stranka u ciklusu od 2004. do 2007. godine jer nismo dobili poziv da učestvujemo u radu parlamenta.
   
Srbija treba da pokaže interesovanje da postane članica NATO pakta i treba u sledećim godinama, (mi smo svesni da Srbija neće ući u NATO u sledećih nekoliko godina), da vodi politiku na način da to bude omogućeno, da kao prvo stavimo van pravne snage taj član 6. Rezolucije o zaštiti teritorijalnog integriteta, suvereniteta i ustavnog poretka Republike Srbije da bismo sami sebi dali mogućnost da postanemo jednog dana članica NATO pakta. To, naravno, nije u interesu NATO, to je u interesu Srbije i svih njenih građana.
   
Znam da se sa tačke emocija vrlo lako može objasniti zašto postoji antinatovsko raspoloženje. I mi smatramo da je među najcrnjim danima naše novije istorije bombardovanje Srbije 1999. godine, tih 78 dana, ali treba reći i to zbog čega se do toga došlo. Naravno, treba poštovati nevine civilne žrtve koje su tada stradale u tim danima, ali je možda bilo moguće sačuvati život tim ljudima.
   
Niko više ne govori o evroatlantskim integracijama, govori se isključivo o evropskim integracijama, a ja bih želeo, kada bi neko rekao građanima da ni jedna postkomunistička zemlja, ni jedna zemlja iz istočnog bloka Evrope nije mogla da postane članica EU pre nego što je ušla u NATO. Znam priče o tome da je i Austrija vojno neutralna država, a ujedno članica EU, i Irska je vojno neutralna država, a ujedno članica EU, i Finska je vojno neutralna država, a ujedno članica EU. Znači, to nije nemoguće. Ali, smatram da se, nažalost, Srbija ne može ni po jednoj tački upoređivati sa ovim državama. Mi jednostavno treba da pogledamo šta su uradile države iz našeg regiona, šta je uradila Rumunija, šta je uradila Bugarska, šta je uradila Mađarska, Češka, Slovačka, Poljska, itd, jer znamo da su sve te države prvo ušle u NATO pakt i da su tek nakon toga ušle, primljene u EU. Naravno da znamo da to nije nikakav formalan zahtev, da to nije preduslov za učlanjenje u EU, ali mislim da ono što nije uspela da uradi ni jedna država iz našeg regiona neće uspeti ni Srbija. Što pre krenemo ka NATO-u, tim pre ćemo stići i u EU.
   
Još jednom da podvučem, nije naš put ka EU najvažniji razlog zbog čega treba da postanemo članica NATO pakta. To je interes Republike Srbije i svih građana Republike Srbije, jer NATO više nije isključivo vojni savez. NATO je i politički savez, a pored toga i iz ekonomskih aspekata i zbog bezbednosnih aspekata je bitno da Srbija uđe u NATO. Mi znamo da jedna država takvih skromnih ekonomskih mogućnosti kakva je Srbija ne može biti, nije isplativo, nije celishodno da bude vojno neutralna. I zbog modernizacije našeg npr. vazduhoplovstva bi bilo bitno da budemo član NATO-a.
   
S druge strane, jedna zemlja  takvih skromnih ekonomskih pokazatelja, kakva je Srbija, ne može da funkcioniše sa takvim brojem vojnika koliko vojnika mi imamo. Mi bismo trebali da imamo mnogo više vojnika ukoliko smo vojno neutralna država, a to zbog ekonomije isto tako nije moguće.
   
S treće strane, NATO je sinonim za bezbednost i sigurnost. Smatramo da bi i zbog potencijalnih investitora bilo svakako bitno da Srbija postane članica NATO pakta. Na primer, investitori iz Austrije, koja je vojno neutralna države, mnogo lakše ulažu, radije ulažu u jednu državu članicu NATO.
   
Znači, mi smatramo da odluku o vojnoj neutralnosti treba staviti izvan pravne snage, a da treba početi govoriti o neophodnosti priključenja NATO paktu. Savez vojvođanskih Mađara, od svog osnivanja, od 1994. godine, zalaže se za evroatlantske integracije, smatramo da je to u interesu svih naših građana, svih naših državljana. NATO je danas jedno dvadesetosmočlano društvo koje deli iste vrednosti kao i EU. 80% članova NATO su iste države koje su članice i EU. Smatramo da pored naglašavanja emotivnih komponenti, Vlada bi trebalo da ljudima kaže koji su ekonomski, bezbednosni i politički benefiti priključenja NATO paktu. Zadatak političara nije da ljudima govori ono što, prema njima, oni žele da čuju, nego treba da govorimo istinu.
   
Vidim određene pomake, gospodine ministre i u vašim izjavama i u ovim strategijama i nadamo se da će doći dan kada će se cela Vlada Republike Srbije zalagati ponovo za evroatlanske integracije i da ćemo uskoro zajednički voditi kampanju u kojoj ćemo prikazati sve, naravno, i negativne ali i pozitivne strane ulaska Srbije u NATO pakt. Hvala.
   
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
   
Gospodin Čedomir Jovanović ima reč. Izvolite.