A koszovói jelentésről
PREDSEDNIK: Reč ima Balint Pastor.
BALINT PASTOR: Uvaženi predsedniče Republike, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ima razmišljanja da je pitanje Kosova i Metohije srpsko pitanje, odnosno pitanje za Srbe i Albance. Mi u SVM smatramo da to nije isključivo pitanje za Srbe i Albance, nego je pitanje za sve građane Republike Srbije zbog toga što od tog pitanja zavisi budućnost Republike Srbije i svih građana Republike Srbije.
Upravo zbog toga smo učestvovali na svim kosovskim sednicama od 2007. godine, pa na ovamo. Ovo mi je, ako sam dobro izbrojao, sedma prilika da mogu ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije pričati o ovom vrlo značajnom pitanju.
Ali, stvari su se drastično izmenile od 2012. godine, jer na sednicama Narodne skupštine o Kosovu i Metohiji do 2012. godine je ovaj dom usvajao deklaracije i rezolucije, čiji je zajednički imenitelj bio da su ti tekstovi bili nerealni, sadržavali su neke formulacije za koje je bilo evidentno da nisu ostvarive, ali je ipak velika većina narodnih poslanika u tom periodu od 2007. do 2012. godine glasalo za te tekstove da bi se pokazalo nekakvo lažno nacionalno jedinstvo.
Ono što se promenilo od 2012. godine, to je da se mnogo realnije priča o ovom pitanju i da i predsednik Republike i Vlada mnogo hrabrije i iskrenije se odnosi ka ovim pitanjima.
Vi predsedniče Republike vrlo realno govorite o ovim pitanjima, ne samo danas ovde u Narodnoj skupštini, nego svih ovih godina od kada ste predsednik Republike i pre toga predsednik Vlade. Mislim da je našem društvu potrebna istina, realan pristup, da građanima treba objasniti, baš na onaj način kao što ste vi činili danas, šta je bilo pre 50 godina, šta je bilo pre 100 godina, šta je bilo pre 200 godina, da bi najšira javnost razumela zašto je Republika Srbija danas u ovakvoj situaciji, zašto su Srbi na KiM u ovakvoj situaciji u kakvoj jesu.
Vi ste izgovorili nekoliko rečenica danas koje su veoma hrabre i ujedno veoma, veoma istinite. Vi ste rekli da protokom vremena sve gubimo i da vreme ne radi za Srbiju po ovom pitanju. Rekli ste i to da ćemo sigurno više imati nego što smo imali 2008. godine ili pre 2012. godine i to je sigurno tačno zbog toga što je svima evidentno kako se vi borite za interese Srba na KiM i kako se borite za KiM i mi vas u toj borbi maksimalno podržavamo.
To smo činili svih ovih godina, kao što smo vas podržavali i u donošenju onih mera koje nisu bile popularne. Mi smo glasali i za smanjenje penzija, glasali smo i za zabranu zapošljavanja, glasali smo i za zabranu povećavanja plata pre nekoliko godina. Od tada su neke od tih mera stavljene van snage zbog rezultata fiskalne konsolidacije.
Kao što znate mi smo, kao deo vladajuće većine, glasali za sve te odluke. I dalje ćemo podržavati i vas i Vladu u donošenju tih teških odluka i jedino što tražimo za uzvrat, ako se tako mogu izraziti, to je realan pristup i da svi govorimo istinu, kao što ste vi danas govorili istinu o ovom pitanju.
Ono što želim da podvučem, nije prva prilika da ću govoriti o ovim stvarima, ali želim i danas da ponovim. Ako neko razume Srbe sa KiM, to smo nas četvoro u ovim klupama. Vojvođanski Mađari vas savršeno razumeju i podržavaju u borbi za očuvanje identiteta, za sva prava.
Ne želimo da uporedimo položaj vojvođanskih Mađara i Srba sa KiM, jer postoji jedna velika razlika. Mi, vojvođanski Mađari 2019. godine ne treba u Republici Srbiji da strepimo za našu bezbednost. Vi na KiM treba, nažalost, da strepite za svoju bezbednost. Ali ni za vojvođanske Mađare situacija nije bila uvek ovakva kakva je danas i to želim da kažem baš u ovom visokom domu, nije prva prilika da ću o tome govoriti, ali sada želim da ponovim.
Četvrtog juna se navršava 99 godina od potpisivanja Mirovnog pakta u Trijanonu. Devedeset devet godina je prošlo od trenutka da su vojvođanski Mađari građani Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, pa Kraljevine Jugoslavije, pa raznih formi druge Jugoslavije, pa Savezne Republike Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i Republike Srbije. Nije situacija uvek bila ovakva kakva je danas.
Želeo bih da iznesem jedan podatak. Tu je ministar Šarčević. O tome sam u nekoliko navrata govorio na raznim tribinama. Nikada ovde u Narodnoj skupštini o tome nisam govorio. Dvadesetih godina, znači, nekoliko godina nakon toga što su se naši preci probudili u jednoj drugoj državi 1920. godine. Znači, tih 20-ih godina je na području današnje AP Vojvodine funkcionisalo 4.000 odeljenja na Mađarskom jeziku u osnovnim školama. To je period vladavine Kralja Aleksandra.
Preko noći je od tih 4.000 odeljenja na mađarskom jeziku ukinuto 3.750, grubo govoreći. Znači od 4.000 ostalo je 250. Za srednje škole su te cifre sledeće, od 71 odeljenja, svega dva odeljenja na mađarskom jeziku u srednjim školama 1920. godina. Danas smo mi u poziciji zahvaljujući politici predsednika Republike i politici
Vlade Republike Srbije da se možemo izboriti za otvaranje odeljenja na mađarskom jeziku u Republici Srbiji sa petoro đaka. U to vreme, pre 20-ak godina su ukidanja odeljenja sa preko 30 učenika.
Hoću da kažem da se stvari poboljšavaju. Hoću da kažem da živeti kao pripadnik jedne manjinske zajednice nije jednostavna stvar i za izlečenje tih rana treba više generacija. Mislim da vojvođanski Mađari mogu o tome da govore najviše ili najautentičnije u Republici Srbiji, jer kažem 1920. godine je tadašnjoj Mađarskoj uzeto 2/3 teritorije i 1/3 stanovništva. Tri koma tri miliona Mađara se probudilo u nekoj drugoj državi, u Kraljevini SHS, u Rumuniji, u Čehoslovačkoj, tadašnjem Sovjetskom savezu. I da vidite nepravdu, čak je i Austrija dobila delić tadašnje Mađarske.
Mislim da o ovim stvarima treba govoriti ne zbog toga što predsednik Republike to ne zna, zna savršeno dobro, ali zbog šire javnosti, to su neke istorijske činjenice o kojima treba govoriti i mislim da o tim paralelama treba razmišljati iako su stvari neuporedive.
Ali, zbog svega što sam govorio, maksimalno podržavamo da Vlada Republike Srbije da svaku podršku ne samo moralnu, nego i materijalnu podršku Srbima na KiM, i na severu i na jugu. Znači, od nas nikada nećete čuti one rečenice koje govore predstavnici nekih, da tako kažem, pod znacima navoda srpskih stranaka u Republici Srbiji. Zašto dajete toliko para za Srbe na KiM, mi se sa tim u potpunosti slažemo. Podržavajte sve te projekte koje ste podržavali, osnažujte Srbe na KiM, to je interes i Republike Srbije, to je interes te zajednice tamo i to je interes vojvođanskih Mađara. Maksimalno podržavamo takav vid vođenja politike.
Ono što vas molimo, učinite sve što je u vašoj moći da nekako dođemo do kompromisnog rešenja i da svakako rešenje bude mirno. Znam da se za to borite i znam da to podržavate, znam da ne zavisi od vas ili isključivo od vas, ali ono što je sigurno i o tome su neki već govorili, nije pitanje i nije bitno kada će Republike Srbije ući u EU.
Ali je najbitnije pitanje da li ima budućnosti naše dece u Republici Srbiji, da li će oni moći pristojno da žive, a to ne zavisi samo od mera fiskalne konsolidacije, nego i od nekih političkih odluka. Da li ćemo moći da zaustavimo odliv stanovništva Republike Srbije, bez obzira na nacionalnu pripadnost? Mi smo tu možda kao vojvođanski Mađari u većoj meri pogođeni zbog toga što velika većina zajednice ima i državljanstvo Mađarske i sa mađarskim dokumentima mogu da putu po Evropi, mogu da zasnivaju radne odnose itd, ali mnogi idu iz Republike Srbije. Treba videti da li ima budućnosti ovde. Mi iskreno verujemo u to da ima budućnosti u Republici Srbiji i da treba tu da se živi, da oni koji su otišli njima pružiti šansu da se vrate u Republiku Srbiju. Zbog toga želim da vam se zahvalim i zbog toga što ste omogućili davanje podrške finansijske podrške mađarske vlade našim državljanima.
U protekle tri godine je preko Fondacije „Prosperitati“ uloženo 250 miliona evra od strane mađarske vlade za različite projekte. Moram da kažem i to da nisu sve države imale takav stav prema tim mogućnostima kakav stav je imao predsednike Republike Srbije i Vlada Republike Srbije i na tome smo svakako zahvalni i mislim da zajednički treba sve da učinimo u interesu da Republika Srbija bude zemlja u kojoj će se moći živeti za 30, i za 50, i za 100 godina. U sledećih nekoliko godina ja neću govoriti šta će biti za 50 ili 100 godina, ali za narednih nekoliko godina vam mogu reći da ćemo sigurno biti partneri u donošenju tih iskrenih i hrabrih odluka. Hvala.
PREDSEDNIK: Zahvaljujem.
