A bíróságok székhelyéről szóló törvényről
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Bálint Pásztor. Posle njega reč ima narodni poslanik Branko Ružić. Da li se još neko javlja od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa za reč?
BÁLINT PÁSZTOR: Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije imamo set pravosudnih zakona, ukupno sedam zakona iz sfere pravosuđa. Kada su u ime Vlade obrazlagali potrebu donošenja ovih novih zakona poslednjih nedelja, onda je uvek rečeno da je potrebno doneti ove nove pravosudne zakone iz tri razloga. Prvi razlog je taj što je neophodno reformisati pravosudni sistem u Srbiji. Drugi razlog je bio taj što je usvajanje ovog seta pravosudnih zakona neophodan preduslov za to da budemo kandidati za ulazak u Evropsku uniju. Treći razlog je bio taj da je ova najveća reforma pravosuđa od 1946. godine.
To je sve tačno. SVM se slaže da sistem pravosuđa treba racionalizovati i reformisati. Slažemo se i sa činjenicom da je ovo preduslov za to da bismo postali kandidati za ulazak u Evropsku uniju koji je cilj broj jedan i za SVM. Što se tiče toga da ovakve reforme nije bilo od 1946. godine u Srbiji, to je činjenica. O činjenicama, o notornim činjenicama se ne raspravlja.
Međutim, za SVM su prihvatljivi šest od sedam ukupno zakona predloženih iz sfere pravosuđa. Jedan zakon za nas nije prihvatljiv, to je Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Imamo dve grupe razloga iz kojih ne možemo u izvornom obliku podržati Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Postoji formalni i suštinski razlog. Što se tiče formalnog razloga vi svi vrlo dobro znate da je bilo više verzija Nacrta zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava poslednjih nedelja, poslednjih meseci. Međutim, ova poslednja verzija nacrta zakona je stavljena na sajt Ministarstva pravde 28. oktobra i već 30. oktobra je taj nacrt zakona bio usvojen na Vladi. Samo dva dana je politička i stručna javnost imala prilike da da svoje ocene o najnovijoj verziji nacrta zakona, a ta najnovija verzija nacrta zakona se u mnogome razlikuje od prethodnih verzija nacrta zakona.
Ukoliko koalicioni partneri, sa kojima zajedno činimo ovu Vladu, misle na Savez vojvođanskih Mađara kao na koalicione partnere, onda je nedopustivo da uopšte nije bilo nikakvih konsultacija u vezi predloženih zakona. Pogotovo kada znamo da ovakve reforme nije bilo od 1946. godine i pogotovo kada znamo da je tema pravosuđa jedna ogromna tema u svakoj državi, o kojoj se moraju voditi razgovori i među koalicionim partnerima i sa predstavnicima stručne javnosti. Do toga nije došlo. I još jednom da ponovim da je to nedopustivo, da se jedan ovakav zakon donosi na ovakav način, bez konsultovanja koalicionih partnera. Savez vojvođanskih Mađara nikada nije bila stranka koja se previše bavi formom, koja se lako uvredi i zbog toga ovaj formalni razlog ne bi bio dovoljan da mi glasamo protiv ovog Predloga zakona, Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Postoji suštinski razlog koji je mnogo bitniji, zbog kojeg mi u ovakvoj formi ne može da podržimo ovaj zakon. Mi smo to rekli i predstavnicima ministarstva odmah kada je taj predlog zakona stigao u proceduru Narodne skupštine. O tim suštinskim razlozima je i gospodin Laslo Varga, član skupštinskog Odbora za pravosuđe i upravu, govorio. Kada je Vlada počela da izrađuje predloge ovih zakona, pogotovo Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, onda je rečeno da je racionalizacija neophodna. Mi se slažemo sa time da je racionalizacije neophodna, ali racionalizacija pre svega pored toga što treba da bude ekonomična treba da bude i racionalna. Ne možemo da podržimo racionalizaciju koja nije racionalna, a prema nama ovaj način racionalizacije uopšte nije utemeljen i nije racionalan. Nije racionalan zbog toga što je bilo rečeno da se vodi računa o istorijskim činjenicama, geografskim činjenicama, da se vodi računa o upotrebi službenih jezika u sudskim postupcima, da se vodi računa o tome da pravda svakom građaninu Republike Srbije bude dostupna. Bilo je rečeno da se vodi računa o tome da svi mogu na adekvatan način, da svi građani mogu na adekvatan način konzumirati pod znacima navoda usluge pravosudnih organa, a prema predloženom nacrtu, sada već predlogu zakona, nažalost to nije tačno i to se ne bi desilo.
Zbog toga smo mi u ime Saveza vojvođanskih Mađara podneli tri amandmana. U stvari podneli smo više amandmana, ali te amandmane možemo grupisati u tri celine. Podneli smo više amandmana zbog toga što smo smatrali racionalnim da ono što predlažemo za osnovne sudove bude predloženo i za prekršajne sudove i da to bude predloženo i za javna tužilaštva. Zbog toga smo podneli više amandmana, ali se sve svodi na sledeće - predložili smo da se očuva samostalan sud, osnovni sud u Bačkoj Topoli, koji bi bio nadležan za teritoriju opština Bačka Topola i Mali Iđoš. Drugi amandman se odnosi na to da se očuva kao samostalan sud osnovni sud u Senti, koji bi bio nadležan za teritoriju opština Novi Kneževac, Kanjiža, Ada, Čoka. Predložili smo treći amandman kojim predlažemo očuvanje suda u Bečeju, koji bi bio nadležan za teritoriju opština Žabalj, Srbobran, Temerin i Novi Bečej. Mi smatramo da ovim predlozima ne remetimo ceo sistem tzv. razionalizacije mreže sudova, a sa druge strane usvajanje ovih amandmana bi značilo ostvarivanje onih načela o kojima su predstavnici Vlade prethodnih nedelja govorili, a to je dostupnost pravdi i to je mogućnost konzumiranja usluga pravosudnih organa na adekvatnom nivou.
Ako pogledate ove kriterijume o kojima su predstavnici Vlade govorili onda možete zaključiti da je u slučaju osnovnog suda u Bečeju i u slučaju osnovnog suda u Bačkoj Topoli, i u slučaju osnovnog suda u Senti, postoji geografska opravdanost postojanja ovih sudova kao samostalnih sudova, postoji i istorijska opravdanost, pošto ovi sudovi postoje 150, 200 godina. Imaju tradiciju, a s treće strane očuvanje ovih sudova je neophodno zbog omogućavanja službene upotrebe jezika nacionalnih manjina u sudskim postupcima.
Znam da su predstavnici Vlade, Ministarstvo pravde u izuzetno teškoj situaciji. Oni su u izuzetno teškoj situaciji zbog toga što ukoliko usvoje ove naše amandmane onda će krenuti lavina, pa će svi zahtevati, sa ove strane i sa ove druge strane, da se usvoje njihovi amandmani i da se osnuju još neki sudovi, odnosno da se očuvaju neki sudovi. Želeo bih da napomenem sledeće - mi nismo predložili sudove, opstanak sudova u onim mestima iz kojih ili sa teritorija iz kojih mi dolazimo. Mi smo ovaj predlog dali zbog toga što smatramo da je racionalan. Smatramo da ne remeti ceo sistem i smatramo da je neophodan da bi pravda bila dostupna svima i smatramo da je neophodno da bi se jezici nacionalnih manjina bili korišćeni u sudskim postupcima i dalje. Vi vrlo dobro znate da nije isto koristiti jezik neke nacionalne manjine u sudskom postupku i nije isto koristiti jezik nacionalne manjine preko sudskog tumača. To su dve različite stvari i zbog toga smatramo da je neophodno očuvanje ovih sudova.
Meni jednostavno nije jasno kako je moguće da narodni poslanici sa ove strane smatraju da je normalno da u sredini Vojvodine, Autonomne pokrajine Vojvodine, ne postoji ni jedan jedini samostalan sud. Ne mogu da shvatim kako je moguće da narodni poslanici iz vladajuće koalicije smatraju da je normalno da sud na teritoriji Vojvodine postoji jedino u Sremskoj Mitrovici, Somboru, Subotici, Kikindi, Zrenjaninu, Novom Sadu, Vršcu, Pančevu. Ako pogledate Sombor je opština koja se graniči sa Hrvatskom. Subotica je opština koja se graniči sa Mađarskom.
Vršac i Pančevo su u južnom Banatu, blizu granice sa Rumunijom. Isti je slučaj u srednjem Banatu i sa Kikindom i sa Zrenjaninom i imamo još i sud u Novom Sadu, što je sasvim normalno. Nećemo valjda ukinuti i sud u Novom Sadu.
Ako pogledate na geografskoj karti, vidite da u sredini Vojvodine nema ni jednog samostalnog suda i to je nedopustivo. Nedopustivo je da od 34 suda, koliko bi opstalo na teritoriji Republike Srbije, postoji svega osam sudova samostalnih na teritoriji AP Vojvodine. Tu se nije vodilo računa o srazmeri, o tome koliko građana ima Vojvodina i tu se pogotovo nije vodilo računa o tome da je Srbija, pogotovo Vojvodina, multietnička regija, pokrajina unutar Republike Srbije i da se ta multietničnost mora uzeti u obzir. O tome ne treba govoriti samo kao o bogatstvu Srbije, što je činjenica, nego treba nešto uraditi zarad toga, da bi ta multietničnost bila očuvana i za sledeće vekove.
Iz tih razloga predloženi zakon možemo podržati jedino u slučaju ako se usvoje ovi amandmani u vezi suda u Bečeju, suda u Senti i suda u Bačkoj Topoli. Još jednom bih želeo da podvučem da su, prema nama, ovi amandmani utemeljeni, da ovim amandmanima ne izlazimo iz onih okvira koji su definisani predlogom originalnog zakona. O tome sam govorio i na konferenciji za štampu u petak, želim i ovde da kažem, to da mi u izvornom obliku ovaj zakon ne možemo podržati. Vladajuća koalicija, stranke vladajuće koalicije, naši partneri i Vlada ne treba to da dožive kao pretnju SVM, nego treba da doživite, dame i gospodo sa ove strane, ova naša nastojanja, kao nastojanja u interesu onih građana čije interese mi zastupamo.
Ne bismo želeli da se vratimo u naše sredine i da kažemo - dame i gospodo nismo se borili za sud u Senti, nismo se borili za sud u Bečeju ili u Bačkoj Topoli. Mi to ne želimo. Isto tako smo se borili, pošto ovim amandmanima je predviđen opstanak suda u Adi, kao sudske jedinice suda u Senti, opstanak suda u Kanjiži, kao sudske jedinice suda isto tako u Senti i još nekoliko sudskih jedinica, recimo u Novom Kneževcu, Novom Bečeju, Srbobranu i Temerinu. Ako pogledate, u svim tim mestima ne čine Mađari većinu, ni apsolutnu, ni relativnu. Ne borimo se isključivo za interese naših sunarodnika, nego se borimo za interese svih građana ovih opština. Interes svih tih građana sigurno nije to da se ukine sud i nije to da se degradira sud koji postoji 200 godina, na sudsku jedinicu nekog suda.
Iz tog razloga ne možemo podržati ovaj zakon u predloženoj formi. Pregovori sa predstavnicima Ministarstva su u toku i nadam se da ćemo zajednički iznaći rešenje da se usvoje ovi naši amandmani i da se omogući SVM da čiste savesti i mirne duše može glasati za predloženi zakon.
Što se tiče ostalih zakona iz seta pravosudnih zakona, oni za SVM apsolutno nisu sporni i za ostale predloge zakona ćemo sigurno glasati. Hvala.
PREDSEDAVAJUĆI: Reč ima narodni poslanik Branko Ružić. Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
